petak 26. jul 2013.
RSS

Potraga za novim modelom društva

Ovih dana sam u novinama pročitao u našoj štampi zanimljivu misao. Glasila je: „Društvo u kome postoji 90-95 procenata sirotinje i 10-5 procenata bogatih, ne može dugo da egzistira bez teških potresa i lomova. Mora pod hitno da se pronađe novi društveni model. Ko to pronađe, postaće „Bog" ili bar „car".

Dobro zapažanje ali za novi društveni model nije potreban ni „Bog" ni „car". I nema potrebe izmišljati potpuno novi do sada nepoznati model. Ali, pre svega mora se otkloniti zabluda da se može formulisati jedan društveni model koji bi važio za sve zemlje. Svaka zemlja je specifična i razlikuje se od svake druge pa joj je potreban model koji će odgovarati njenim potrebama i interesima.

Najubedljiviji primer neodrživog univerzalnog modela je onaj koji Amerika i Zapad nastoje da nametnu, ucenama, pritiscima ali i tenkovima i bombardovanjem gde je to moguće. Bukvalno usvajanje američko-engleske demokratije bi uništilo Kinu i Rusiju i zato je toliko i nameću. Demokratija jeste neophodna svakoj zemlji ali u formi koja će služiti interesima zemlje a ne otvaranju vrata agresorskim zemljama koje nastoje da se dočepaju prirodnih resursa iz drugih zemalja. Amerika je spremna da investira milijarde dolara podstičući protivnike Vladimira Putina da bi se dokopala ruskih energenata i ruda i svela Rusiju na vazalnu državu. Još više bi investirali u Kini da je razbiju na 50 državica i spreče je da postane najjača i najbogatija zemlja na svetu.

Krah sovjetskog modela socijalizma je nedvosmisleno dokazao da je državno vlasništvo i upravljanje privredom i društvom iz jednog, državnog centra neodrživo. Privatno vlasništvo se pokazalo jedino održivo i stvaralačko. Međutim privatno vlasništvo ne mora da se poistovećuje sa postojećim oblikom kapitalizma. Pogotovo ne sa liberalnim kapitalizmom. Internacionalne kompanije koje su porušile nacionalne granice su najveće zlo savremenog sveta.

U Skandinaviji je više desetina godina bio izgrađen i veoma uspešno funkcionisao tip kapitalizma sa tržišnom ekonomijom ali veoma snažnom socijalnom politikom. Ostvareno je društvo u kome nije bilo ekstremno siromašnih i ekstremno bogatih. Poreski sistem je služio socijalnoj politici. Nažalost, pod snažnim pritiskom međunarodnog kapitala skandinavski socijaldemokratski sistem društvenog blagostanja se menjao izgubivši u znatnoj meri snažnu socijalnu komponentu.

Proučavanjem skandinavskog socijaldemokratskog društvenog modela moglo bi se formulisati model koji bi odstranio nehumana svojstva američko-engleskog kapitalizma i vladavinu internacionalnih kartela i obezbedio socijalno pravedno društvo na tržišnim principima. Osnove takvog društvenog modela mogle bi biti prihvatljive za sve zemlje. Ali, samo osnove, ne i sva konkretna rešenja.

Ovo pitanje je centralno pitanje budućnosti Srbije. Samo hapšenje aktera visoke korupcije i tajkuna - u šta malo ko veruje - ne bi rešilo problem suštinske reforme srpskog društva. Samo bi se otklonila ekstremna pljačka i ispravile mnoge nepravde i greške. Ali, ostajanje sistema liberalnog kapitalizma koji je Srbiji nametnuo Zapad nije put ka socijalno pravednom društvu. Uporedo sa razbijanjem visoke korupcije i tajkuna - ako do toga dođe - neophodno je reformisati ceo društveni sistem sa naglaskom na pravednu socijalnu politiku. O tome se, nažalost, u Srbiji ne raspravlja.