Borba protiv mafije: KAD DRŽAVA STANE IZA JEDNOG PROTIV DRUGOG KLANA...(11. DEO)

Jasno je da danas i naša, a svetska, mafija - ne miruje: upravo je likvidran Vedran Repčić, najavljuju se novi krvavi obračuni i država, bilo Kovida 19 ili ne, a tu je - ne sme da ustukne.

Borba protiv mafije i organizovanog kriminala, koju je nedavno žestoko, gromoglasno, pompezno i energično najavio Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, uz obavezu Ane Brnabić, stare-nove premijerke oročene Vlade Srbije, novog ministra policije Aleksandra Vulina, BIA, Vojne obavestajne službe i pravosudnih organa, nekako se pred svetskim teroristom NO1  STELT Kovidom 19, koji preti da unisti svet, onaj koji smo poznavali, pritajila, nadamo se - privremeno...

Ta borba protv mafije, koja je jedna od šest prvih prioriteta nove Vlade Srbije u oročenom mandatu, ipak i pored koronevirusa, ne bi smela da se - zaboravi...

Jasno je da danas i naša, a svetska, mafija - ne miruje: upravo je likvidran Zvezdan Repčić, najavljuju se novi krvavi obračuni i država, bilo Kovida 19 ili ne, a tu je - ne sme da ustukne.

Jasno je, naravno i Vučiću da niko na svetu nije ukinuo mafiju i do noge potukao, ali Srbija, koja je po rečima Aleksandra Vučića, Ane Brnabić ili Ivice Dačića na "dobrom putu", da bi ostala na tom putu i pravcu mora da - pokuša da UMANJI uticaj mafije, mafijaških grupa, "belih kragni", IT kriminalaca,ili...

Naravno, Glas javnosti je najavio da će iz "sata u sat" pratiti poteze države, upozoravati na "dostignuća mafije", ali i pažljivo pratiti da ova, sadašnja, napredna vlast tu "borbu protiv mafije" ne zloupotrebi tu borbu protiv svojih političkih oponenata i rivala i da je pretvori u obračun s neistomišljenicima.

Uostalom, sve smo to već vežbali: u biti dobro zamišljena akcija "Sablja", koju je Srbija povela posle monstruoznog "streljanja" dr Zorana Đirića, pred ulaznim vratima Vlade Srbije, hapšenjem preko 12 hiljada ljudi, a optuženo je - ni 30(?!) pretvorila se u svoju suprotnost...i negaciju. I o tome ćemo u narednim nastavcima opširno pisati..

U jednom od prvih nastavaka, o začecima mafijaškog bitisanja na ovim prostorima pomenuli smo, Ranka Rubežića-Dača Šulca i Žorža Stankovića...

Ali i da je Žorž Stanković shvatio da je njegovo vreme prošlo kad od rođenog sina Batice nije mogao da napravi ni bokserskog šampiona, ni čoveka koji će preživeti.

Beograd je već tad s kraja 20 veka bio podeljen na klanove, stigli su velikim poslovi s drogom, oružjem, počele su likvidacije u serijama. Žorž Stanković je izrešetan pred "Merkatorom", a njegov ubica, koga je "videlo" stotinak ljudi nikad nije pronađen.

Kao ni ubica njegovog sina, Batice, koga su takođe likvidirali u sačekuši...

Put u bezakonje, prvobitnu akumulaciju kapitala uz pomoć heklera i prigušivača - počeo je bespoštedno, a beogradsko podzemlje je u protekle dve i po decenije izraslo u pravu "Premijer ligu zločina" koja je htela, kao svaka teroristička organizacija, da bude - država u državi.

Ili, što da ne: da ima SVOJU DRŽAVU!

Umalo, nije!!

Pomenuli smo u prethodnom, desetom nastavku, kako Zapad gleda na Istok i bujanje krininala u nekadašnjoj perjanici socijalizma - SSSR-u, ali i kako su to, onako s visine i odokativno njihovi analitičari - "presekli": mafija na Istoku, u doba socijalizma, nastala je iz činjenice da je socijalistička privreda bila slaba, da su mito i korupcija, u sprezi s vlašću, bili osnovni način preživljavanja, pa i uzrok bujanja organizovanog kriminala, ali...

