petak 26. jul 2013.
RSS

Virtuelni sporazum

Nevoljno pratim zahuktavanje predizborne kampanje. Počinjem da bivam uznemiren. Svakoga dana doživljavamo sve neobičnija, senzacionalnija otkrivanja mutnih, tajnih operacija za koje nismo znali a ni sada ne znamo da li su istinite. Čak nam se obećava da će otkriti ko je stvarno ubio Zorana Đinđića, Slavka Ćuruviju i Dadu Vujasinović.

U početku mi je ta vašarija bila zabavna, smešna zbog veličine fantastičnih neistina i naivnosti političara da bi neko mogao da im poveruje. Ali, ukoliko se ta igra razvijala, pritisak na moju psihu nezadrživo je rastao i počeo sam da se plašim da ću morati da se dobrovoljno prijavim kod „Dr Laze Lazarevića" na informativni razgovor. A to nije fer. Jer, mi, građani Srbije nismo ništa skrivili, da budemo tako surovo sankcionisani odnosno kako se to na nedovoljnom srpskom jeziku kaže kažnjeni, poplavom bezobrazno smešnih obećanja. Skrivili smo samo što nismo imali kud nego da naivno verujemo političarima. Ali, po Ustavu, to je verbalni delikt koji se kažnjava još jedino u američkom antisrpskom Haškom tribunalu.

U jednom momentu sam poželeo da upitam jednog zajapurenog političara, super patriotu, koji mi je obećavao da će mi, ako glasam za njega, kupiti lili hip: „Pa šta te je, čoveče, do sada sprečavalo da mi kupiš lili hip? To nije skupa lizaljka. Bilo je bilo potrebno da iz tvog kovčega opljačkanog narodnog blaga izdvojiš za lili hip mali sitniš. Ali, odustao sam od tog besmislenog pitanja jer sam bio svestan da bi se političar uspešno pravio blesav da ne razume pitanje.

Jednom drugom prilikom sam bio na ivici pitanja da li su političari, svojim sistemom obmana svesni da ugrožavaju moja hjuman rajts koje su mi zagarantovale naivno, lukavo sklepane Ujedinjene nacije. Odustao sam i od tog protestnog pitanja jer sam svestan da su i Ujedinjene nacije, pod pritiskom Vol Strita i „demokratije" odustale od same sebe.

Obeshrabren nerealnom mogućnošću da mogu nagovoriti političare na pristupanju religiji Istine, doneo sam odluku da im javno predložim privremeni „DOIZBORNI DŽENTLMENSKI SPORAZUM": Vi ćete odustati do 6. maja da otvoreno i grubo - već prikriveno - vređate moju i našu narodnu zdravu pamet a mi nećemo previše glasno da ponavljamo šta mislimo o vama i koliko vam je dinar zvezda vodilja u političkom i privatnom životu.

Razlog za prihvatljivost ove ponude je očigledan. Niti vi možete da dobrovoljno odustanete da nas vređate raznim nebuloznim obećanjima, niti mi možemo da vas u tome sprečimo. Ne možete da se obuzdate od lažnih obećanja jer nije ni logično da sami sebe menjate kao što ni zmija ne može samu sebe da da proguta počevši od repa. Zato je najbolje da sklopimo ovaj privremeni džentlmenski sporazum. Po isteku sporazuma, na dan 6 maja nemamo nikakvih međusobnih obaveza. Mi nećemo da glasamo za vas, koliko je to moguće s obzirom na nepostojanje pravog izbora a vi ćete biti slobodni - ukoliko se javni tužilac sa tim složi - da gledajte kud ćete. Šta više, mi ćemo vam pomoći da se posle izbora upišete u Društvo ribolovaca ili lovaca biznisom, da dobrovoljno u vašim vikendicama i gajite krompir, crni i beli luk, paradajz i rotkve strugane.. Naravno, kao što rekoh, nećemo da se mešamo u posao policije, javnog tužioca i sudija. To su vaši intimni međusobni neraščišćeni računi. Naše zdravstveno psihiško stanje će se bitno popraviti i svi ćemo biti srećni i pre dobijanja statusa punopravnog članstva u Evropskoj uniji pre nego što moj mali unuk dobije prvi ček sa penzije, ako penzije još budu postojale.

Pitate se, dragi čitaoci Glasa da li ovaj predlog Virtuelnog Sporazuma ima smisla. Ne morate da se pitate jer i ja znam da nema smisla. Ali, šta me košta da ga ponudim. Pola sata za kompjuterom i plaćena poštarina.