petak 26. jul 2013.
RSS

Kontrolisano pustošenje

Povodom izjave generalnog direktora JP „Srbijašume“ u listu Glas javnosti, da kao čelni čovek kompanije „Srbijašume“ ne može niti hoće da naredi bilo kome da čuva šume na administrativnoj granici, izjavljujem:

Dotični gospodin niti može niti želi da sačuva šume ni u centralnoj Srbiji, jer se to ne uklapa u strateške planove, na volšeban način nastale kompanije „Srbijašume“. Duguje nam odgovor ko je i kada prekrstio jedno javno preduzeće, kome je na čuvanje povereno nacionalno dobro od neprocenjive vrednosti, u „kompaniju“. Dobro bi bilo da nam se te stvari pojasne kako bismo znali koga da pitamo za uništavanje preostalih kompleksa bukovih šuma.

Verujemo da ova „kompanija“ ima planska dokumenta koja usvaja nadležno ministarstvo i Uprava za šume, te da je samim tim, kako Erčić navodi „nekontrolisana seča isključena“. Mi upravo i insistiramo na tome da se ne radi o nekontrolisanoj seči, već o kontrolisanom pustošenju koje verifikuju državni organi, što predstavlja nacionalnu ekološku tragediju.

Samim tim što je priznao da je u nekom periodu bilo „nekontrolisane seče“, Erčić podržava naše tvrdnje da šumska mafija postoji, jer naša borba traje preko jedne decenije.

Tvrdnja Erčića da su šumari i inženjeri „puka sirotinja“ ne može da prođe, jer sa jednom platom više njih u Vlasotincu podiže pozamašne kuće, što se ne može sakriti. Za takav vid rada profesora fiskulture u školama ne postoje uslovi, a ni stručnost. To nije predviđeno ni programima rada škola. Ako se on drži programa kao pijan plota, bez obzira na to što ih sam piše, neka to dozvoli i drugima. Činjenica je da ti šumarski planovi ne vide svetlo dana posle usvajanja, a da su glavni terminatori uz šumarsku asistenciju na terenu daleko od tih „strateških planova“.

Što se tiče upućivanja poziva aktivistima NVO da pomognu „Srbijašumama“ kada bude to potrebno, pošto ih nema kada plamte požari, izjavljujem da nam njihovi pozivi nisu potrebni jer nismo na istom zadatku. Nećemo dozvoliti bilo kakve manipulacije našim članstvom, jer imamo svoj program rada koji strogo poštujemo: naša svest koju smo toliko puta dokazali nalaže nam da se uključimo u sve ekološke aktivnosti, pa i u gašenje požara.

Ovo potkrepljujem tvrdnjom da sam sa tri maloletna člana Eko-baze „Jug“ ugasio šumski požar na potezu Stranje pored lokalnog jezera u Vlasotincu. Posle telefonskog poziva koji sam uputio vatrogasnoj jedinici u Vlasotincu, požurio sam sa svojim članovima do požarišta, jer smo kampovali u neposrednoj blizini pored reke. Bosonog, u šortsu, a dečaci samo u kupaćim gaćama, požurili smo ka lokaciji zahvaćenoj vatrom. Ubrzo je stigla i cisterna sa vozačem, te smo natovareni naprtnjačama - pumparicama od preko 20 kilograma krenuli bosonogi ka požaru. U požarište sam ušao gaseći žar ispod bosih nogu i uz pomoć dečaka koji su se vraćali po nove količine vode, i tako smo lokalizovali požar. O svemu postoji zapis, što se može proveriti kod nadležnog organa, a ujedno pitamo g. Erčića da li je i lično gasio neki požar, makar i podmetnut, uz neophodnu zaštitnu opremu?