petak 26. jul 2013.
RSS

Moć i nemoć javnih glasila

Naša relativno slobodna javna glasila svakodnevno objavljuju napise o greškama u politici gotovo u svim oblastima društva. Prenose se kritike opozicionih partija i njihovih obećanja. Ali, kad se isključe propagandni spotovi partija, ostaju brojna upozorenja o lošoj politici, zasnovana na činjenicama. Tako se dobija privid o moći slobodnih javnih glasila. Međutim, stvarnost je drugačija. Naša javna glasila su slobodna da ukazuju na lošu politiku, ali nemaju nikakvog uticaja da se loša politika izmeni.

Uzmimo primer državne politike u oblasti poljoprivrede i sela. S vremena na vreme sa sednica vlade javnosti se upućuju uveravanja da vlada ima dobru strategiju u poljoprivredi i za selo, da treba samo više raditi na njenoj realizaciji. Ali, činjenica je da vlada nikada nije sačinila validnu strategiju o selu, niti je takvu strategiju verifikovala Narodna skupština, što znači da takvu strategiju nemamo.
Ovih dana je naučnik, g. Branislav Gulan iz Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti dao izjavu za RTS u kojoj je na bazi činjenica ukazao na katastrofalno stanje na našem selu. Dakle, nije reč o izjavi Srpske narodne stranke ili drugih opozicionih partija, već o naučno dokazanim činjenicama. Skoro polovina naših sela je pusto, hiljade hektara obradive zemlje je u korovu, prazne zgrade napuštenih domaćinstava, mnoga sela nemaju prohodne puteve a mnoga ni struju.

S druge strane, ministar za poljoprivredu izjavljuje da vlada ima dobru politiku prema selu u nabraja uspehe. A predsednik Političkog saveta Demokratske stranke vatreno poziva narod da bude optimista za budućnost. Za optimizam bez pravih promena. Šta to znači?

Mnogo štošta znači. Pre svega, znači da vladajuće partije nisu sposobne, ne mogu ili nemaju interesa da usvoje pozitivnu strategiju, između ostalog i o selu. Zašto, to ostaje nerazjašnjeno tim pre što često i vlada govori da bi Srbija mogla da ishrani pola Evrope. Iz napred rečenog, jasno je da vlada nije neinformisana o stvarnom stanju na selu.

S druge strane javna glasila skoro svakodnevno govore o problemu velike nezaposlenosti. Ali, samo načelno, informativno. Malo je insistiranja na stvaranju mogućnosti da veliki broj nezaposlenih dobije šansu da na napuštenim seoskim domaćinstvima i zakorovljenoj obradivoj zemlji, grade svoju ekonomsku stabilnost.

U retkim reportažama se piše o velikom uspehu ponekog od nezaposlenih koji je na selu ostvario izvanredne rezultate. Zna se da bi mnogi takav projekat prihvatili. U ovoj rubrici nekoliko puta sam podsećao kako je Finska već u prvim posleratnim godinama obezbedila izbeglicama iz Karelije, za oko pola miliona ljudi, zemlju, šume, zgrade i poljoprivredni alat da nastave normalan život. Ali za to su potrebna znatna finansijska sredstva da se novim farmerima omogući da započnu novi život.

Novaca za to u srpskom budžetu nema. A i laik razume da se za takav projekat mora da nađu sredstva, makar kresanjem mnogih drugih budžetskih stavki. Holanđani su otimali zemlju od mora da izgrade svoju uspešnu poljoprivredu. Mi treba samo da otmemo ziratnu zemlju od korova. Kresanje budžeta u korist sela bi, naravno, bilo privremeno, jer bi obnovljeno selo brzo izmenilo strukturu državnog budžeta oslobađajući ga ogromnih izdataka za uvoz „materijala" koje bi naša poljoprivreda, stočarstvo i voćarstvo mogli da obezbede.

Ta logika je u toj meri logična da je prosto neverovatno da vlada to ne shvata, ili ako shvata, nema načina da takve promene ostvari. Iako, načina, naravno, ima. Predizbornim pričama da je vlada dobro radila i da su teškoće prouzrokovane zbog svetske finansijske i ekonomske krize, zbog zločinačkog bombardovanja Srbije, zbog loše Miloševićeve politike su u toj meri prazan izgovor da začuđuje građane. Dolazi se do zaključka da iz određenih razloga vladajuće partije nisu sposobne da učine preokret i isprave greške koje su počinjene i dalje se čine.

Drugim rečima da po svaku cenu nastoje da zadrže vlast, ali ne i po cenu temeljnih reformi. To, naravno, uspešno koristi opozicija. A narod opravdano strepi od blagostanja koje nedemokratska opozicija obećava. Tako će se dogoditi po ko zna koji put da se na predstojećim izborima neće glasati za dobar ili loš projekat, za uspešne ili neuspešne, već će se birati, kao i do sada, manje zlo. Osim ako u minut do 12 vlada ne pristupi neophodnim reformama.