petak 26. jul 2013.
RSS

Naivni predlog za predizbornu kampanju

Ovih dana romski trubači če nam doći pod prozor da nam iznude novčanu pomoć. Sitniš. Ali kad se sitniš pomnoži sa sedam miliona, bogami, ispadne pozamašni zgoditak, kao na nacionalnoj lutriji. Predizborna kampanja kakvu nam političke partije nagoveštavaju zaista podseća na te romske potprozorne trubače.

Vladajuće partije će nabrojati koliko su mostova izgradili, ili su u gradnji, koliko je kilometara autoputa onaj pod starost zaljubljeni ministar izgradio, da podsete da „Sava" hleb nije mnogo poskupeo, da smo stupili u predvorje predvorja Evropske unije, da će sada da pokuljaju strane investicije; da smo ponosni što imao Noleta, i vaterpoliste svetskog glasa što je očigledna zasluga vladine pravilne politike u sportu. Ne mogu da se setim i drugih dostignuća, ali čućemo već.

Toma će izdeklamovati po ko zna koji put da će njegova postšešeljevska partija sve promeniti kad osvoji vlast, ali nikad nije rekao šta to „sve" podrazumeva, konkretno. O Dinkiću, Čedici Amerikancu, uvek neobaveštenom političaru, da ne pominjem vojvođanske separatiste, nema smisla išta i govoriti. Ali, mora li kampanja, debelo plaćena parama građana koji plaćaju poreze, da bude tako blesava? Ne mora. Evo, predlažem stoprocentno naivni predlog umesto nabrajanja uspeha.

Da svaka partija pismeno, tj u štampi, putem televizije i radija objavi taksativno:
Da li će i šta menjati u modelu društvenog sistema; da li će smanjiti broj poslanika i na koliko; da li će smanjiti broj ministara i na koliko; hoće li ukinuti agencije i slične nepotrebne institucije, osim nekoliko neophodnih; hoće li onemogućiti političarima da se bogate na račun politike; hoće li poništiti sve neuspele (pljačkaške) privatizacije u privredi; hoće li procesuirati odgovorne za pljačkašku privatizaciju; da li će pročistiti sudstvo i tužilaštvo i osloboditi te institucije od državnog konopca oko vrata;

Da li se obavezuju da neće zapošljavati u državnim jaslama svoje partijske aktiviste bez kvalifikacija; hoće li javni tužilac da otvori pećinu gde stanuju „uspešni biznismeni" tipa prekonoćnih bogataša i zaviri u njihove kovćege sa opljačkanim narodnim blagom;

Da li će sa briselskim komesarima preći na „vi" da bi uspostavili ravnopravne odnose jer postojeće intimiziranje nas ponišava; da se precizno navede kako bi realno rešili spor sa Šiptarima i Kosovski problem; da li će preispitati tzv. nacionalne penzije koje su dobili i veoma bogati pojedinci; da li će ukinuti bezobraznu praksu da stranim investitorima za svako otvoreno radno mesto dajemo subvenciju od 2.000 evra, plus jeftini zakup prostorija i izrabljivački bedne plate naše radne snage. (U jednoj beogradskoj američkoj firmi plata naših zaposlenih mučenika je DESET puta manja nego u Americi za isti posao); da li će umesto stranim investitorima davati podsticajna sredstva našim nezaposlenima da otpočnu neku proizvodnju ili uslugu; da izjave da se neće zalagati da Srbija pristupi NATO-u; da li će onemogućiti dominantni uticaj države na medije; da li će kulturu osloboditi umetnika tipa Jelene Karleuše, Cece Ražnjatović i sličnih koje ne silaze sa stranica i ekrana javnih glasila; da li če se Srbija osloboditi crnogorske mafije i crnogorskog rukovodećeg kadra i omogućiti im da dobiju rukovodeća mesta koje imaju Srbi u Crnoj Gori; da li će srediti stanje u prosveti, posebno na univerzitetiama...

E, kad bismo imali takve informacije u predizbornim danima, rezultati izbora bi bili pravi rezultati. Ali, po svemu sudeći, ipak će nam ostati da čitamo bajke koje počinju sa „Bio jedan car koji je imao tri sina..."