Prepotentni zapadni analitičari davajući olake ocene o neuspešnosti Istoka u mnogo čemu su debelo (po)grešili:  funcionisanje zdravstvenog sistema te, po njima, propale ideologije socijalizma i komunizma pokazala se danas, u borbi protiv Kovida 19-kada je "truli Istok i Daleki istok" predvođen Kinom, pokazao daleko veću efikasnost od "sistema blagostanja" na - Zapadu, ili kako je i zašto na tlu "najdemokratskije zemlje na Planeti - Amerike - nastao rasadnik organizovanog kriminala, zaštitni znak  mafije, korupcije, organizovanog kriminala, rodno mesto Kaponea, Dilingera...kad je tamo privreda super, kad vlada vladavina prava, kad je tržišna ekonomija i blagostanje...?!

...U Srbiji devedesetih "stara garda", tobož bratstvo čestitih, bilo je zaboravljeno, šutirano u stranu: dolazili su oni koji su bili suroviji od Dilingera i Dača Šulca - zajedno, oni koji su se milionskih svotama u zvečečim valutama igrali kao s kuglicama u kazinu, kojima životi otetih i zatočenih nisu značili - ama baš ništa.

Bili su to legionari i falangisti smrti, najsuroviji zločinci koje je Balkan video. Na kraju su, kao u filmu "Šakal", krenuli na vrh državne piramide - na premijera Zorana Đindića (pre njega su ubijani privrednici, inspektori policije, zamenik ministra policije MUP Srbije - Radovan Stojičić Badža, pa ministar vojni Pavle Bulatović, političari...(valjda da bi proverili spremnost države da odgovori) koji je najavio bespoštednu borbu protiv duvanske mafije, kriminalaca i kriminala...

Zorana Đinđića, državnika koji je, poput Džona Ficdžeralda Kenedija (takođe ubijenog u nerazjašnjenom atentatu), želeo Srbiju da vidi kao uzor moderne države.

Po mafijaškom receptu - uz pomoć profesionalnih ubice, ali usuđujem se tvrdim i uz debelu logistiku "stranog faktora", kako se  - to lepo kaže, kad ne želi da se kaže, ustreljen je čovek koji je svojoj državi želeo prosperitet i dimenziju dobro uređene zajednice.

Istina, mnogo toga oko surove likvidacije predsednika Vlade Srbije još uvek je ostalo nedorečeno i nerazjašnjeno. Mnogo je dijametralnih izjava, mnogo je sumnjivih priča, ali se "iz aviona vidi" da je atentat duboko osmišljen, i danas, dok se pišu ovi redovi, nalogodavci zločina su veoma daleko od očiju javnosti, a još dalje od časa privođenja pravdi.

Ispostavilo se, da je i istraga urađena krajnje traljavo, da je samo kod nas valjda bilo moguće da pojedinci van vlasti, a bliski vlasti, saslušavaju očevice pre istražnog sudije, da jedna kriminalna grupacija - Surčinci, ganjaju i optužuju konkurentsku grupu - Zemunce - i da je i tokom suđenja mnogo toga ostalo da visi u vazduhu.

Mafija, ali ne samo ona , želela je haos...

Jer, meni je i danas potpuno nejasno kako je na RTS-u, nekoliko sati posle ubistva Đinđića, dok je Srbija zanemela u neverici, bilo moguće da "neko" donese spisak uplakanoj Bojani Lekić, tada prvim čovekom RTS, sa svim generalijama - imenima, prezimenima, nadimcima - ko su ubice Zorana Đinđića?

Ako, oni to ZAISTA - i jesu?!

Tog, "nekog" niko i nikad nije ni upitao: "Dobro bre, ako si to sve znao što ne obavesti Đinđića da ne dolazi u Vladu jer će biti ubijen". Ili policiju, da pohapsi te likove jer se dotad nisu ni skrivali?!

Ne.

Nije.

I neće...

Posle ubistva predsednika Vlade Srbije dr Zorana Đinđića, policija je počela, ili je poštenije reći, želela  odlučno da se obračuna sa organizovanim kriminalom u Srbiji.

