Česte POSETE ZAGORKE DOLOVAC AMERIČKOJ ambasadi su manji PROBLEM od toga što ONA o tome NIKOME NE podnosi IZVEŠTAJ  

Iako je Zagorka Dolovac već celu deceniju republički javni tužilac, kao jednoj je od najmoćnijih funkcija u Srbiji, malo se zna, prema mišljenju izvora Glasa javnosti iz bezbednosnog sektora, kome ona uopšte podnosi izveštaje o svojim aktivnostima a naročito o čestim posetama američkoj ambasadi u Beogradu.    

Prema našem izvoru slične probleme su imali i dok je Vladimir Vukčević bio Tužilac za ratne zločine, od 2003. do 2015. godine, takođe zbog poseta ambasadama zapadnih zemalja, ali je taj slučaj preseljen u arhivska odeljenja njegovim odlaskom sa te funkcije.

-Ako zamenik Zagorke Dolovac njoj, kao nadređenoj, podnosi izveštaje o svojim ativnostima i kontaktima, zašto nema toga toga u njenim odnosima prema onima kojima ona odgovara, tu pre svega mislim na Vladu Srbije. U državnoj hijerarhiji, ne samo kod nas, to su najnormalnije stvari. Dešava se da sticajem okonosti neko bezbednosno interesantno lice ili iz krimogene sredine nenajvaljeno pojavi za istim stolom gde sedi, recimo,i pripadnik BIA, pa nema dileme da će ovaj odmah, čim bude u prilici, o tome sačiniti službeni belešku i proslediti je nadređenom. Znači od tog nivoa do vrhova države, tako bezbednosni sistem funkcioniše u svakoj zemlji. Prava je misterija kakvu to moć ima Zagorka Dolovac, uz već moćnu državnu funkciju, da ona ne smatra da treba da obaveštava  baš nikoga o svojim čestim posetama američkoj ambasadi, a imamo uredna saznanja kada i koliko to često čini, objašnjava izvor Glasa javnosti.

Inače, početkom 2010. Zagorka Dolovac je imenovana je za Republičkog javnog tužioca, da bi bila reizbrana na istu funkciju 2015. godine.

-Da se razumjemo ovlašćenja Zagorke Dolovac, kao republičkog javnog tužioca, su zaista velika.  Ona može podizati zahteve za zaštitu zakonitosti, zatim predlagati nižim tužiocima da sprovedu istragu, da traže određivanje pritvora. Ona može  izuzeti od postupanja svakog tužioca, ako zaključi da ne postupa po zakonu u određenom predmetu, pa čak ga i udaljiti sa posla, do okončanja utvrđivanja njegove podobnosti. Ona ima pravoduđe Srbije na dlanu i nesumnjivo nosi na svojim plećima veliku odgvornost, ali oprostite i obavezu da, baš zato, radi transparentno i obaveštava nadležne službe o svojim aktivnosti. Ona nema prava na privatne posete stranim ambasadama, jer na to liči njeno dosadašnje ponašanje, bez ikakvih posledica i odgvornosti, priča izvor Glasa javnsoti iz bezbednosnog sektora..     

Ove reči potkrepljuju i izjava njenog zamenika, Gorana Ilića, za dnevni list Politika, sličnim povodom: 

-Mogu samo da uputim savet republičkoj javnoj tužiteljki, Zagorki Dolovac, da treba lično da objašnjava stav tužilaštva, kada je to u javnom interesu, jer izostanak objašnjenja dovodi do tenzija i dodatno urušava autoritet tužilaštva. Iako sam zamenik, nemam uvid u rad republičke tužiteljke Zagorke Dolovac. Slažem se da je njen izostanak iz javnosti upadljiv, a nekada i sasvim neprihvatljiv, jer se nije oglašavala čak ni kada je bilo neophodno da javnosti objasni stav tužilaštva o nekom važnom pitanju ili predmetu, rekao je Goran Ilić za Politiku.

Odnos Zagorke Dolovac prema novinarima, tako i javnosti, je nova posebna priča. Čak i u retkim  pojavljivanja u javnosti, prolazi pored novinara kao da i nisu tu, ne pravdajući se ni nekim uljudnim floskulama kako je kao zauzeta ili da joj pišu na mejl u kabinetu, što je neki minimum pristojnosti čak i kod nekih arogantnih političara. Nekada samo podigne ruku kad prolazi pored novinara, manirom “teranja muva”! Ta nedodirljivost, da baš nikome ne mora da polaže račine, ogleda se i u tome da novinari od njenih službi za informisanje ne mogu da dobiju odgovor ni pisanim putem . 

Kao da je nenormalno postalo normalno, da izjava tako važnog državnog funkcionera, kao što je republički javnog tužioca, jednostavno nema. Tek se u vestima i strogo uzgredno spomene kako je bila prisutna na nekom sastanku ili ako je učestvovala na međunarodnom skupu. Kao kad joj je, pre godinu dana, ambasador Francuske u Srbiji, Žan Luj Falkoni, uručio orden nacionalnog reda Legije časti u rangu viteza, najvišeg francuskog nacionalnog odlikovanja, kako reče, u znak zahvalnosti za njen “izuzetan doprinos razvoju krivično-pravne francusko-srpske saradnje“.

Jedina satisfakacija nama novinara, za sada, je da nikada neće dobiti naš orden za srpsko-srpsku saradnju. 

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU