Veštačka inteligencija uništava kritičko mišljenje
Autor: Glas javnosti
Korisnici ChatGPT-a s vremenom postaju sve pasivniji
Da li ChatGPT šteti sposobnostima kritičkog razmišljanja? Nova studija istraživača sa MIT Media Laba donosi zabrinjavajuće rezultate.
U istraživanju je učestvovalo 54 osobe, uzrasta od 18 do 39 godina, sa područja Bostona, podeljene u tri grupe. Od svake grupe je zatraženo da napišu nekoliko eseja koristeći: OpenAI-jev ChatGPT, Gugl pretragu, i jedna grupa je radila bez ikakvog alata, prenosi Time.
Korisnici postaju sve pasivniji
Tokom pisanja, EEG aparat je beležio moždanu aktivnost u 32 regije mozga. Ispostavilo se da su korisnici ChatGPT-a pokazali najmanji nivo moždane angažovanosti i „dosledno postizali slabije rezultate na neuralnom, jezičkom i ponašajnom nivou“. Tokom nekoliko meseci, korisnici ChatGPT-a su postajali sve pasivniji, a do kraja studije često su samo kopirali i lepili sadržaj iz alata.
U radu se sugeriše da upotreba velikih jezičkih modela (LLM) može štetiti učenju – naročito kod mlađih korisnika. Iako još uvek nije prošla recenzentsku proveru, a uzorak nije veliki, glavna autorka studije, Natalija Kosmina, odlučila je da je objavi kako bi ukazala na zabrinutost da bi, kako društvo sve više koristi LLM-ove zbog praktičnosti, razvoj mozga mogao dugoročno da bude ugrožen.
„Ono što me je nateralo da je objavim pre nego što prođe potpunu recenziju jeste strah da bi za šest do osam meseci neki donosioci odluka mogli reći: ‘Hajde da uvedemo GPT u vrtiće.’ Mislim da bi to bilo izuzetno loše i štetno“, kaže Kosmina. „Mozgovi u razvoju su najviše ugroženi.“
MIT Media Lab je nedavno uložio značajne resurse u proučavanje uticaja generativne veštačke inteligencije. Jedna ranija studija, na primer, pokazala je da se korisnici ChatGPT-a osećaju usamljenije što ga više koriste.
Mladi najviše ugroženi
Kosmina, koja je od 2021. stalno zaposlena kao istraživač na MIT Media Labu, želela je da se posebno posveti uticaju korišćenja AI-a u školskim zadacima, jer sve više učenika koristi veštačku inteligenciju. Zato su ona i kolege zadali učesnicima da pišu eseje od 20 minuta na teme slične onima sa SAT testa, poput etike filantropije i problema prevelikog broja izbora.
Grupa koja je koristila ChatGPT napisala je gotovo identične eseje, bez originalnosti, oslanjajući se na iste fraze i ideje. Dve profesorke engleskog jezika koje su ocenjivale radove opisale su ih kao „bez duše“. EEG je pokazao nizak nivo izvršne kontrole i pažnje. Do trećeg eseja, mnogi su jednostavno zadavali temu ChatGPT-u i prepuštali mu gotovo ceo posao. „Bilo je više u stilu: ‘Daj mi gotov esej, sredi ovu rečenicu, i gotovo’,“ kaže Kosmina.
Grupa koja nije koristila nikakav alat imala je najjaču moždanu povezanost, posebno u alfa, theta i delta frekvencijama, koje su povezane s kreativnim razmišljanjem, memorijom i obradom značenja. Ovi učesnici su pokazivali više angažovanosti, radoznalosti i osećaja vlasništva nad radom, te su izražavali veću satisfakciju.
Treća grupa, koja je koristila Google pretragu, takođe je pokazala visok nivo zadovoljstva i moždane aktivnosti. Razlika je značajna, jer danas mnogi informacije traže direktno u AI čet-botovima umesto da koriste Google.
Nakon što su napisali tri eseja, od ispitanika je zatraženo da ponovo napišu jedan od prethodnih – ali ovoga puta, ChatGPT grupa bez pomoći alata, a „brain-only“ grupa sada uz pomoć ChatGPT-a. Prva grupa se jedva sećala šta su pisali, a EEG je pokazivao slabije alfa i theta talase – verovatno znak da nisu koristili dubinske memorijske procese. „Zadatak je bio izvršen, mogli biste reći da je bio efikasan i praktičan“, kaže Kosmina. „Ali, kako pokazujemo u radu – ništa od toga nije ostalo integrisano u pamćenje.“
Suprotno tome, druga grupa je pokazala snažno povećanje moždane povezanosti u svim EEG opsezima. To otvara nadu da AI, ako se koristi pravilno, može zapravo unaprediti učenje – umesto da ga potiskuje.
Mozak u razvoju trpi najveće posledice
Ovo je prva pred-recenzentska studija koju je Kosmina objavila. Tim je studiju poslao na recenziju, ali nisu želeli da čekaju 8+ meseci kako bi upozorili na problem za koji veruju da već sada utiče na decu.
„Obrazovanje o tome kako koristiti ove alate, i promovisanje činjenice da mozak mora da se razvija i u analognom smislu, apsolutno je ključno“, kaže Kosmina. „Potrebni su nam zakoni koji to prate, i još važnije – testiranje ovih alata pre njihove široke upotrebe.“
Psihijatar dr Zišan Kan, koji leči decu i adolescente, kaže da vidi mnogo mladih koji se previše oslanjaju na AI u školskim obavezama. „Iz ugla psihijatrije, vidim da preterana zavisnost od LLM-ova može imati neželjene psihološke i kognitivne posledice – posebno kod mladih čiji se mozak još uvek razvija“, kaže on. „Neuronske veze koje vam pomažu u pristupu informacijama, pamćenju činjenica i mentalnoj otpornosti – sve to može oslabiti.“
Glas javnosti /U01S
SKINI APLIKACIJU