U akciji "Sablja", koja je kasnije postala tupa britva, (u)hapšeno  je više hiljada ljudi, (oko 12.000!?) različitih socijalnih struktura, obrazovanja, zanimanja, godina starosti.

Kula zločina počela je da se pretresa do najsitnijih detalja i do svih kanala. Ili se, bar tako činilo...

Čelnici MUP-a i izvršne vlasti najavljujivali su da će "zemlju prekopati", da se neće odustati od akcije privođenja svih osoba koje su na direktan, ili indirektan način umešane u atentat na Zorana Đinđića, ili su bliske zemunskom kriminalnom klanu.

Policija je privela veliki broj, ranije, evidentiranih kriminalaca. Među nima su i osobe koje su u Beogradu evidentirane kao pripadnici 13 organizovanih kriminalnih grupa. (U "čuvenoj", nikad zvanično štampanoj "Beloj knjizi", koja je sa najvišeg policijskog mesta doturena mnogim urednicima, delovi su i objavljeni, a posle...

 Na moje, direktno pitanje Dušanu Mihajloviću, tada ministru MUP Srbije - zašto MUP ne odštampa tu knjigu, dobio sam, po meni i danas, neverovatan odgovor:

"Dinjo, kako da je objavimo, kad će mnogi od pomenutih da nas tuže - za klevetu!? Sve što tu piše, tačno je, ali dokaza nemamo!!"

Istina, neki urednici su bili hrabriji od policije i od mene, obelodanili su delove tih knjiga i - kako je Dušan Mihajlovići predvideo, završili na sudu. Neki i sa osuđujućim presudama...

Ipak, danas, kad se trezvenije, s manje strasti i emocija, gleda, ispostavlja se da je "Sablja", ipak zaobišla najmoćniji klan.

Surčinski!

Ili da je, nažalost, država (ne država, pojedinci iz te države) stala u odbranu jedne kriminalne grupe, protiv druge kriminalne grupe.

Stala je uz "Surčince" protiv "Zemunaca"!

Valjda zarad činjenice, da je šef  te "surčinske grupacije", ili kako je to umeo baš lepo da kazuje Dušan Mihajlović, pod pritiskom savesti, Ljubiša Buha Čume, odlučio da postane svedok-saradnik i borac protiv kriminala na ovim prostorima!?

Ali, čini se najviše u borbi protiv moćnog i konkurentskog zemunskog klana...

Mogu danas, posle skoro dve-tri decenije pišući o kriminalu u Srbiji, Crnoj Gori, Hrvatskoj i BiH, "običnom" i organizovanom - da  do "Sablje" - tzv. "zemunski klan" nije praktično ni postojao!

I, nije!

Širio se samo moćni, surčinski, ali...

U saopštenjima na brifinzima Vlade Srbije koji je, čini se dosta nenadano, vodio Vladimir Beba Popović, u tadašnjoj funkciji šefa Biroa za komunikacije Vlade Srbije, zemunski klan označen je kao najmasovnija kriminalna grupa.

Na Balkanu!

Organizator tog klana  bio je, navodno, Dušan Spasojević.

S juga centralne Srbije.

Iz sela Retkocer opština Medveđa!

Poznat u srpskoj javnosti kao - ŠIPTAR?!

Evo, i to da kažem: Dušana Spasojevića svi su zvali Duća!!

A, "Šiptar"?!

Niko!

Dok tadašnji ministar policije Dušan Mihajlović nije jednom prilikom, pričajući o ĆUTANJU Dušana Duće Spasojevića nije rekao: Ovaj ĆUTI kao ŠIPTAR?!

Protiv njega MUP je podnosio 27 krivičnih prijava za različita dela, ali je Spasojevć samo četiri puta osuđivan na manje vremenske kazne.

Bio je svojevremeno, između ostalog, osumnjičen i za napad na Vuka Draškovića u Budvi.

Zbog sumnje da je organizovao otmicu Miroslava Miškovića ispred sedišta moćne Delta Holding kompanije,  uhapšen je u Parizu, ali je pušten posle dolaska u Beograd...

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU