petak 26. jul 2013.
RSS

Vreme je da država misli na bebe

Pod parolom „Vreme je da se dobije bitka za bebe", Savez samostalnih sindikata Srbije pokrenuo je potpisivanje peticije za ukidanje PDV za hranu i opremu za bebe i ograničavanje trgovinske marže na 10 odsto. Peticiju je do sada potpisalo (samo!) 38.000 građana. Znači, problem nataliteta je prenet u sferu sindikalnih aktivnosti. To je činjenica za rubriku „Verovali ili ne".

Inicijativu sindikata, naravno, treba pozdraviti i podržati. Ali, u normalnim zemljama država, a ne sindikati vode politiku nataliteta svojim zakonodavstvom a sindikati i druge organizacije za zaštitu interesa građana se angažuju u kontroli poštovanja zakona. Naši sindikati su u poziciji ne da se bore za poštovanje zakona koji obuhvataju problem nataliteta, već za promenu tih zakona i protiv zloupotrebe postojećih. Zašto je vlada, država inertna na tom pitanju? Šta rade ti brojni savetnici pri ministarstvima? Da li savetuju ministre kako da opravdaju nezainteresovanost države u vezi nataliteta?

Mnoge naučne institucije upozoravaju da ako se nastavi sa sadašnjom politikom odnosa prema problemu nataliteta u Srbiji, u dogledno vreme narod Srbije će preći granicu svog puta u nestajanje. I to vladu ne uznemirava? Zašto? Zadovoljava se da podstiče RTS da emituje spot „Vreme je za bebe". Pravo je čudo što policija, tužilaštvo i sudstvo nisu pokrenuli akciju snimanja serije spotova u stilu: „Nemojte da pljačkate radnje, nije lepo", „ Ružno je krasti, verujte", „Ne ubijajte, već čuvajte tuđe živote"... Niko iz vlade ne primećuje da spot koji se vrti na televiziji o nevolji mladog bračnog para koji živi u zajedničkom stanu sa roditeljima, propagira strana komercijalna banka nudeći skupe i opasne kredite. Zašto se na kraju tog spota nije potpisala država kao garant izuzetno povoljnih kredita mladima koji planiraju decu?

Zašto takozvani narodni poslanici u srpskoj skupštini ne iniciraju zahtev da vlada pripremi predlog sveobuhvatne strategije za rešavanje problema nataliteta? Da se dopune, izmene postojeći zakoni u toj oblasti ili da se donesu drugi, novi zakoni. Ako ne znaju šta to znači, neka zaduže državne savetnike da prouče zakonodavstvo i praksu mnogih normalnih država. U aktuelnoj predizbornoj kampanji jedva da se čuje glas da treba promeniti politiku u sferi nataliteta.

Kakav je to pametan ministar koji je potpisao zakon po kome se dečja oprema oporezuje kao luksuzna roba? Je li to bio Dinkić reformator? Filozofija naših ministara, kao i filozofija naših političara je da tržišna privreda liberalnog kapitalizma sama reguliše društvene potrebe pa i pitanje nataliteta. Pa tako cipelice za decu su dvostruko skuplje od cipela za odrasle. Proizvođači opreme i hrane za decu polaze od sigurne logike da će roditelji pristati na bilo koju cenu da svojoj deci obezbede obuću, odeću i hranu. Drugim rečima, surovo zloupotrebljavaju roditeljski nagon da se brinu o svojoj deci.

Nekad je i u ovoj zemlji predsednik Republike bio kum desetom detetu u porodici sa materijalnom podrškom takvoj porodici. Tito je bio kum brojnim takvim albanskim porodicama na Kosmetu. Nije donosio zakone koji bi podstakli i Srbe na planiranje više dece. U ovoj oblasti postoji bezbroj pitanja koja počinju sa „zašto".

Izgovor države za ovaj opasni nemar je da nema sredstava u bužetu za pomoć mladima da imaju decu, više dece. A kad bi pročešljali sve stavke korisnika budžeta i koga sve država pomaže - nacionalne penzije, subvencije stranim investitorima, hiljade organizacija „narodnih proslava" i dr. - našla bi se sredstva ne samo za smanjenje PDV za hranu i dečju opremu, već i za potpuno ukidanje PDV u toj oblasti i za mnoge druge podrške mladima koji planiraju porodicu: olakšice za povoljne kredite za stanove mladim bračnim parovima, podrška porodicama sa više dece, za prioritet u zapošljavanju mladih...
RTS bi trebalo da umesto spota „Vreme je za bebe", napravi drugi spot koji bi glasio „Vreme je da država misli na bebe".