PRIJATELJ PATRIJARHA IRINEJA ZA 'GLAS JAVNOSTI': Teško mu je palo što su ga osuđivali zbog ordena koji je dodelio Vučiću!

Dugodišnji prijatelj upokojenog srpskog Patrijarha Irineja, otac Drago Ljubičić za "Glas javnosti" priča kakav je bio srpski patrijarh, šta ga je navelo da se zamonaši i šta je ostavio rodnoj Vidovi.Otac Drago Ljubičić, dugogodišnji paroh Crkve Vaznesanja Gospodnjeg u Čačku, danas u penziji, kaže da je pokojnog Patrijarha Irineja upoznao još 1970. godine. 

- Kao što znate naš  Patrijarh Irinej rođen je u Vidovi, selu nadomak Čačka, ispod Kablara, 1930. godine u porodci ili kako se to onda zvalo zadruzi Gavrilovića. Svetovno ime mu je bilo Miroslav. To je uglavnom sve poznato, ali se malo zna da je poticao, u ono komunističko vreme, iz jedne pobožne srpske porodice. Kako mi je sam pričao, da krene Božim putem uticala je blizina manastira naše "Male Svete Gore" - započeo je  Ljubičić priču o prijateljstvu sa preminulim srpskim Patrijarhom.

On je kazao da mu je sam Patrijarh pričao kako su "česte posete manastiru još u njegovom dečačakom dobu uticale na to da se odluči da krene božijom stazom". 

- Vidova je u blizini manastira u Ovčarsko - kablarskoj klisuri , pa su često monasi iz Nikolja, Blagoveštenja , Jovanja i drugoh manastira pohodili Vidovu i u to doba kontaktirali dosta sa tamošnjim stanovništvom. To je uticalo na Patrijarhov, ali i na izbor njegove sestre iz iste kuće , koja se zamonašila još kao mlada devojska i provela život u Manastiru Jovanje. To je najsiromašniji manastir "Male Svete Gore". Patrijarh bi svaki put kada je dolazio u Čačak,a često nam je bio gost, posećivao manastir Jovanje, naročito dok mu je sestra, čije je monaško ime bilo Haritina, bila živa - priča otac Ljubičić. 

On prenosi da je Patrijarh bio "skroman i običan čovek". 

- Već je bio postavljen za poglavara SPC kada je jenom prilokom bio na sahrani bliskog rođaka u Vidovi , koga je mnogo voleo i pošto je groblje daleko sedam kilometara , on je  kada su ga pitali hoće da ga kolima voze, odbio i rekao da hoće sa mnom i sa ocom Rakom da pešači do groblja i usput da priča . To je bilo pre par godina i on je bio u boljoj snazi i od Raka i od mene - priča otac Ljubičić. 

On veli da rodna Vidova Patrijarha Irineja nije imala crkvu, jer je pripadala Pjevorskoj parohiji i da je želja Patrijarha bila da u svom rodnom selu podigne hram. 

- To je i učinio, počela je izgradnja hrama, skromnog onakvog kakav je bio i njen ktitor, srpski Patrijarh. U Vidovi je podignuta crkva brvnara, ali na našu žalost Patrijarh nije dočekao završetak hrama - kaže s tugom zbog gubitka prijatelja Ljubičić. 

On navodi da je Patrijahu teško padalo što su ga neki osuđivali kada je srpskom predsedniku Aleksandru Vućiću dodelio Orden "Svetog Save".

- To je kao što znate najveće crkveno priznanje. Mnogi su tada sudili pokojnom Patrijarhu Irineju. Jednom prilikom kada smo razgovarali rekao mi je da je to bio njegov zalog i obavezivanje predsednika Srbije da ne pristane da da i jedan pedalj kosovske zemlje. Verovao je iskreno da  tim ordenom može da obaveže onog koga nagrađuje da ne  prstane ni na šta što bi moglo da bude bilo kakvo gubljenje naše teritorije. Patrijarh je 15 godina bio rektor Prizrenske bogoslovije i bio je duboko emotivno vezan za Kosovo i Metohiju naš narod tamo - kaže prijatelj upokojenog srpskog Patrijarha za naš portal. 
 

(Glas javnosti)
 

 
 
 

SKINI APLIKACIJU