RIO TINTO JE KATASTROFA ZA SRBIJU! Mišljenje struke je jasno i jednistveno, ali se Mihajlovićka pravi blesava!
Autor: Glas javnosti
Dr Jagoš Raičević, nekadašnji direktor laboratorije za zaštitu od zračenja i zaštite životne sredine Instituta „Vinča“, bivši direktor JP „Nuklearni objekti Srbije“ rešio je da se obrati javnosti povodom slučaja Rio Tinto.
On je napisao šta je
Nedavno je (početkom maja) u organizaciji Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) održan dvodnevni skup pod nazivom „Projekat Jadar – šta je poznato?“. Skupu je prisustvovala i Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i Ministarka rudarstva i energetike. Organizatori skupa su kao zaključke pomenutog skupa, gospođi Mihajlović uputili pismo, u kome su naveli da „projekat Jadar nije dovoljno osvetljen niti je dovoljno transparentan“, i da će proizvesti velike probleme u zaštiti životne sredine. Potpisnici tog pisma su akademici koji su predsednici odbora Akademije koji su najrelevantniji za procenu zagađenja nastalog usled eksploatacije i prerade litijuma i uticaja na čoveka i životnu sredinu. Potisnici su i sekretar i zamenik sekretara Odeljenja hemijskih i bioloških nauka SANU.
Ministarka Mihajlović je to pismo odbacila sa obrazloženjem „da je u pitanju stav neznatnog dela Akademije, koja inače ima više od 200 članova“ – nadajući se verovatno da će za vađenje i preradu litijumau SANU dobiti većinsku podršku naših eminentnih kompozitora, slikara, pisaca i filozofa.
Nije poznato da je u našoj političkoj praksi ikada jedan ministar i potpredsednik Vlade napisao i potpisao da ne priznaje zaključke nekog skupa u SANU, na kome su pored njenih članova, i svi profesori i naučni radnici sa Univerziteta koji nisu članovi SANU, takođe izrazili ogromne rezerve pre svega u istinitost tvrdnji kompanije Rio Tinto, a zatim i sumnju u transparentnost projekta Jadar.
Kako god bilo, nadajmo se da je gospođa Mihajlović svesna svake političke i druge odgovornosti koju ovakvim stavom preuzima na sebe.
I predsednik Vučić je – naizgled mnogo suptilnije, u posebnom izlaganju posvećenom litijumu, poručio kako „neće da se meša“ i da „narod treba da odluči“ – ali tek pošto je tokom svog obraćanja žestoko lobirao za firmu Rio Tinto, obećavajući „narodu“ desetine milijardi evra, ubacujući u igru sve što je mogao – od moguće fabrike baterija do takođe „moguće“ fabrike električnih automobila.
Pitanja nauke se ne rešavaju rešerendumom
Videvši da je praktično sva naučna i stučna javnost Srbije protiv projekta Jadar, predsednik pokušava da je zaobiđe tako što predlaže „demokratsko“ rešenje: da „narod na referendumu odluči“.
Nije poznato da je igde ikada jedan predsednik države, pošto mu se nije dopalo mišljenje kompetentne nauke – predložio da se pitanje struke i nauke rešava referendumom. Takvu banalizaciju i srozavanje naša politikčka praksa odavno nije videla; Pri tome, referendumska demokratija na koju Predsednik misli ima važna ograničenja: ako glasa cela Srbija – Predsednik sigurno gubi, a to može biti nepopravljiva šteta pred dolazeće izbore. Stoga referendum dolazi u obzir samo na vrlo uskom području, koje se koliko toliko može kontrolisati.
Predsednik ne može da računa na podršku onih koji zaista znaju koliku će štetu napraviti projekat Jadar po životnu sredinu i zdravlje budućih generacija. Možda je kao iskusan političar u pravu, jer se prema ministarki Mihajlović – radi o „neznatnom“ delu naše intelektualne elite. Većinu valjda čine diplomirani stručnjaci sa Megatrenda, gde ministarka Mihajlović ima status profesora.
