petak 26. jul 2013.
RSS

Suočavanje sa represijom

Dva odlična članka na internetu iz različitih zemalja i vremenskih perioda (Rusija, Čehoslovačka) ukazuju da je pravda često spora, ali uvek dostižna. U prvom članku direktor kancelarije Ruskog imperatorskog doma kaže da će odluka o rehabilitaciji ruske carske porodice imati važne posledice za savremeni život rusije, ali da to za članove carske porodice „nikad nije bio smisao života“ već čin pronalaženja i sahrana posmrtnih ostataka 1998. godine u petropavlovskoj tvrđavi. U članku iz Čehoslovačke tema je presuda iz 1948. u montiranom procesu protiv protivnice režima, čijem smrtnom ishodu je odlučujuće doprinela tužiteljka koja je prisustvovala u pogubljenju (sličnost sa procesom generalu Mihajloviću, čiji tužilac, do smrti nije hteo da otkrije mesto egzekucije kojoj je prisustvovalo).

Interesantno je da je Rusija, koja je bila uzor našim komunistima od oktobarske revolucije do Informbiroa, poslednjih dvadeset godina mnogo više učinila na suočavanju sa zločinima koje su njihovi komunisti uradili, pre svega protiv sopstvenog naroda, pa je dostojno obeležila masovne grobnice iz vremena represije svoga režima, što naš komunistički režim nije ni pomišljao da učini. Nažalost, ni demokratski režim poslednjih osam godina nije uradio ništa na tom planu. Prvi je pokušao suočavanje s prošlošću, zakon o Australiji na samom početku primene je obustavljen, a potonji, zakon o rehabilitaciji već dve godine uspešno se primenjuje. Nažalost, nerešena pitanja nadoknade štete žrtvama i povraćaj oduzete imovine čekaju novi saziv Skupštine da ih reši (ovde se verovatno računa sa „mladošću“ žrtava).

Inače, kad je u pitanju dostižnost pravde (u slučaju Čehoslovačke), u Srbiji postoji na desetine tužbi protiv realizatora posleratne represije i sve do jedne su odbijene ili čame u fiokama, konkretno faktor vremena odnosno biologija treba da učini svoje.
Za početak, nova vlast bi morala energično da otvori arhive iz perioda posle „oslobođenja“ i pusti istoričare da najzad osvetle osvetnički mir komunista, u cilju obeležavanja i ekshumacije masovnih grobnica njihovih žrtava.