petak 26. jul 2013.
RSS

Providna igra

Na prvi pogled pitanje da li će 9. decembra Srbija dobiti status kandidata za prijem u Evropsku uniju je tobože hamletovski neizvesno. Međutim, za zdravorazumske Srbe koji znaju da se politika uvek čita između redova tu nema mesta za Šekspirovog danskog princa.

Srbiji će sasvim izvesno, čak neizbežno biti dodeljen toliko željeni status. Nije reč o političkoj vremenskoj prognozi na bazi narodne izreke „živi bili pa videli", već ćemo to za dvadesetak dana stvarno, sigurno i zaista neizbežno videti. Igra EU sa stalnim uslovljavanjem oko Kosova je toliko providna da je tužno čitati i slušati nagađanja političkih komentatora u Srbiji i predstavnika demokratske vlasti oko tobožnje neizvesnosti da li će Srbija dobiti ili ne taj status.

Taktika Evropske unije u ovom trenutku je da povećanim pritiskom na Srbiju do 9. decembra, a i posle, izvuče što više ustupaka od Srbije u politici prema Kosovu, svesna da mora Srbiji dati status kandidata. A, kad već mora, treba pokušati dobiti što više u korist njihovih prijatelja u Prištini. Zašto je neizbežno da Evropska unija da status kandidata Srbiji?

To nije pitanje ko je kome više potreban. Može li Srbija bez Evropske unije ili da li je Uniji Srbija neophodna. Odgovor je u drugoj ravni i jednostavan. Evropska unija mora da Srbiji dodeli status kandidata jer je isuviše investirala u politički život Srbije u demokratski blok da bi rizikovala da predsednika Borisa Tadića, kao izvesnog i iskrenog prijatelja Evropske unije zameni neizvesni Toma Nikolić, dojučerašnji Šešeljev podnarednik - vojvoda, čija se partija naprednjaka nikada nije ni izjasnila da je demokratska partija. Niko u Evropskoj uniji ne uzima kao sigurno i ozbiljno izjave naprednjaka o podršci učlanjenju Srbije u Evropsku uniju. Pa i kad bi se ta podrška i ostvarila na izborima, srpski sagovornik i pregovarač bi bio drugačiji i manje prijatan. Veze naprednjaka sa Rusijom su suviše vidljive da se ne bi videle.

Naša vlada je, naravno, svesna te taktike Evropske unije ali joj ne odgovara da otvoreno izjavi da zna da će Srbija sigurno dobiti status kandidata. Kao prevremena izjava, sa stanovišta neizvesnosti na predstojećim izborima takvo priznanje bi bilo krajnje politički neracionalno. Formalnim i stvarnim suprotstavljanjem politici EU prema Kosovu, demokratska koalicija obezbeđuje sebi značajan poen za ishod izbora nakon dobijanja statusa kandidata, predstavljajući sebe pobednikom nad pritiscima Zapada.

Obelodanjivanjem istine pre 9 decembra da će EU sigurno dati taj status Srbiji i potvrdom te istine u decembru, u srpskoj javnosti bi se postavio veliki znak pitanja, šta to znači i zašto je Evropska unija u predizbornom periodu u Srbiji vršila toliki pritisak na Srbiju, a nikakav na kosovske Albance. Ili, još izvesnije, postavilo bi se pitanje čime je Srbija platila željeni status.

Iz logike ovakvog razmišljanja proizilazi da Srbija na sve pritiske EU i do 9. decembra i posle ne treba da učini ni najmanji jednostrani ustupak samoproglašenoj albanskoj državi, već da nastavi da se bori za iznalaženje rešenja istorijskog sukoba sa Albancima na bazi kompromisa prihvatljivog za obe strane. Sve priče (bajke) o demokratskoj politici Evropske unije i iskrenom prijateljstvu velikih evropskih sila i velikog brata sa druge strane okeana prema Srbiji, treba prepustiti veselom sarkastično - ironičnom „Ošišanom ježu" kao polje rada i obrade.