Advokat Slobodan Milivojević, branilac prvooptuženog Milorada Ulemeka-Legije: Stambolić nije ubijen na Fruškoj gori! (81.deo)

Branilac Milorada Ulemeka-Legije, advokat Slobodan Milivojević, tokom suđenja pokušao je da ukaže na mnoge nelogičnosti na osnovu kojih je formirana optužnica.

- Po izjavi istražnog sudije, koji je obavio uviđaj na Fruškoj gori, svedok saradnik Nenad Šare zvani Škene imao je zelenu "fantomku" na glavi, a ne crnu, kako on tvrdi. Šare je tada rekao da nosi kapu jer se plaši za svoju porodicu i decu, a on, nažalost, nema decu, što je na suđenju i rekao,  podsetio je Milivojević.

Legijin branilac istakao je da je u obdukcionom zapisniku navedeno i da je Stambolićev leš prona|en bez obe šake, prvog vratnog pršljena i podjezične kosti.

- Svedok otmice Slaviša Bogdanović i Nenad Šare rekli su da je Stambolić bio u svetloj trenerci sa crveno-plavim prugama, ali iz obdukcionog zapisnika proizilazi da je pronađena crna jakna. Sumnjam da je Stambolić ubijen i sahranjen na drugom mestu, a da je njegov leš zatim prebačen na Frušku goru.

 Svedok saradnik Ljubiša Buha-Čume: "Šiptar je rukovodio likvidacijom, Stambolić je ubijen na Avali!

 Tezu Legijinog advokata da je Stambolić likvidiran na drugom mestu, a potom prebačen na Frušku goru, potvrdio je i potonji zaštićeni svedok Ljubiša Buha-Čume, koji je preko medija tvrdio:

"Legija mi je lično rekao da su Stamboli}a odmah likvidirali, da su završili s njim. Razlog ne znam. Legija je samo rekao:

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

A post shared by Jovan Rakić (@72dragunov)

"Moram zbog Slobe!".

- DuŠan Spasojević mi je rekao da su Stambolića likvidirali i zakopali na Avali."

Na pitanje kako se sve to odigralo, Ljubiša Buha je izjavio:

"Bila su petorica pripadnika JSO, a Dušan Spasojević je rukovodio akcijom. Mislim da je Stambolić sedeo na klupi u parku, kod trim-staze u Košutnjaku. Mislim da je sedeo, tako mi je Spasojević rekao, a oni su stali pored. Otvorili su vrata, izašli. Spasojević je ostao unutra, i uvukli su ga. Odveli su ga gore, malo više, na Avalu. I tu su mu pucali u potiljak."

Na pitanje da li zna ko je izdao naredbu za likvidaciju Ivana Stamboli}a, Ljubiša Buha Čume je odgovorio:

"Legija je pričao da uvek zovu Milošević i Marković (Radomir, šef DB). Legija je stalno bio u kontaktu sa Slobom, a bio je i u kontaktu sa Bracanovićem, bezbednjakom, koji tačno zna sve detalje. Za sve likvidacije uvek se pitao Slobodan Milošević, potom Rade Marković, ali i Bracanović. On zna sve tajne. Bracanović je nalagao Legiji da izabere ubice, i oni ubijaju."

Advokat Nenad Vukasović, branilac Branka Berčeka: Gde su šake?

 - Zašto je likvidiran Ivan Stambolić? – pitao se u jednom od brojnih intervjua čuveni beogradski advokat Nenad Vukasović. - Još ne znam za slučaj ubistva kod kojeg nije istraživan život same žrtve. U slučaju Stamboli}a svedok sam straha i tužioca i suda da uopšte sagledaju ukupna zbivanja ne samo politička, nego i poslovna i ostala, oko Stamboli}a. U ta pitanja nije smelo da se dira tokom procesa. Zato što su neki moćnici već unapred postavili "istinu" da iza toga stoji Milošević. Isto je učinjeno sa Draškovićem i Budvom, a zatim ubistvom Đinđića. Svuda imamo fabrikovanu istinu, svesno plasiranuo javnom mnjenju, kao što je radio Gebels u nacističkoj Nemačkoj. Ali, na isfabrikovanim dokazima nijedna presuda ne može da opstane!

