petak 26. jul 2013.
RSS

Knjiga koja kroz kriminalistiku otkriva bogatstva i specifičnosti Finske

Reč  autora

Ideja o putopisnom romanu o Finskoj nastala je saznanjem autora da široki slojevi naših građana, i oni koji po raznim osnovama dolaze u dodir sa Finskom, veoma malo poznaju savremenu Finsku, specifičnosti i bogatstvo njenog društvenog, ekonomskog i kulturnog života, njenu složenu istoriju, običaje i način života Finaca, finskih Šveđana, Laponaca, naroda koji žive u Finskoj.

U formi romana, priče o ukradenoj umetničkoj slici iz finskog nacionalnog muzeja "Ateneuma", "provučena su" mnoga znanja o ovoj dalekoj severnoj zemlji i njenim ljudima. Stil romana je višeslojna "mešavina žanrova": novelističkog, putopisnog, kriminalističkog i psihološkog do parapsihološkog.

Građu za ovaj roman sakupljao sam više od deset godina, radeći u Institutu za međunarodni radnički pokret, za vreme studija u Helsinkiju i najzad kao jugoslovenski diplomata u Helsinkiju, i kasnije. Godinama se, takođe, bavim prevođenjem lepe književnosti sa švedskog i finskog.

Zahvaljujući bogatom putopisnom sadržaju roman je privlačan ne samo za "obične" čitaoce, već, posebno za mlade ali i za sve građane Srbije i šireg prostora Zapadnog Balkana koji kontaktiraju sa Fincima, bilo kao turisti ili poslovni ljudi.
Roman je objavljen i na finskom u Helsinkiju 1985. godine pod naslovom "Suomen kesdycn unelma". Izdavač: Vasa OY, Vasa, Finland.

Predgovor

Roman "Finski karusel" je jedna lepa "mešavina žanrova": kriminalističkog, novelističkog, psihološkog itd. romana. Da odmah kažem: ono što će našeg čitaoca zainteresovati jeste piščevo poznavanje istorije, običaja i rekao bih morala, naroda koji je samo prividno daleko od nas. Čedomir Cvetković pokazuje i dokazuje da je čovek svugde uglavnom isti: nežan, strastan, zao, kriminalan...

Književno delo ne možemo da "svedemo" na poruku, to je neprihvatljivo čak i za đačke teorije književnosti, ali, usuđujem se da kažem: da je poruka ovog romana: imajmo razumevanja i za one od kojih se razlikujemo. Priča Čedomira Cvetkovića, mudro pokazuje da se, u stvari, i ne razlikujemo, da smo isti.

Nalazim neke sličnosti sa romanima Milana Kundere. Zašto? Zato što je u romanu Čedomira Cvetkovića, kao i u romanima M. Kundere "pomešano" gorko i slatko, sebičnost i ljubav, kriminal i poštenje...

Priča je ova, kao u Foknera, prividno kriminalna. Sveznajući pripovedač priča o nestanku slike Ajno - finske  Gole Maje. Slikar je Galela. Dakle, krađa slike poznatog slikara "poslužila" je piscu da ispriča priču o finskom narodu, o ljubavi i zloći. Kriminalni zaplet, opet kao kod Foknera, drži pažnju čitaoca, tako da se roman čita lako: i kao kriminalistička priča, i kao ljubavni roman, ali i kao roman o Finskoj. Hoću da kažem da je krađa slike Ajno - ovde samo povod da se ispričaju neke "dublje" istine - istine koje ne važe samo za Fince, samo za Helsinki, već i za Beograd, Peking...

Pisac Čedomir Cvetković znalački vodi radnju. Roman je, po drevnoj definiciji, priča. A priča mora, mislim da se to podrazumeva, da bude dinamična, zanimljiva. Dosadnu priču ne slušamo sa pažnjom ni u kafani. Čak i ogovaranje mora da bude zanimljivo. Neki naši romansijeri na to zaboravljaju. Pisac nas iznenađuje gotovo na svakoj stranici. Pomislite da je ljubav - ono: mržnja, pomislite da je mržnja - ono: ljubav, pomislite da ste odgonetnuli recimo, nestanak slike, ono: ništa. I tako sve do kraja.

I svi junaci knjige, čas stvarni, čas nestvarni (Sepo Neuvonen, vlasnik antikvarnice, Kristina, devojka koja vodi radnju, Karkinen kopista, profesor Imonen, Lisa, Rita, Anja Ketunen, Petri i Nina, Branko Mirosavljević dopisnik jugoslovenske novinske agencije Tanjug inspektor i drugi) zaista "deluju" kao junaci. Neki od njih će biti na strani "pravde", neki će se opredeliti za "krivdu" - ali svi su uverljivi.

Na kraju, spomenuo bih da roman Čedomira Cvetkovića Finski karusel, pored lepe priče o životu Finaca, o njihovim saunama, o njihovoj brizi za prirodu (borba za jezero!), o njihovim običajima i legendama, pa bi moglo da se kaže da ovaj roman ima i "putopisni karakter". I dodao bih, iako nije vreme Dositeja ni naravoučenija, da bismo iz romana Čedomira Cvetkovića štošta mogli i da naučimo.

Spasoje Šejić