petak 26. jul 2013.
RSS

pismo čitaoca

Znamo li šta je vreme?

Ovih dana sam u ovoj rubrici pisao o zagonetki kosmosa. Ali, ima i drugih velikih zagonetki. Na primer, znamo li šta je vreme? Odgovor na to pitanje je nedvosmislen: naravno da ne znamo! Čovek je od vajkada komunicirao sa vremenom, razmišljao o njemu, koristio ga kao novčanicu za plaćanje ili otplatu duga, za učenje ili kao opomenu za obaveze, kao lek za lečenje rana, za tugu i razočaranja, za očekivanje lepšeg i pravednijeg života. „Vreme je novac", „Vreme je zlato", „Vreme ne možemo da zaustavimo."

Telefonski poziv koji život znači

Važne vesti se obično ne javljaju preko telefona iz različitih razloga: zbog osetljivosti vesti ili iz poštovanja prema osobi kojoj se nešto saopštava. Radeći u Predsedništvu SFRJ bio sam više nego svedok zanimljivog slučaja u vezi pitanja slanja važnih vesti telefonom.

Mož` biti, al' ne znači

 

Da Agata Kristi nije dozvolila da Herkul Poaro umre, tajna odnosa Amerike, formalno Evropske unije, prema Srbiji bi bila rešena u stilu razjašnjenja tajne savršenog zločina. Sada su čitaoci ovog trilera prepušteni da sami reše zagonetku koju može da reži i mali Perica iz zabavišta. Bar da utvrdi ko koga i zašto laže i ko kome radi o glavi. A to i jeste najvažniji momenat priče

Neobična, srećna humanost

Prijateljica mi je ispričala neobičnu priču o humanosti i sreći. Imala je umiljato kučence, pekinezera Rokija. Uveseljavao je celu filozofsko-tehničku porodicu nestašlucima, u koje je spadalo i odgrizanje prsta na gazdaričinim kožnim rukavicama. Podrazumeva se da je uskakao u krevet supružnika i kad nije vreme. I, odjednom, Roki je jednim humanim dekretom promenio sredinu. Zašto?

Globalizacija

Ideja globalizacije je predstavljena kao nova ideja koja savremeno društvo i privredu treba da dovede do višeg nivoa razvoja, koristeći komparativne prednosti, veliko zajedničko tržište roba, radne snage, maksimalno snižavanje troškova proizvodnje... To je, međutim, samo novo pakovanje kolonijalizma u kome veliki deo populacije postaju robovi kojima upravljaju ne više preko preko kredita vlasnici skoncentrisane finansijske moći.

Bez komentara

Na nekoj od naših televizija postoji „rubrika" "Bez komentara". Prikazuju se samo spotovi, slike, bez teksta i komentara, kao činjenice koje su same po sebi jasne i ne trebaju nikakve komentare ili objašnjenja. Inteligentna ideja da se nešto istinito pokaže ili dokaže. Ovo što se ovih dana dogodilo povodom dogovora naše pregovaračke delegacije sa kosovskim Albancima u Briselu oko spornih prelaza na severu Kosova, spada u rubriku „Bez komentara". Evo zašto.

Srećna Nova godina

Pita mladić devojku, studentkinju engleskog jezika: „ Mala, gde planiraš da dočekaš Novu godinu i u kom društvu?" „ Kakva crna Nova godina", odgovara lepuškasta Čačanka. „Kod kuće sa mojima, mama će da spremi malo bolju večeru, izljubićemo se i zurićemo u novogodišnje TV programe", odgovara studentkinja sa krupnim lepim plavim ili zelenim očima koja nikako da nađe momka, očigledno rezignirana skoro neukusnim pitanjem. Gde se denuše bučne proslave Nove godine u nedemokratskoj, bednoj bivšoj velikoj otadžbini?

Aforističko razmišljanje gladnih i bogatih

Razmišljanja gladnih i bogatih su kao reke koje se jedna u drugu ne ulivaju niti u isto more, ili kao što senka nestaje kad pada grad. Svi osvajači sveta su imali i danas imaju jedno zajedničko: silom osvojiti svet. Razlike su samo u oružju.

Kultura u fudbalu

Pitate, kakve veze imaju kultura i fudbal. Pa, nažalost nikakve. Kao ni rimske gladijatorske borbe i kultura. Srpska fudbalska javnost je danas u agoniji. Svi se pitaju šta se to dešava sa srpskim fudbalom, gde su Rajko Mitić, Šekularac, Bora Kostić i drugi. Nekada je srpski (jugoslovenski) fudbal bio svetska sila. Sada je spao na ligu sela Grabovac. Smenjuju se fudbalski stručnjaci, članovi fudbalskih klubova...