NIJE PODNOSIO POPOVE, KOMUNISTE I PREMIJERE: Pre 32 godine napustio nas je čovek koji se 'samo ponaša' - Pavle Vuisić

Nije primljen na glumu, studirao je književnost, pisao je pesme na papirićima u ćošku neke seoske birtije, više je voleo reku nego crveni tepih. Umesto susreta sa Titom birao je društvo običnog čoveka iskrenog i velikog srca.

Pre 32 godine napustio nas je Pavle Vuisić umetnik i glumac kojeg je Orson Vels, autor najuticajnijeg filma u istoriji svetske kinematografije "Građanin Kejn", opisao kao "vulkana glume, života i snage", Pavle je za sebe više voleo da kaže da on ne glumi nego se "samo ponaša".

Već u prvom filmu "Čudotvorni mač" Vojislava Nanovića 1950. nametnuo se svojom glumom i potom obeležio više od 100 filmova, serija i drama, poput kultne "Šešir gospodina Vujića","Ko to tamo peva", "Sećaš li se Doli Bel?", "Maratonci trče počasni krug", "Hajka", "Kampo Mamula", "Dim", "Mačak pod šlemom", "Parče plavog neba","Bitka na Neretvi"...

Tito je video Pavla

Nekoliko meseci pre premijere "Bitke na Neretvi" na Belom dvoru, organizovana je projekcija samo za Josipa Broza Tita. Bilo je zamišljeno da Tito upozna ekipu koja je radila na filmu. Poziv se, odnosio i na Pavla Vuisića, koji je u filmu igrao šofera Jordana.

Pavle je doveden na Beli dvor direktno sa njegovog splava na Savi, obučen u bermude, raskopčanu prugastu košulju i papuče. Nije hteo ni da čuje za odelo.

- Ja ne moram ništa! Možda vi da ga probate, a da se ja vratim na Adu - kažu da je vikao dok su se probijali do garderobe.

Priča se da je toliko "grmeo" hodajući ka dvorani, da je čuo i Tito. Zaobilazeći svoju pratnju maršal je sam otišao do garderobe i otvorio vrata. Svi su zaćutali.

- Druže, jesu li vaši šoferi nosili odela i kravate u ratu? Teraju me da ovo obučem, a svi znaju da sam ja u filmu šofer Jordan -  kažu da je rekao Vuisić. Pavle Vuisić nikada nije pričao o događajima od tog dana. Bio je to zvanično njegov jedini susret sa Titom.

Dva profesionalca

Bio je čovek koji ne pristaje na krompromise, ali i profesinalac. Sa velikim glumcem Miodragom Petrovićem Čkaljom snimo je film i seriju "Kamiondžije". Priča se da dva umetnika koja deluju kao dobro uigran tim, u stvari zbog razlićitih pogleda na umetnost glume nisu razgovarali.

Pavlova supruga Mirjana je u knjizi "Posle fajronta" pisala da su dva velika glumca bili nemoguća fuzija.

"Čkalju nikad nisam upoznala. Kad malo bolje pogledate Čkalju i Pavla, videćete da je to nemoguća fuzija. Čkalja je stopostotni glumac i do krajnjih granica je išao u svojoj glumi. Pavle uopšte nije bio glumac. Znao je reći:' Ja se samo ponašam.'"

Nezainteresovan za "važne teme"

Svet ga je posmatrao kao mrzovoljnog čoveka, nezainteresovanog za teme koje se drugim ljudima čine važnim. Pričalo se da nema strpljenja niti želje da se dopadne drugima, a on je najviše prezirao udvoričko ponašanje i lažnu ljubaznost.

Voleo je dobru domaću rakiju i poeziju.
"Bože, šta misliš,
ima li koga da ovo reši stanje
O, Bože, ako se ti išta pitaš i upravljaš,
ne znam...
ali, ovo je sranje", glasi jedan od njegovih stihova.

Njegova supruga Mirjana svedoči da su mu snimanja i odlasci na teren teško padali.

"A, kada su bile premijere, bilo je užasno... Nije želeo da izađe na binu. Nije voleo da priča o filmu. Uvek je bio u nekoj kontri. I takav - poseban. Vrlo brzo sam shvatila da ne smem da ga pratim. Za njega je film bio robija. Sećam se trebalo je da putuje u Hrvatsku na snimanje. Voz polazi u 12, a on otišao nešto da obavi... i nema ga, pa ga nema... Ne znam gde je. Posle ga vozim do železničke stanice. U Namanjinoj ulici mi kaže: 'Vozi kroz crveno.' Ne znam ni šta je mislio. Možda i da nas zaustave pa da ne mora da putuje. Volela sam ga i sve sam izdržala. Znala sam mu narav. Mene su svi gledali sa strane i - čudili se. Bili smo im nespojiva kombinacija. On i ja, njegova Sule", govorila je Mirjana.

Legat Pavla i Mirjane Vuisić

U Muzeju knjige i putovanja Udruženja "Adligat" na Banjici postoji i Legat Pavla i Mirjane Vuisić. U legatu je izložen njegov testament u kojem Vuisić psuje obilno, originalni ključevi kamiona iz serije "Kamiondžije" i nežne pesme koje je pisao na salvetama...

Bio zakleti antikomunista nije podnosio priče o junacima Drugog svetskog rata.

Napisao je tri testamenta. Tražio je da mu šestorica popova pevaju na sahrani, ali u sebi tako da ih on ne čuje, čak ni mrtav. I da mu nikakav komunista ne drži govor.

Nije hteo da ondašnje vlasti od njegove smrti prave spektakl. Klonio se i mrtav i popova i komunista, jer je bio na Sremskom frontu i video strahote, a i njegovog oca su progonili komunisti.
Na sahrani je bila samo njegova žena Mirjana. Nije bilo umrlice, ni slike.
Bio je jedan pop, kojem je Mirjana rekla da se pokojnik zove Pavle.

I bio je jednom jedan Pavle Vusić, nismo sigurni kako bi regovao na današnju kinematografiju, ali sto posto je tačno da ne bi voleo nikavo pisanje o njemu,  ali oprostio bi i nama sitnim novinarima rečenicom, "neka pišu, moraju i oni da zarade koju paru".

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU