petak 26. jul 2013.
RSS

Saobraćajni haos

Beograd ima ogroman problem sa saobraćajem. Kako sa lošim konceptom u Generalnom planu, tako i sa pokušajima „rešavanja“ parkiranja u najužem centru. Zbog neodgovornosti onih koji su za takve stvari zaduženi, u Beogradu vlada haos koji, čini se, skoro neće biti rešen.

Pogrešni ljudi na pogrešnim mestima - večita naša tema. Svuda u svetu se rešavanjem te problematike bave urbanisti, naučeni da grad posmatraju integralno i da takve probleme sveobuhvatno rešavaju. Kod nas se u taj posao uglavnom mešaju stručnjaci uskog profila koji probleme posmatraju iz jednog dalekog užeg ugla. Otuda i naša muka.

Profesor Saobraćajnog fakulteta predlaže „spasonosno“ rešenje po kome bi se, u centralnoj zoni, u dvorištima zgrada, na parcelama na kojima su te zgrade, pravili javni parkinzi. Na stranu čudna terminologija, tipa „površine u krugu zgrada“ (šta je to?), postavlja se i još čudnije pitanje da li je zemljište u tom „krugu“ „gradsko ili stambeno“ (!?).

Pravi odgovor je da je svo zemljište u gradu u vlasništvu Republike Srbije, sem onog dela koji je ispod zgrada, a koji je u vlasništvu samih vlasnika zgrada. Zemljište je, usput, i gradsko i stambeno, odnosno može biti bilo koje namene. Pa čiji je, onda, ostali deo površine svake parcele? Taj deo je u režimu korišćenja od strane vlasnika zgrade, oni su korisnici tog zemljišta sa pravima po zakonu i kao takvi su uneti u zemljišne knjige. Građani i treba da smatraju da je normalno da samo oni koriste to zemljište jer im to pravo daje zakon. Drugim rečima, bitna je podela na javno i nejavno zemljište, a parcele o kojima je reč, u pomenutom kontekstu, su nesumnjivo nejavne.

Međutim, profesor ima i nešto drugo u vidu. Ideja je da se na osnovu tuđeg ostvari prihod. Ideja već proverena kod uzurpiranja javnih parkova za izgradnju podzemnih garaža. Nije jasno zašto bi građani nešto što koriste (što je po zakonu i u prometu) davali bilo kome badava. Ali je i jasno da bi građani, koji nemaju automobile, mogli naći interes da svoja dvorišta izdaju gradu za potrebe javnog parkiranja. Grad da uloži u pripremu takvih dvorišta, građani da se odreknu dela svoje privatnosti, a dobit se deli. To bi već ličilo na ozbiljan predlog rešavanja problema.

Pominju se i neki slučajevi uzurpiranja javnih površina od strane građana ili preduzeća. Za to su nadležne inspekcije i kažnjavanje po zakonu. Takve kažnjive stvari nikako ne bi trebalo da budu ishodište ideja za rešavanje problema parkiranja u Beogradu. Takav put je uvek pogrešan.