Na pitanje koji su dokazi isfabrikovani, advokat Vukasović kaže:

-Duga je to lista! Prvo, čista je laž da je na Fru{koj gori bio Nenad Šare, jer on nema decu, a pred istražnim sudijom je odbio da skine fantomku uz izjavu da se "plaši za ženu i decu". Drugo, navodno telo Stambolića nađeno na Fruškoj gori nema šake na obe ruke, prvi vratni pršljen i podjezičnu kost, a imamo iskaz svedoka da su pred egzekuciju Stamboliću ruke bile vezane lisicama iza leđa, da su mu posle ubistva lisice skinute sa ruku, i da je to uradio Berček. Kad uz ovo imamo izjavu zvaničnih organa da pre njih niko nije otkopavao tu jamu, onda imamo jezivo pitanje: gde su šake Ivana Stambolića?

Naglašavajući da se ne bavi pretpostavkama, Vukasović objašnjava:

- Praksa pokazuje da se šake uobičajeno seku ili radi stravičnog mučenja da bi se dobilo odre|eno priznanje, ili da se sa svih prstiju skinu otisci na osnovu kojih se onda pravi "ključ za sef“. Zna se da postoje brave na sefovima ili nekim prostorijama koje se otvaraju samo na otisak prsta. Ne tvrdim da je Stambolić bio tajkun. Kao branilac, međutim, imam podatke koje sam na sudu koristio i prilikom saslušanja Stambolićevog sina Veljka. A to je da je Stambolić imao poslovne kontakte sa jednom engleskom firmom, da je radio biznis sa naftom i naftnim derivatima na relaciji Bugarska-Republika Srpska, pa čak i da je išao kod Mila Đukanovića i tražio ogromnu pozajmicu od oko stotinu miliona evra. O svemu ovome pitao sam gospodina Veljka Stambolića na sudu. Odgovorio je polovično. Tu prestaje moja moć kao advokata. To je stvar za državne organe, za koje još nije kasno da provere te navode, jer ni ja ne želim da baratam poluistinama. Tužilaštvo je moralo da pročešlja sve, od onda kad je Stambolić bio direktor Jubmes banke, pa do njegove smrti. Naročito poslovnu sferu i ljude s kojima se poslovno sretao.

...Svako ko malo razmisli znaće odgovor na pitanje zašto sud nije smeo da na Fruškoj gori skine fantomku lažnom svedoku, zašto sud nema hrabrosti da zaore po pitanju šta je sa šakama Ivana Stambolića? I danas me, posle svega, muči pitanje - ko je sahranjen u grobu pored Bojane Stambolić? Na čiji grob porodica polaže cveće? Imao sam hrabrosti da i na suđenju pitam tužioca Mioljuba Vitorovića:

Da li ste sigurni da su posmrtni ostaci Stambolića u tom grobu i da li ste obavestili porodicu ko je, u stvari, u tom grobu?

Odgovor nisam dobio. Nemam ga ni danas...

Latinka Perović: Reč na sahrani Ivana Stambolića

Od samog početka, od nestanka Ivana Stambolića, znali smo da takvi ljudi ne nestaju da bi se opet pojavili. Njih, kako se u našem narodu kaže, guta mrak. A u Srbiji noć, koja je i njega progutala, bila je - mračna i duga.

Nismo mogli, nismo smeli, da ostanemo ravnodušni. Utoliko pre, što ni posle oktobarskih promena nije bilo političke volje da se nestanak Ivana Stambolića rasvetli. Okupili smo se i sve ovo vreme ostali na okupu ne iz ideološke solidarnosti, već iz dubokog uverenja da je u Srbiji pogaženo osnovno pravo svakog čoveka - pravo na život.

Sada, kada su naše slutnje dobile čudovišnu potvrdu, jasnije je i ono što smo takođe znali od samog početka: tragična sudbina Ivana Stambolića istinska je drama u našoj nacionalnoj istoriji. Njegovo mučko ubistvo, zajedno sa ubistvom Zorana Đinđića, dublje useca u biće Srbije granicu između dobra i zla, svetlosti i tame, dubokih i plitkih ljudi. Ali, ono opominje da su u srpskom narodu jos žive stare deobe koje se održavaju hraneći se krvlju. Koliko još ljudi koji su shvatili da se istina mora pretpostaviti obmani i samoobmani, stvarnost mitu i da nema mnogo vremena - treba to saznanje da plati glavom?

