petak 26. jul 2013.
RSS

Šta da se radi (1)

Borba za selo

Ovih dana su naša javna glasila objavila agencijsku vest da je obnovljen Odbor za selo u Akademiji nauka i umetnosti Srbije, pod naslovom „Borba za selo". Vest nije, kao što je zaslužila, objavljena u stilu prakse medija u zapadnim zemljama kad hoće da naglase da je vest od vanrednog značaja kao - „Brejking njuz".

Smeštena je u jednom listu, između vesti o naftnoj mrlji u reci pored Rafinerije Sisak i napisa „Zakonom o psihijatriji protiv zloupotrebe klijenata". Dakle pod „Razno". U vesti je rečeno: „Pod pokroviteljstvom najznačajnije naučne institucije Srpske akademije nauka i umetnosti, okupili su se akademici, profesori univerziteta, članovi Privredne komore Srbije, agrarni ekonomisti, pravnici, sociolozi,, turizmolozi, jedan glumac (Radoš Bajić) i jedan vladika (episkop Šabački Lavrentije." Profesor, dr Dragan Škorić, predsednik Odbora za selo SANU je dodao: „Cilj je da ukažemo na probleme, snimimo situaciju od mesta do mesta, pa će biti dosta odlazaka na selo".

Ova profesorova rečenica me je podstakla da napišem ove protestne redove.
Odbori u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti su deo organizacione šeme Akademije, u njima se godinama proučavaju problemi, izdaju naučna saopštenja... Odmah mi je bilo jasno da taj odbor pri Akademiji neće raditi ono što nam je u ovom trenutku najhitnije. Odbor će u toku nekoliko godina sigurno da sačini obimnu i preciznu sliku stanja na našem selu. Ali, mi tu sliku znamo i bez naučnog preciziranja.

Ta slika se vidi ne samo „iz aviona", već i iz udaljenog svemirskog satelita. Malo se zna da na internetu preko satelita možete da vidite splav na kome ste letos pecali i koje parcele su zasađene a na kojima je korov. Dakle, nije reč o snimanju stanja, već o menjanju stanja i to hitno, ne kroz pet godina, za koje će vreme selo dalje propadati, nestajati, već do prolećnog zasedanja Skupštine Srbije na kojoj bi se doneo set zakona koji bi omogućiti da se selo spase i postane najsnažniji faktor naše privrede.

Nije zanemarljivo da će se na rad obnovljenog odbora za selo pri Akademiji nauka potrošiti milioni na dnevnice za putovanje u svako selo. Trošiće se dragocena nedostajuća finansijska sredstva i što je daleko važnije, blokiraće se rad tih naučnika i umnih ljudi koji bi, umesto što će obilaziti sva sela i zaseoke, mogli za mesec dana da sačine projekat, predlog za temeljne reforme zakonodavstva i politike prema selu.

Lider naprednjaka, g Toma Nikolić je kao političar taj problem bolje shvatio i to na najširoj osnovi pa je ponudio Akademiji nauka i Srpskoj pravoslavnoj crkvi da zajedno napišu program reformi u našem društvu. Ta ponuda naprednjaka je iznenadila što im je takva ideja pala na pamet. Da se Srpska akademija nauka i Crkva angažuju da Srpska napredna stranka ostvari san, pobedu na predstojećim izborima. Strašno je g. Toma potcenio inteligenciju naučnika i vladika.

Na ovaj slučaj ukazujem ipak samo da bi se razumelo šta je u problemu sela danas po sredi. Kamo sreće da je predsednik odbora SANU za selo ili neko drugi na otvaranju sednice Odbora ponovio reči velikog Njegoša upućene Turcima: „Efendija ti neugoneta rašta smo se ovde okupili no si skraja počeo tanjega..."