petak 26. jul 2013.
RSS

Anglikanizacija poprima karikaturalnu formu

Nijedan jezik ne može da odoli uticaju stranih, a pogotovu ne prvom i najvažnijem svetskom jeziku - engleskom.

Anglikanizacija kod nas često poprima karikaturalnu formu. Po principu „videla žaba da se konj potkiva...“, kod nas se često nepromišljeno i neprimereno koriste engleske reči koje su se u našoj terminologiji tek nedavno pojavile. Tipično za nas, ove engleske reči najviše vole da koriste baš oni koji od engleskog samo to i znaju! Ima mnogo primera, a za ovu priliku biram samo neke.

Donedavno se kod nas govorilo o predstavniku za štampu ili, po francuskom, o portparolu. Amerikanci odnose sa javnošću zovu PR. Na stranu to što mislim da nije bilo potrebe da se ustaljena terminologija menja, ali glavni problem je u tome što se ova skraćenica kod nas pogrešno koristi. Kod nas PR ne znači „odnosi sa javnošću“, nego postaje oznaka za lice koje se bavi odnosima sa javnošću. Takav se u Americi zove PR menadžer.

Sledeći primer sve više zabrinjava. Do sada smo govorili o kadrovima i kadrovskoj službi, zaposlenima, službenicima i slično, a sada su se odjednom pojavili „ljudski resursi“. Većina ljudi ni ne razume o čemu se tu radi. Čak i u velikoj reklami Kancelarije za Nacionalni investicioni plan Republike Srbije, koja se ovih dana pojavljuje po štampi, stoji da će prioritet imati oni koji „donose nova radna mesta i ulaganje u ljudske resurse“!? Zar nije moglo jednostavnije da se kaže da će prednost imati onaj ko misli da primi više zaposlenih? Možda bi tu formulaciju „ljudski resursi“ bolje razumeli, kao i šta se od njih očekuje? Do sada smo bili kadrovi, zaposleni, i sl, a sada smo postali ljudski resursi! Još malo pa će čuveno upozorenje „dozvoljeno samo za zaposlene“ biti zamenjeno upozorenjem „dozvoljeno samo za ljudske resurse“! Neljudski resursi tu neće imati pristupa!

Slično je i sa rogobatnim prevodom engleskog izraza „sustainable development“ - održivi razvoj. Razvoj je razvoj i nije mu potreban nikakav atribut. No, u nekim brošurama koje nam otvaraju nove vidike, stigli su i izrazi koji su primereni američkoj terminologiji, ali koji kod nas ne znače skoro ništa. Da li bismo za razliku od ovog razvoja, koji je održiv, neki drugi koji nije poželjan zvali „neodrživ razvoj“!? Do sada smo hteli da se razvijamo, a sada hoćemo održivo da se razvijamo. Nismo ni mi ludi pa da se razvijamo neodrživo! Sve koješta!

Odnedavno su i prevodioci dali svoj doprinos sveopštem haosu. Na engleskom se ljubavna veza kaže i „affaire“. No, kod nas afera ni slučajno nema veze sa ljubavlju. Prevodioci, međutim, to izgleda ne znaju.

Pod uticajem engleskog, povratni glagoli se izbacuju, a padeži se menjaju. I više ne kontaktiramo sa nekim, nego ga kontaktiramo, ne pomažemo nekome, nego pomažemo nekoga (ne znam samo kako pristalice ovog engleskog načina izražavanja koriste negativnu formu: odmažemo nekoga?).

O natpisima na prodavnicama i nazivima preduzeća bi se mogao napisati čitav roman. U Novom Sadu postoji jedna autoperionica koja se zove „Autounion and my heart“! Baš asocira na pranje kola! Slično je i sa engleskim skraćenicama za oznaku tehničke robe, blokbasterima (za koje niko ne zna šta znače, ali ih gledaju) i tako dalje.

Uticaj hrvatskog je posebna tema. Neki više nisu ni svesni porekla pojedinih reči. Najviše mi se dopao naslov u jednoj reviji od pre nekoliko meseci: „Šta je jeftinije: plin ili gas“. Meni se čini da im je cena ista. No, potrošnja može da zavisi od toga li u sistemu ima više zraka ili vazduha!