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

A post shared by Sa(n)jam knjige u Istri (@sanjam_knjige_u_istri)

Ivan Stambolić je ubijen zbog svojih političkih uverenja. Morbidnost ubistva srazmerna je opasnosti koju je predstavljao kao politički protivnik. Vezali su mu ruke i noge da bi mu zatvorili usta. Bacili su ga u jamu i zasuli živim krečom da bi mu zatrli trag. Ogradili ga zidom ćutanja da bi ga predali zaboravu. Za sve ovo bili su potrebni inspiratori, nalogodavci, organizatori, izvršioci. Ali i simpatizeri. To nije samo jedna zločinačka struktura. To je državni sistem, sa zastavom i programom, koji se zasniva na zločinu.
Šta su mogli da očekuju drugi od dr`ave, čemu je mogao da se nada građanin države, u kojoj su bila dopustiva najteža ogrešenja o čoveka koji je bio na njenom čelu? Zato i počast koju srpska država danas odaje Ivanu Stamboliću hoćemo da razumemo kao znak njene rešenosti da se ne samo obračuna sa posledicama zločinačkog sistema, već i da raskine sa samim sistemom. Sve drugo bilo bi uvredljiva farsa i okrutni cinizam.
Ostaje pitanje kome je sve bilo potrebno ubistvo Ivana Stambolića i zašto je on ubijen? Srpska država i dalje duguje odgovor njegovoj hrabroj i dostojanstvenoj porodici: njegovoj supruzi i deci, njegovoj braći. Ali, taj odgovor je potreban i svima nama. Potreban je Srbiji zbog njene budućnosti.

Ivan Stambolić je zaslužio istinu, a ne osvetu. Ne sme se zaboraviti da je on iz političkog života uklonjen zato što nije pristao da Srbiju povede na put u bespuće. Ni da je morao biti zauvek ućutkan zato što je baš on, ponovo progovorivši, oslobađao Srbiju i od straha i od stida.

U vreme ratova koji su razorili zajedničku državu, Ivan Stambolić je bio jedan od retkih Srba čiju su ruku prihvatali ljudi dobre volje u celoj bivšoj Jugoslaviji i u svetu. Njemu se verovalo, jer je njegova reč imala moralno pokriće.

Ne znam nikoga iz Ivanove generacije, pune sposobnih i obrazovanih ljudi, ko je više od njega učio i iz života i iz knjiga. Ubijen je na vrhuncu svoje političke i ljudske zrelosti.

Ne znam nikoga od političkih ljudi u Srbiji kod koga se, kao kod Ivana, dobrota graničila sa naivnošću. On nije bio u stanju da učini zlo, ali nije mogao ni da ga pretpostavi.

Posle jednog od naših mnogih susreta, umesto pozdrava, rekla sam mu - čuvaj se. Odmahnuo je rukom i prošaputao - Posle Bojane... A ja sam u sebi dovršila - čega da se čuvam? To nije bio stav očajnika, već jakog i hrabrog čoveka, u kome je opšta nesre}a prigušila i najveći mogući lični bol.

Dragi Ivane,

Dolaziš Bojani, svom voljenom detetu i mudrom sagovorniku. Kad biste mogli, vas dvoje biste imali šta jedno drugom da kažete. Ali, tako zajedno, svima nama govorite mnogo.

Mi, tvoja porodica i tvoji prijatelji, ne vidimo tebe u onome što su pokazali kao tvoje ostatke. Neka tu jezivu sliku, kao svoju večnu moru, zadrže tvoji dželati. A u svima nama ti ostajeć ceo - uspravan i plemenit, nasmejan i drag.

Verovao si u razumevanje među ljudima i sporazumevanje među narodima. Pripadao si svetu rada, slobode i mira. Tu si pripadnost platio najvišom mogućom cenom. Zato ćeš ostati u večnom pamćenju one Srbije koja ima časti.

