Baloni, bilijar i kobasice: Čudna istorija duela

Među osporavanim su bila poznata imena poput Abrahama Linkolna i Hamiltona. Ali šta se dešava kada ovi sukobi pređu u apsurd?

Suočavanje  borbom bio je uobičajen u Evropi u srednjem veku, kada je hrišćansko verovanje pretpostavljalo da će Bog obezbediti da borac sa desne strane pobedi u nadmetanju.

Dvoboji kako ih sada zamišljamo  sa svojim ritualima, kao što su „sekundi“ koji prate borce, i svedoci pri ruci kako bi se obezbedio fer plej (i medicinska nega) – cvetao je u 18. i ranom 19. veku. Tokom 1770-ih, gospoda iz nekoliko irskih okruga postavila su 25 pravila, u Code Duello, navodeći prihvatljivo ponašanje između dve strane. Pravilo 16 kaže da onaj ko prihvati izazov treba da izabere oružje – ali izazivač je imao pravo da stavi veto na izbor mača ako se zakleo da neće biti mačevalac.

Godine 1842, Abrahama Linkolna je kolega političar iz Ilinoisa izazvao na dvoboj zbog klevete. Linkoln je za takmičenje izabrao konjičke mačeve i insistirao da se između njega i njegovog protivnika postavi daska od 10 stopa.

Linkoln je nesumnjivo planirao da iskoristi svoje duže udove: sa 6 stopa i 4 inča, budući predsednik je bio sedam inča viši od svog protivnika. U poslednjem trenutku, zajednički prijatelji su ubedili obojicu da se ne svađaju, i tako je okončana mogućnost da Amerika bude lišena svog najvećeg predsednika.



 Aleksandar Hamilton ostaje možda najpoznatija američka žrtva duela: Hamilton je pao od potpredsednika Bera 1804. U mjuziklu svog života, Hamilton plemenito ispaljuje svoj hitac, bezopasno, u drvo. U stvarnosti, on je verovatno nehotice povukao okidač, u agoniziranoj reakciji je pogođen, jer je pre nego što je umro upozorio ljude oko sebe da je njegovo oružje još uvek napunjeno.

Jedna od radosti je spoticanje o apsurdu. Uzmite istinitu priču o dvojici Francuza, monsieursu Granpreeu i Le Pikueu, koji su se 1808. godine borili za čast svog zajedničkog ljubavnika, operskog pevača. Koristeći najupečatljivije nedavne izume, poleteli su na nebo iznad Pariza u balonima, naoružani sa blunderbussima. Le Pike je pucao prvi i promašio. Granpri je imao sigurniji cilj i poslao je svog ljubavnog rivala da se prevrne u smrt u svom otrcanom balonu.

Generaciju kasnije dva mlada Francuza su se posvađala zbog partije bilijara. Odabravši da se međusobno bore sa bilijarskim lopticama, izvukli su žreb da bi imali prednost prvog bacanja, a pobednik je vikao da će ubiti svog protivnika prvim bacanjem. I jeste. Međutim, pošto su dueli bili zabranjeni u Francuskoj, osuđen je za ubistvo iz nehata.

Najčudnija od svih priča o dvobojima koje sam iskopao uključuje Ota fon Bizmarka, nemačkog predsednika. Godine 1862, besan na ličnu kritiku lekara i političara po imenu Rudolf Virhov, izazvao je Virhova na dvoboj.

 Virhov je navodno odabrao par kobasica kao svoje oružje: jedna je trebalo da bude normalna nemačka hrana, dok je druga bila prošarana larvama trihinele – koje su mogle da se izlegu u smrtonosne, truleće, crve. Fon Bizmark je ovu ideju smatrao apsurdnom, odbio je izazov, tako da do ovog Virstovog duela nažalost nikada nije došlo.

Glas javnosti/The Telegraph

SKINI APLIKACIJU