PISMA SPC I VLADI SRBIJE: ZBOG REVIZIONIZMA RAZREŠITE episkopa slavonskog Jovana dužnosti vezanih za pitanja genocida nad Srbima

Više od 80 akademika, profesora, naučnika i drugih javnih ličnosti obratilo se Srpskoj pravoslavnoj crkvi i Vladi Srbije, zahtevajući da episkop slavonski Jovan bude razrešen svih dužnosti vezanih za Jasenovac i genocid nad Srbima u NDH.

Verujemo da je svakom dobromislećem jasno da se revizionističkom, antisrpskom i antidržavnom delovanju episkopa Jovana mora stati na kraj, navodi se u pismima koje prenosimo u celosti, kao i potpise članova akademske zajednice u Srbiji.

“Patrijarhu, Sinodu i Saboru Srpske pravoslavne crkve

Vaša Svetosti, Vaša Visokopreosveštenstva, Vaša Preosveštenstva!

Kao verna čada Svetosavske nam Majke Crkve pišemo vam ponovo na temu revizije stradanja Srba u NDH i srpskog umanjivanja žrtava zloglasnog logora Jasenovac.

Nažalost, u toj nečasnoj raboti važan je i postojan angažman vladike slavonskog Jovana (Ćulibrka). Kao ilustraciju navodimo izjavu vladike Jovana iz aprila 2015. godine, na predavanju „Jasenovac viđen iz Svete Zemlje“:

„I da znate, ovo vam govorim kao neko ko je realno upućen u stanje nauke u tom pogledu, broj žrtava Jasenovca u budućim enciklopedijama genocida i holokausta koje se sada spremaju za štampu neće biti 600 ili 700 hiljada. […] Ono što znamo za Jasenovac, to je fizička granica ispod koje ne može da se ide a to su pobrojane žrtve po imenu i prezimenu, a njih ima oko 90 hiljada.“

Zato smo vam u oktobru 2019. godine uputili „Apel za odbranu Svetih Srpskih Novomučenika Jasenovačkih” i pozvali vas da

„… sugerišete i utičete na episkopa Jovana da se okane revizije istorije i okrene istinskom pastirskom radu, a proučavanje istorije da ostavi istoričarima.“

Nažalost, vladika Jovan se nije okanuo revizionizma, mada je donekle promenio način delovanja: u poslednjem razgovoru na tu temu (TV Prva, 14. avgust 2023) on se ne izjašnjava o broju žrtava Jasenovca („Najstrašnija istina jeste da mi to ne znamo“) ali zato napada izraelskog profesora Gideona Grajfa koji se drži opšteprihvaćene brojke od 700 hiljada ubijenih u Jasenovcu („… čovek koji je u svojim institucijama, u Izraelu, u međunarodnoj naučnoj javnosti bio prokažen“, vladika Jovan o prof. Grajfu).

Kako praktično postoji već obimna bibliografija o revizionizmu vladike Jovana, smatramo da ne treba da dužimo nego da direktno zatražimo da episkopa Jovana (Ćulibrka) razrešite svih dužnosti vezanih za Jasenovac i stradanje Srba u NDH – pre svega sa mesta predsednika Odbora za Jasenovac i ostala stratišta SAS SPC. Nije naše da vama, pastirima našeg roda, govorimo da li je Jovan (Ćulibrk) dostojan vladičanskog čina – ali smatramo da je dužnost svakog mislećeg Srbina da ukaže da je i samo stolovanje vladike Jovana blizu Jasenovca neka vrsta ponovnog klanja jasenovačkih novomučenika, samo što je nož iz ustaških prešao u srpske ruke.

U pomenutom nastupu na TV Prva episkop Jovan nije ni spomenuo da je na čelu Odbora za Jasenovac naše Svete Crkve, ali se pohvalio da je „njegova kuća“ Međunarodni institut za proučavanje holokausta u Jad Vašemu, u Jerusalimu, i da je i danas „njihov aktivni saradnik“. Dakle, ova smena neće episkopa Jovana onemogućiti da se bavi stradanjem Jevreja (holokaustom), a daće Bog da mu ova „deakumulacija funkcija“ bude na duhovnu korist i smirenje.

1. S. Takođe vas molimo da se svojim autoritetom založite da i svetovne vlasti razreše vladiku Jovana sa pozicija vezanih za genocid nad Srbima u NDH, prvenstveno za mesta predsednika Upravnog odbora Muzeja žrtava genocida u Beogradu.”