Usuđujem se da kažem da bi ti i u ovom času, i nakon svega, pozvao Srbiju da se zamisli i počne da uči na najvećem porazu u svojoj istoriji. Sigurna sam da bi joj ti, opet, svom snagom pomogao da iz sebe iščupa koren zla.

 Mile Isakov: Bio je svestan smrtne opasnosti

Nekadašnji potpredsednik Vlade Srbije i (tada) lider Reformista Vojvodine Miodrag Isakov izjavio je da oseća grižu savesti zato što je 2000. godine predložio Ivana Stambolića za protivkandidata Slobodanu Miloševiću na izborima za predsednika SRJ i dodao da je Stambolić bio svestan smrtne opasnosti.

- Ube|ivao sam Stamboli}a da prihvati tu kandidaturu, verujući da on može da pobedi Miloševića pre nego Koštunica. Stambolić je bio svestan opasnosti po sopstveni život ukoliko bude protivkandidat Miloševiću, ali je ipak prihvatio taj rizik. Ako je ikakva uteha, ovim otkrićem maske su konačno pale. Ispod maski patriota i heroja izronila su lica ubica i zločinaca. Uveren sam da ćemo imati snage i odlučnosti da se sada jednom zauvek obračunamo s time, i u ime žrtava koje su za to dali Ivan Stambolić i Zoran Đinđić, rekao je Isakov.

 Mira Marković: Bio je prijatelj mog muža

 U intervjuu objavljenom u nedeljniku "Vreme", 15. marta 2001. godine, Mirjana Marković je odgovarala na sve ozbiljnije medijske otpužbe da je sa suprugom organizovala atentate na političke protivnike.

- Ivan Stambolić je bio prijatelj mog muža. Ali, nismo imali naročito razvijene prijateljske porodične odnose. Ivan Stambolić je posle Osme sednice napustio politiku i moj muž mu je, na njegovu želju, omogućio da bude direktor Jubmes banke. Nije više sa njim održavao lične kontakte. Političke nije imao, jer se Stambolić politikom više nije bavio. U mojoj porodici nije bilo nikakvog naročitog animoziteta prema porodici Ivana Stamboli}a, a njega nismo ni pominjali. Došla su nova i burna vremena. Ivan Stambolić je ostao u prošlosti...»

Odgovaraju}i na pitanje kako je Milošević reagovao na vest da je Stambolić nestao, Mira Marković je odgovorila:

- Dao je nalog ministru unutrašnjih poslova Srbije da učini sve da se Ivan Stambolić nađe ili bar sazna gde je i o čemu se radi. Dok se nalazio na funkciji predsednika države, tu informaciju nije dobio...

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

A post shared by Europe Times (@europe.times)

Advokati Dušan Mašić i Goran Petronijević}, branioci Radomira Markovića: Proces je montiran!

 Postupak protiv Radomira Markovi}a za ubi­stvo Iva­na Stam­bo­li­ća i pokušaj ubi­stva Vu­ka Dra­ško­vić}a u Bu­dvi u ce­li­ni je mon­ti­ran, zasnovan na fa­bri­ko­va­nim do­ka­zi­ma, uz nečo­več­nu tor­tu­ru ko­joj je Marković bio pod­vrg­nut, ocenili su u završnoj reči banioci Radomira Markovića, advokati Dušan Mašić i Goran Petronijević.

- Ovo je po­li­tič­ki, a ne prav­ni po­stu­pak, jer je tužilac Vi­to­ro­vić rekao da se "ov­de su­di režimu Slo­bo­da­na Mi­loše­vića, ocenio je advokat Petronijević i dodao da Milošević nije imao po­li­tič­ki mo­tiv za ubi­stvo Iva­na Stam­bo­li­ća i Vu­ka Dra­ško­vi­}a. Prema njegovim rečima, po­li­tič­ki rej­ting obo­ji­ce bio je mi­no­ran, a po­sle ova dva do­gađa­ja rej­ting bivšeg predsednika Srbije dra­stič­no je opao.
Komentarišući ubi­stvo Ivana Stam­bo­lića, advokat Pe­tro­ni­je­vić je re­kao da je on ubi­jen na dru­gom me­stu, a ne na Fru­škoj go­ri:

- Za­što ni­su pro­nađ|e­ne ča­u­re od is­pa­lje­nih me­ta­ka, je­dan vrat­ni pr­{ljen, pod­je­zič­na kost, ša­ke?
            Na ovo pitanje nikada niko nije dobio odgovor...

