RODITELJSKI RULET INSPEKTORA IZ ’VIDIMO SE U ČITULJI’: Ćerka me je izdala, bacila na kolena! Da sam ja bio na licu mesta kad su je hapsili, OVAJ RAZGOVOR BI VODILI U ZABELI!

Ono čega se u životu najviše plašiš, to te i sustigne. To se dogodilo i nesalomivom policajcu Ljubi Milanoviću, koji je devedesetih radio gotovo sve uviđaje krvavih obračuna, hvatao ubice i dilere, rukovodio POSKOK-om, vodio beskompromisne istrage i zbog toga mnogo puta stavio glavu u torbu. Na kolena ga je bacio jedan telefonski poziv, kada mu je saopšteno da mu ćerka uhapšena zbog narkotika.

Koliko je hrabar dokazao i kad je stao pred kamere Glasa javnosti i ispričao kroz šta prolaze kao porodica sa detetom koje je dvostruko posrnulo, i u krivično delo, i u zavisnost. I ovaj put, išao je problemu u susret, ne menjajući svoje stavove čak i kad je u pitanju „svoje meso, koje se ne jede.“ Kako je rekao, da je te noći on došao u ćerkin stan, ubio bi je!  

- Bio sam sa službom u Podgorici, u našoj ambasadi na određenim psolovima, kada me je prošle godine, negde u februaru, pozvao moj prijatelj u jedan noću i rekao da je moja ćerka uhapšena sa još jednim licem i, da su kod njih u stanu pronašli drogu. On je nastupio vrlo dobronamerno, ljudski, drugarski, i pitao me šta ja mislim, šta da radi u tom trenutku. Ja sam mu decidno, možda čak i na jedan grub način, rekao da policija radi svoj posao i da zaborave čija je to ćerka. To je bio moj stav od početka, i taj stav imam i sada. Kad je pritvorena, bio sam kod istražnog sudije. Prvo sam se izvinio, i rekao da je moje prvo i osnovno osećanje sramota. A drugo, čestitao sam sudiji i odborio postupak da je pritvor i da bude u Centralnom zatvoru, gde je provela skoro četiri meseca.  To je ujedno i period kada ste dovedeni u situaciju da se posle svega što ste proli, i radili, suočavate sa istim problemom u svojoj porodici. Kad se sve to desilo, ja mislim da je dobro što je to odradila policija, jer ne znam kakav bi ishod bio da sam ja došao u stan i da sam ih ja zatekao. Lično mislim da bi ovaj razgovor vodili ili u Zabeli ili u CZ.

Da li ste nešto sumnjali, s obzirom da je vaša ćerka odavno punoletna. Da li ste uočili neke promene koje su ukazivale da ide u sunovrat, ili je roditelj slep kad je njegovo dete u pitanju?

- Ono što prvo želim da nagalsim jeste da ni jednog trenutka ne želim bilo šta da pravdam. Naprotiv,. moja ćerka, kad sam dobio premeštaj u Crnu Goru, bila je u braku, ima dete, završila fakultet, bavila se sportom, imala posao, stan. Ni jednog momenta nije pokazala sklonost ka tome. Imala je 25 godina, i verovao sam da je jedan krizni ciklus odavno prošao, i kao roditelj, očekuejte da sada krene u jednom savim drugom pravcu. Ali, s obzirom da je ona moja ćerka, da je vrlo specifična, specifična je bila i u tome. Ostavili smo je u Beogradu poptuno normlanu. Da li je prekid braka to kod nje izazvao, ili nešto drugo, ne znam, ali ja to ne uzimam kao oprdanje za to što se desilo. Ušla je u period autodestrukcije, i to je za mene bilo nešto iznenađujuće, gde je ona radila sve protiv sebe, i protiv  onoga kako je vasitana i učena. To sad sociolozi karakterišu kao višak poverenja, ali to nije opravdanje. Mislim da je najveća krivica u meni.Što to mislite?

- Ja krivicu ne prebacujem na društvo, situaciju, državu. To su alibiji roditelja koji nisu spremni da se suoče sa time. Ja mislim da je krivica najviše na meni, i u njoj, a sve drugo su prorpatni elementi.

Kad kažete Vaša krivica, da li mislite na mnoge stresne situacije koje je Vaša porodica trpela zbog vaše karijere. Ili su u pitanju neki nedosanjani snovi, model oca koji je na pogrešnim mestima i sa pogrešnim ljudima tražila?

- To su možda samo neki činioci, ali opravdanje nisu. Ona je nas u svakom slučaju razočarala, izneverila, upravo jer je znala ko sam ja, šta sam radio. I ona je to proživljavala. Snosim odgovornost jer je bila pristuna kroz taj moj trubulentni način života, i to je sigurno ostavilo određenu vrstu trauma, ali nije smelo da krene u tom pravcu. Pomešana su mi osećanja, imate osećanje nekoga ko se celog života borio prtoiv toga, a na drugoj strani, imate jednu vrstu vaspitanja da ne mogu da ostavim nekoga u nevonji. To je preovaldao. Kad se sve to desilo, bio sam na prekretnici, da li će krenuti u jednom, ili u drugom pravcu. Rešio sam kao roditelj, prijatelj, da joj pružimo podršku, ali samo u delu koji se tiče njenog oporavka, njenog lečenja. Mi smo kao porodica smo u nokdaunu, na kolenima smo. Kod mene se mešaju osećanje besa i nemoći, i onda gledam da izađem iz kuće, da to ne bi prevladalo. S druge strane, nisam se pomirio, niti mogu, ali kad shvatite da pred sobom imate bolesnu osobu, onda se ponašam prema njoj kao prema nekom kome treba pomoć, i ko je bolestan. I to je ono što sam ja stalno pričao roditeljima, pokušavao da ih ubedim da to dete nije njihovo dete, da je to izmenjena ličnost. I sad pokušavam da to prenesem na sebe, i kad to uspem, onda se ponašam prema njoj kao prema nekom kome treba pomoć i ko je bolestan.

Ipak, vaša ćerka je i u ovoj situaicji pokazala karakter, i da je vaše dete, mogla je da prebaci krivicu na drugu osobu, jer sve to što je pronađeno u njenom stanu i nije bilo njeno?

- Ona je tako vaspitana, ne mogu da je učim drugačije i da kažem, „ej, sad kad si ti u pitanju, sad postupaj drugačije.“  Dobra stvar je da nas je sve ovo uejdinilo kao porodicu, prijatelji su se pokazali kao prijatelji. 

Čija je podrška izostala a očekivali ste je?

- Možda nisam očekivao, zbog funkcije i svega toga, ali sam se u dubini duše nadao. I samim tim nisam ni razočaran, ali sam, možda, malo tužan. Ali to je život, to je tako, ne uzimam za zlo. Određene situacije vam pokažu gde ste šta ste, kakav odnos imaju prema vama.

Kako je izgledalo biti ćerka inspektora krvnih delikata, devdesetih ste govorili u filmu “Vidimo se u čitulji“, otkrivali politička ubistva?

- Detalj koji oslikava kako se to u detetovoj glavi reflektovalo, i koji opisuje to što ste pitali, jeste kad sam se vratio u POSKOK, pitala me je: „Tata sad kad izađem iz ulaza, opet moram da gledam po krovovima.“ Tu je sublimirana cela njena percepcija ko sam ja, šta sam ja. E sad, da li je ona u životu pokušala da nađe nekog sličnog, po nekoj njenoj priči ona to nije mogla naći u krugovima policijskim, nego je, navodno, tražila s one druge strane...-

Ceo intervju pogledajte OVDE

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU