petak 26. jul 2013.
RSS

pismo čitaoca

Romi nekad i sad

Čitam ovih dana sukob policije i Roma na Novom Beogradu. Tužna slika. Sukob između zakona i nevolje. Kao i kod drugih nacionalnosti, naravno, ima ovakvih i onakvih ljudi. U tome me uveravaju i sećanja na neke druge Rome u nekim drugim vremenima i njihovom odnosu prema zakonu i zakona prema njima.

Moć i nemoć javnih glasila

Naša relativno slobodna javna glasila svakodnevno objavljuju napise o greškama u politici gotovo u svim oblastima društva. Prenose se kritike opozicionih partija i njihovih obećanja. Ali, kad se isključe propagandni spotovi partija, ostaju brojna upozorenja o lošoj politici, zasnovana na činjenicama. Tako se dobija privid o moći slobodnih javnih glasila. Međutim, stvarnost je drugačija. Naša javna glasila su slobodna da ukazuju na lošu politiku, ali nemaju nikakvog uticaja da se loša politika izmeni.

Kako kriza utiče na nas

Naravno nejednako, kako na koga. Neki se u krizi sve više bogate, drugi, ogromna većina, osiromašuju pa se po toj osnovi menja i njihovo ponašanje. Tema priče je, dakle o ponašanju, a ne poskupljenju benzina, šećera, mleka i sl. Promene su vidljive. Čak je i osmeh na usnama nestao. To ne mora da znači obavezno da smo sve vreme tužni, već da nam generalno govoreći, nije do smeha i osmeha zbog nekompatibilnosti sa životom kojim živimo.

Eh, ta dobra stara vremena

Kad čovek ostari, mnogo više razmišlja i obavezno je uveren da je nekad bilo lepše, pravednije, zdravije i veselije. Sada samo zapaža promene u njegovoj okolini i dodaje u misaoni spisak imena umrlih iz njegove zgrade i u mestima u kojima je živeo. A, na malom prostoru mnogo promena.

Jadni Kosta Trifković

Nestručna recenzija

Godinama nisam išao i pozorište iz razloga koji nisu u vezi sa pozorištem. A onda me moje dve učenice nagovorile da gledamo Pokondirenu tikvu u Narodnom pozorištu. Radovao sam se sedeći u blistavoj staroj dvorani i sećao se srećnih studentskih dana kad sam u istom zdanju gledao svaku predstavu na petoj galeriji jer je i onda bila najjeftinija.

Vodič kroz knjige

Prijatelj mi je na Sajmu knjiga kupio, kao poklon, jednu knjižicu: „Istorija grčke filozofije", Lućana de Krešencoa. Moje znanje filozofije Antičke Grčke je skromno. Utoliko sam se iznenadio prikazima života grčkih filozofa i njihovih ideja, filozofskih misli.

Značaj narodnog jezika

Kakav je jezik kojim se objašnjavaju naši društveni problemi. Uglavnom zasnovan na jeziku Trećeg programa radija RTS. Najčešće je namenjen intelektualcima i pisan jezikom koji narod ne razume. Pod pojmom „narodni jezik" podrazumevamo svakodnevni jezik kojim građani komuniciraju među sobom ili sa društvenim institucijama. Ukoliko je nerazumljiviji, utoliko ostavlja utisak nauke, visoke stručnosti.

Apel za otklanjanje beznađa

Ako bi neko zatražio od „običnog građanina Srbije" da kaže svoje mišljenje o tome šta bi danas trebalo učiniti da se prevaziđe krajnje nepovoljno stanje u Srbiji, dobili bismo, uveren sam, sledeći Apel Demokratskoj stranci, napisan rečnikom svakodnevice:

Eh, ti Iranci!

 

Zbog sukoba sa Zapadom povodom nuklearnog programa, Iran ne silazi sa stranica i ekrana javnih glasila. Zapad se ne buni što sused Irana, Izrael ima atomsko naoružanje. Nema logike. Nema je i u mnogim drugim oblastima i zaseocima planete Zemlje. Zapad je frontalno protiv Irana. Ništa im ne priznaje, ništa iz te zemlje drevne civilizacije. Čak i kad Iranci zabrane divljačko radovanje fudbalera zbog postignutog gola. Razumljivo je to za Zapad. Ali, zašto i mi ne priznajemo dobru stvar iz Irana. Nemamo sa njima spor oko nuklearnog programa.