Sudija Milena Inić-Drecun: Presuda mora da bude ukinuta!

 Sudsko veće Vrhovnog suda, koje je u trećem stepenu odlučivalo po žalbama Milorada Ulemeka-Legije i Branka Berčeka na presude za ubistvo Ivana Stambolića i pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi (osuđeni su na po 40 godina zatvora), nije jednoglasno potvrdilo krivicu ovih optuženih. Predsedavajuća, sudija Milena Inić-Drecun tražila je ukidanje osuđujuće presude.
            Članovi sudskog veća bili su Goran Čavlina, Slobodan Rašić, Miodrag Vićentijević, Dragomir Milojević, Sonja Manojlović i Slobodan Gazivoda.
            Za potvrđivanje presude u „slučaju Stambolić“ od sedam sudija „za“ je glasalo petoro, dok je dvoje bilo protiv. Jedna od ovo dvoje je sudija Milena Inić-Drecun, koja je smatrala da bi presudu valjalo ukinuti zbog bitnih povreda Zakonika o krivičnom postupku, i vratiti prvostepenom sudu na doradu.
            - Svi koji prate pravosuđe znaju dobro kakva je situacija. Ranije nije bilo predmeta zbog kojih bih podnela ostavku, svakog puta se problem mogao prevazi}i, ali sada je to bilo nemoguće, rekla mi je sudija Inić-Drecun i povukla se iz sudskog veća.
 
 Ko je bio Ivan Stambolić?

 *   1936. godina – ro|en u Brezovi kod Ivanjice

*    1965. godina – postao je direktor preduze}a „Tehnogas“, a njegov zamenik je tada bio Slobodan Milošević koga je Stambolić upoznao za vreme studija, i koji će mu sve vreme tokom karijere biti naslednik na upražnjenim foteljama

*    1975. godina - postaje predsednik Privredne komore Beograda

*   1976. godina – iz Privredne komore odlazi za sekretara Izvršnog komiteta Predsedništva SK Srbije

*   1978. godina – izabran je za predsednika vlade (Izvršnog veća Skupštine) Srbije

*   1982. godine – postaje predsednik Gradskog komiteta SK Beograda

*   1984. godina – postaje predsednik CK SK Srbije, odnosno prvi čovek srpske partije, a za svog naslednika na čelu Gradskog komiteta imenuje Slobodana Miloševića

*   1986. godina – izabran je za predsednika Predsedništva SR Srbije, a Miloševiću daje odlučujuću podršku za izbor na mesto predsednika Predsedništva CK Srbije

*   1987. godina - dolaskom na čelo partije Milošević, na Osmoj sednici CK SK Srbije, pred TV kamerama 23. i 24. septembra ulazi u otvoreni sukob sa Dragišom Pavlovićem - Bucom, predsednikom beogradskog komiteta (zbog situacije na Kosovu) i Ivanom Stamboli}em. Na svojoj dužnosti Stambolić je ostao do 14. decembra, kada je razrešen

*   1988. godina - u saobraćajnoj nesreći kod Budve, pod sumnjivim okolnostima, poginula je Stambolićeva 24-godišnja ćerka Bojana. Iste godine, u novembru, Stambolić je na predlog predsednika Savezne vlade Ante Markovića izabran za direktora Jugoslovenske banke za međunarodnu ekonomsku saradnju – „JUBMES“ — koju je osnovalo 180 preduzeća, a čiji je cilj bio da olakša izlazak domaćih preduzeća na strana tržišta

*   1997. godina – odlukom Savezne vlade koja je tada preuzela banku, Stambolić je smenjen sa ovog položaja po nalogu Slobodana Miloševića

*   2000. godina – 25. avgusta Stambolić je otet u Košutnjaku, a nekoliko sati kasnije brutalno ubijen

*   2003. godina – pronađeni posmrtni ostaci Ivana Stambolića na Fruškoj gori

*  2008. godina – presude ubicama Ivana Stambolića postale pravosnažne

 Glas javnosti - Vladan Dinić

SKINI APLIKACIJU