petak 26. jul 2013.
RSS

pismo čitaoca

Obećanje ludom radovanje

 

Nedavno, na obrenovačkom vašaru vidim kod jedne Romkinje lepe satove. „Pošto su"? pitam. „ Nemački satovi, nisu skupi - 300 dinara, tri pakla cigareta", kaže žena tonom kao da se skoro uvredila što sam pitao da li rade. „Samo stavi bateriju. Malopre je jedan kupio, stavio bateriju i sat radi.", ubeđuje me.

Cipelice

Moji dobri prijatelji, Marko i Snežana - Lumiki (što na finskom znači Snežana), koja je pored svoje veterinarske profesorske struke još i volonterska potpredsednica Srpsko-finskog društva, što znači sa veoma malom platom u Poljoprivrednoj školi u Beogradu, imaju četvorogodišnju kćerkicu koja se zove Sofija.

Zločin i kazna

(Priča o prirodi)
 Jedna moja prijateljica, lekar po profesiji, a zaljubljenik u prirodu i književnu reč, s vremena na vreme pošalje mi preko interneta fotografije prirodnih lepota, lepih gradova, cvećnjaka i pesme, poput one Karerasa i Sare Brajtman „Amigos para siempre". Sve to za dušu ili tačnije za lečenje duše.

Da čovek zažali za Centralnim komitetom

 

Čitam vesti o sporu oko nastavka snimanja kultne serije „Tesna koža" i setih se našeg popularnog estradnog pevača „Lepe Vlajne" sada i pre gospodina Tozovca. U ono vreme drug Tozovac, kako su ga zvaničnici zvali, a on sebe smatrao gospodinom, možda jeste a možda i nije pevao u Americi u nekim sumnjivim patriotskim legalnim otdžbinskim kafićima u kojima je publika - tvrdio je tamošnji jugoslovenski konzul - svi bili bradati, još od Ravne Gore.

Problem savesti

 

Jutros su mi misli odlutale do nepoznatog penzionera koji prima 15.000 penziju i osećam se neravnopravnim. Još pet dana do sledeće polovine penzije a na mom računu još stoji 9.000. Nije mnogo ali mi je neprijatno da pišem jer je neimenovanom penzioneru do sledeće polovine ostalo 31 dinar, koliko za veknu hleba.

Atak na psihičko zdravlje

 

Svakodnevna poskupljenja i pogoršavanje životnog standarda koji, gle čuda, može da bude i gori, ne ljuti me toliko koliko poruka nekog engleskog, američkog ministra ili nemačkog generala. Pada mi na pamet da podnesem tužbu Međunarodnom sudu u Hagu, onom koji nije bukvalno ekspozitura Amerike, protiv takvih pljačkaša zbog nanošenja duhovnog bola i uznemiravanja građana.

Može li se izbeći bankrot?

Svaka zemlja ima brojne naučne institute, naučnike i političare koji bi trebalo da se objedine u traženju načina kako da Srbija izbegne grčki scenario. U ovom napisu je preslikano šta takozvani obični narod gleda na taj problem.

Eh, ti Iranci!

Zbog sukoba sa Zapadom povodom nuklearnog programa, Iran ne silazi sa stranica i ekrana javnih glasila. Zapad se ne buni što sused Irana, Izrael ima atomsko naoružanje. Nema logike. Nema je i u mnogim drugim oblastima i zaseocima planete Zemlje. Zapad je frontalno protiv Irana. Ništa im ne priznaje, ništa iz te zemlje drevne civilizacije. Čak i kad Iranci zabrane divljačko radovanje fudbalera zbog postignutog gola. Razumljivo je to za Zapad. Ali, zašto i mi ne priznajemo dobru stvar iz Irana. Nemamo sa njima spor oko nuklearnog programa