Neverovatno je koliko se uporno kriju i krivotvore informacije od strane naših zvaničnika kada se radi o projektu Jadar. U paničnoj trci da se dobije na vremenu, ali i uspava javnost pričama kako će sve biti „po najvišim svetskim ekološkim standardima“, u pokušaju da se van očiju javnosti, zbrzaju odluke i stvari dovedu pred svršen čin, trenutno prednjači ministarka Mihajlović.
Prvo su išle priče kako se projekat Jadar ne može kritikovati – jer se radi o novoj tehnologiji, o kojoj se vrlo malo zna, sa porukom – sačekajte (u smislu – spavajte i dalje).
Onda se na skupu u SANU odjednom čulo da se tehnologija zna i da nije tačno da se krije! Predstavnica Rio Tinta je svakom govorniku veoma ljubazno odgovorila da će do kraja skupa dobiti detaljni odgovor na svoje pitanje. Naravno – skup je završen i – ni na jedno pitanje nije dobijen odgovor.
Analiza uticaja na životnu sredinu projekta Jadar je ocenjena negativno
Zatim ministarka Mihajlović opet pokušava da uspava javnost sa izjavama kako „ništa neće biti potpisano dok se ne usvoji `Analiza uticaja na životnu sredinu`“. Smisao je isti – spavajte i dalje, ko zna kada će to doći na dnevni red…
A onda, opet iznenada, baš od ministarke Mihajlović, čujemo da je „Analiza uticaja“ ne samo urađena, već je stigla i da ode na ocenu i da posle ozbiljne i dugotrajne (ha ha) analize bude – odbijena! Da li ovo počinje da liči na farsu, ili se to meni samo čini? Svejedno, poruka je ista – spavajte i dalje, mi smo ozbiljna država vidite da nije prošlo…
Ipak – da se probudimo već jednom: ako „Analiza uticaja“ (na životnu sredinu za projekat Jadar) „nije prošla“ – javnost Srbije mora da čuje – zašto nije prošla?
Ministarka Mihajlović nam nedeljama priča kako se „Analiza“ još radi – a onda vidimo da je odavno završena, da je ocenjena i da „nije prošla“. Javnost Srbije ima pravo da zna da li je to što nije dobro popravljeno, ili je samo zabašureno i precrtano kao nevažno.
Inače, jasno je bilo da neće proći u prvom pokušaju: prvo, na projekat Jadar su sada upereni reflektori zainteresovane javnosti, i članovi te famozne i vrlo diskutabilne komisije (o čemu ću napisati poseban članak) ne smeju više da po ustaljenom režimu stavljaju potpis na sve gde im se kaže. I kao posebno važno – stvara se utisak kako Komisija ozbiljno i temeljito radi.
Sada ministarka Mihajlović opet pokušava da anestezira stručnu javnost novom pričom: nema smisla kritikovati projekat sve dok „ne prođe“. Ne znam kako se to radi na Megatrendu, ali mislim da se projekat kritikuje (tj. popravlja) u fazi izrade, i to zato da bi bio bolji. Trebalo bi da je daleko skuplje i gluplje kritikovati usvojeni projekat. Ili to možda i jeste cilj?
Veze svetskih centara moći sa našom političkom elitom
Na kraju – zaista je teško razumeti toliku podršku premijerke Ane Brnabić, ministarke Mihajlović i samog predsednika Vučića projektu Jadar, i to uprkos eksplicitno negativnom mišljenju i SANU i celokupne naučne i stručne javnosti? Da li je moguće da je sve to zbog jednog jedinog potpisanog dokumenta, neobavezujućeg „pisma o namerama“ (potpisanog još 2017. godine). To su nekoliko puta potvrdile i premijerka Brnabić i ministarka Mihajlović. Ili nas neko laže ili nam taj isti (ili neko drugi) krije i neke druge potpise.
Moguće je da firma Rio Tinto sa ovom domaćom političkom igrankom nema neke velike direktne veze – za njih se zna da imaju veze sa raznim inostranim obaveštajnim službama i svetskim centrima moći. A ovi poslednji verovatno imaju veze sa nekim osetljivim ličnim i porodičnim podacima naše političke elite. Kako je i da li je uopšte – sve to povezano, saznaćemo, pre ili kasnije.
(Glas javnosti)
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