***

“Vladi Srbije

Poštovani,

Pišemo vam zabrinuti jer se pod državnim krovom, u Muzeju žrtava genocida, godinama odvija zlokobna revizija srpskog stradanja u NDH i, do skora nezamislivo, srpsko umanjivanje stradalih Srba u Jasenovcu i uopšte u NDH. U tome prednjači predsednik Upravnog odbora Muzeja žrtava genocida, episkop slavonski Jovan, koji se nedavno nevešto pravdao da nije za revizionizam (!) optužio državne politike Srbije i Republike Srpske, iako je 2019. godine na „Privrednikovoj tribini“ u Zagrebu doslovce rekao:

„Mi imamo sada slučaj revizionizma u Srbiji i u Republici Srpskoj koji je masivan s naše strane. To je podrška lažnoj priči s profesorom Gideonom Grajfom, koji se pojavio u Srbiji. […] Imamo državni projekat revizije u Srbiji, nemojmo se zavaravati, i struka se ponaša kao da se to dešava u nekoj drugoj državi.”

Dakle, ne samo što episkop Jovan deluje revizionistički protiv davno utvrđenog broja od 700 hiljada surovo ubijenih u Jasenovcu, kao i protiv onih koji i dalje stoje na toj brojki (npr. od naše države odlikovani prof. Gideon Grajf, zlatna medalja za zasluge 2019. godine) – već on deluje i protiv države koja ga je postavila, lažno optužujući srpske države za revizionizam.

Takvo zlo seme koje je posejao episkop slavonski Jovan dalo je brojni izdanak, uglavnom u mlađim istoričarima okupljenim oko Muzeja žrtava genocida. Tako je Dušan Nikodijević, u knjizi „Jasenovac između broja i žrtve“, Muzej žrtava genocida, Beograd, 2019, došao do sledećeg zaključka o broju ubijenih u Jasenovcu:

„… rezultat od minimalno 99.370 i maksimalno 208.346 žrtava ne može biti konačan, jer su greške u datom slučaju neizbežne. Dodatno istraživanje bi dalo nešto drugačije brojeve, koji bi mogli odstupiti od navedenih za nekoliko stotina ili čak hiljada, ali je vrlo moguće da se negde u rasponu oko izneta dva broja krije realan broj stradalih.“

Da je reč o istorijskom revizionizmu, lako ćemo utvrditi ako ove brojke sravnimo samo sa pomenutim profesorom Grajfom, kako rekosmo od naše države odlikovanim, autorom monografije „Jasenovac, Aušvic Balkana“. Na pitanje kako je došao do broja stradalih od oko 700 hiljada u tom ustaškom logoru, prof. Grajf odgovara da je „koristio mnoge istorijske izvore, ali da se najviše oslanjao na tri publikacije Jad Vašema“:

„Prva je ‘Istorija Holokausta – Jugoslavija’, koju je uredio prof. Menahem Šelah, a izdao Jad Vašem 1990. godine. U njoj na 189. strani piše da se ‘700 hiljada ubijenih može smatrati realnim brojem’, slična brojka objavljena je i u istoj knjizi i na stranicama 173, 188, 189. i 199. Drugi izvor je ‘Registar zajednice – Jugoslavija’, koji je uredio Cvi Loker, a izdao Jad Vašem 1988. godine. U toj knjizi na strani 316, pod terminom ‘Jasenovac’ piše: ‘Prema zvaničnim procenama, u mreži jasenovačkih logora stradalo je 700.000 ljudi. Ogromna većina bili su Srbi, ali među njima je bilo i 20 do 25 hiljada Jevreja iz Hrvatske i Bosne, kao i mnogi Romi’. Treći izvor je ‘Enciklopedija Holokausta’, glavni i odgovorni urednik: prof. Izrael Gutman, izdao je Jad Vašem i biblioteka Hapoalim 1990. godine. U trećem tomu, o ‘Jasenovcu’, na strani 575, piše: ‘U logoru Jasenovac ubijeno je 600.000 ljudi, većinom Srba, Jevreja, Roma i protivnika ustaškog režima’. Reč je o ozbiljnim i respektabilnim izvorima, koje je izdao vodeći memorijalni centar za očuvanje sećanja na Holokaust u Izraelu.“

Verujemo da je svakom dobromislećem jasno da se ovom revizionističkom, antisrpskom i antidržavnom delovanju episkopa slavonskog Jovana mora stati na kraj. Kako po čl. 10 Zakona o osnivanju Muzeja žrtava genocida Vlada imenuje i razrešava predsednika i članove Upravnog odbora, ovim vas pozivamo da hitno razrešite episkopa slavonskog dužnosti predsednika UO Muzeja žrtava genocida. Ovim ne umanjujemo štetan rad i prošlog (Veljko Đurić Mišina) i sadašnjeg direktora Muzeja (Dejan Ristić), već smatramo da bi promenom glavnog revizioniste došlo i do prirodne promene rukovodećeg sastava i klime u samom Muzeju.” – navodi se u pismima koje prenosi portal Stanje stvari, nakon čega slede imena i prezimena potpisnika:

Potpisnici iz redova SANU (po vremenu potpisivanja):

Akademik prof. dr Vasilije Krestić

Akademik prof. dr Danilo Basta

Akademik prof. dr Radomir N. Saičić

Potpisnici (po azbučnom redu prezimena):

Dr Dragan Aleksić, istoričar u penziji

Slavica Arsenović, diplomirani fizičar

Dušan J. Bastašić, predsednik Udruženja Jadovno 1941. – Banja Luka

Ljiljana Bogdanović, novinar

Dr Sofija Božić, naučni savetnik

Đorđe Bojanić, istoričar i urednik sajta „Srpska istorija“

Jelena Bulatović Milošević, diplomirani istoričar

Časlav Vasić, diplomirani istoričar, Vršac

Slobodan Veselinović, profesor istorije u gimnaziji „9. maj“, Niš

Srđan Veselinović, istoričar

Prof. dr Slobodan Vladušić

Goran Vukčević, reditelj

Ranko Gojković, pravoslavni publicista i prevodilac

Ljiljana Davidović, profesor srpskog jezika i književnosti

Marko Delić, teolog, doktorand Univerziteta u Tibingenu

Dr Vladimir Dimitrijević, naučni saradnik

Branko Dimović Dimeski, pisac, istraživač i producent

Dr Vasilije Dragosavljević, naučni saradnik

Prof. dr Dragana Drakulić Prijma

Prof. dr Zoran Đorđević, SAD

Prof. dr Mirjana Đukić

Prof. dr Đorđe Đurić

Prof. dr Nenad Živanović

Akademik dr Srboljub Živanović, London, Velika Britanija

Nikola N. Živković, pisac i prevodilac

Dr Miroslav Zdravković, ekonomista

Bogdan Zlatić, pravnik, bivši državni činovnik

Dr Dušan Ilić, pravnik

Dr Slobodan Janković, Beograd

Milenko Jahura, advokat u penziji, predsednik udruženja Prebilovci Znamen

Prof. dr Bojan Jovanović

Stefan Karganović, NVO Istorijski projekat Srebrenica

Goran Kiković, istoričar, predsednik Srpskog kulturnog kluba iz Berana

Prof. dr Zoran Kinđić

Prof. dr Snežana Kirin

Jelena Kovačević, pesnik

Prof. dr Miloš Ković

Dr Vladimir Kolarić, teoretičar kulture

Prof. dr Časlav Koprivica

Danijela Kužet, profesor istorije u Osmoj beogradskoj gimnaziji

Prof. dr Miodrag Kulić, teorijski fizičar, Štutgart

Aleksandar Lazić, urednik portala „Stanje stvari“

Prof. dr Milan Lekić

Prof. dr Aleksandar Lipkovski

Nebojša Malić, novinar

Svetlana Marjanov, diplomirani filozof

Mihailo Medenica, pisac

Nevenka Miličić, pisac i profesor sociologije u Trećoj beogradskoj gimnaziji

Momčilo Mirić, predsednik Udruženja Jadovno 1941. – Beograd

Darko Mihajlović, istoričar i politikolog, Kruševac

Dr Anja Nikolić, naučni saradnik

Prof. dr Slobodan Orlović

Prof. dr Dragan Pavlović, anesteziolog, Pariz

Jovan Pejin, istoričar

Zorica Peleš, publicista

Jovan Pješčić, pravnik

Tajana Poterjahin, antropolog i književnik

Prof. dr Svetozar Poštić

Vitomir Pušonjić, pisac

Svetislav Pušonjić, pisac i profesor književnosti

Dr Mirjana Radojičić, viši naučni saradnik Instituta za političke studije u Beogradu

Miloslav Rajković, filolog i novinar

Ljiljana Raković, profesor istorije u Zemunskoj gimnaziji

Borivoj Rašuo, književnik

Prof. dr Mitra Reljić

Mirjana Savović, diplomirani istoričar

Prof. dr Slobodan Samardžić

Momčilo Selić, književnik

Ana Selić, publicista

Prof. dr Rada Stijović

Dr Ivica Todorović, naučni savetnik

Prof. dr Radmila Tonković, akademik Ruske akademije nauka i Međunarodne akademije „Nikola Tesla“

Aleksandar Tutuš, pisac

Jelica Ćirika, etnolog i antropolog

Dr Dragan Hamović, književnik

Prof. dr Zoran Čvorović

Prof. dr Ljiljana Čolić

Prof. dr Miladin M. Ševarlić, predsednik UO Društva srpskih domaćina

Nikola Šijan, Helmkast

IZMENA: Dodat je potpis akademika prof. dr Radomira N. Saičića (12. 9. 2023. u 13:36)