Ćirilo i Metodije: Tvorci slovenske pismenosti i prosvetitelji Evrope
Autor: Glas javnosti
23. maj – Dan sećanja na misionare koji su oblikovali identitet slovenskih naroda.
Na današnji dan, širom Srbije i mnogih slovenskih zemalja, obeležava se spomen na Svetu braću Ćirila i Metodija – prosvetitelje, misionare i tvorce prvog slovenskog pisma, glagoljice. Njihova misija, koja je započela sredinom 9. veka, ostavila je neizbrisiv trag u istoriji jezika, kulture i duhovnosti čitavog slovenskog sveta.
Rođeni u Solunu, gradu u kojem su Sloveni tada već bili prisutni u velikom broju, Konstantin (kasnije monaško ime Ćirilo) i Metodije stekli su izuzetno obrazovanje. Konstantin je govorio više jezika, uključujući slovenski, i rano se istakao kao filozof. Njegov stariji brat Metodije bio je pravnik i upravnik jedne slovenske oblasti, pre nego što je odlučio da se povuče u manastir.
Godine 863. po pozivu kneza Rastislava iz Moravske, braća su pošla u misiju sa zadatkom da prevedu bogoslužbene knjige na slovenski jezik. Da bi to učinili, Konstantin je sastavio novo pismo – glagoljicu, prilagođeno zvucima slovenskog jezika. Tako su slovenski narodi dobili ne samo pismo, već i pravo da se obraćaju Bogu na svom jeziku – što je tada bilo revolucionarno.
Njihova misija naišla je i na protivljenje zapadnog sveštenstva koje je insistiralo na korišćenju latinskog jezika u bogosluženju. Ipak, braća su uspela da dobiju podršku pape Hadrijana II, koji je odobrio upotrebu slovenskog jezika u crkvi.
Nakon Ćirilove smrti u Rimu 869. godine, Metodije je nastavio misiju, uprkos brojnim izazovima, uključujući i zatvor. Njegov rad nije bio uzaludan – učenici Ćirila i Metodija nastavili su njihovo delo, posebno u Bugarskoj, gde je kasnije nastala ćirilica, pismo koje danas koriste milioni ljudi, uključujući i Srbiju.
Zahvaljujući Ćirilu i Metodiju, Sloveni su ušli u tokove pismenosti, književnosti i hrišćanske duhovnosti. Njihovo delo prevazilazi granice nacija i vekova – oni su simbol jedinstva, obrazovanja i duhovne snage.
U čast njihove misije, 24. maj se u mnogim slovenskim zemljama slavi kao Dan slovenske pismenosti i kulture, dok se u Srbiji njihov praznik obeležava 23. maja.
U vremenu kada digitalna pismenost preuzima primat, sećanje na Ćirila i Metodija podseća nas koliko je važno negovati jezik, pismo i kulturni identitet.
Ćirilo i Metodije – praznik pismenosti u više država
Delovanje braće Ćirila i Metodija ostavilo je dubok trag u istoriji slovenskih naroda, što se ogleda i u tome da se njihov dan danas obeležava kao državni praznik u više zemalja, dok je u drugima značajan crkveni i kulturni datum.
Bugarska – nacionalni praznik pismenosti i kulture
U Bugarskoj, praznik se slavi 24. maja kao „Dan bugarske prosvete i kulture i slovenskog pisma“ (bugarski: Ден на българската просвета и култура и на славянската писменост). Ovo je najznačajniji kulturni praznik u zemlji, a poznat je i pod nazivom „Dan azbuke, kulture i obrazovanja“. Sveti Ćirilo i Metodije su zaštitnici Narodne biblioteke u Sofiji, ispred koje se nalazi njihov monumentalni spomenik. Ikone ove dvojice svetitelja nalaze se u gotovo svakoj bugarskoj crkvi, a u Bugarskoj važe za najsvečanije poštovane svetitelje Pravoslavne crkve.
Severna Makedonija – Dan slovenskih prosvetitelja
U Severnoj Makedoniji, 24. maj se slavi kao „Sveti Ćirilo i Metodije – Dan slovenskih prosvetitelja“ (mkd. Св. Кирил и Методиј – Ден на словенските просветители). Vlada Republike Makedonije donela je odluku o državnom prazniku 2006. godine, a Sobranje ga je zvanično usvojilo 2007. godine. Pre toga, ovaj praznik se obeležavao uglavnom u školama. U narodu je poznat i kao „Dan braće Solunske“ (Солунските браќа), u znak poštovanja prema njihovom solunskom poreklu.
Češka i Slovačka – 5. jul kao dan nacionalnih svetaca
U Češkoj i Slovačkoj, praznik se obeležava 5. jula, kao sećanje na „slovenske misionare“. U Češkoj se taj dan zove „Dan slovenskih verozvestova Ćirila i Metodija“ (češki: Den slovanských věrozvěstů Cyrila a Metoděje), dok se u Slovačkoj obeležava kao „Dan Svetog Ćirila i Metoda“ (slov. Sviatok svätého Cyrila a Metoda). Braća se u ovim zemljama poštuju kao nacionalni sveci, a njihov praznik je zvanični državni praznik.
Rusija – Crkveni praznik slovenske pismenosti
U Rusiji se ovaj dan obeležava 24. maja kao „Dan slovenske pismenosti i kulture“ (rus. День славянской письменности и культуры). Praznik ima crkveni karakter i proslavlja se u duhu očuvanja jezičke i duhovne baštine Slovena. Prema julijanskom kalendaru Ruske pravoslavne crkve, praznik pada 11. maja, ali nije zakonski priznat kao državni praznik.
Glas javnosti
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
