petak 26. jul 2013.
RSS

Vodič kroz knjige

Prijatelj mi je na Sajmu knjiga kupio, kao poklon, jednu knjižicu: „Istorija grčke filozofije", Lućana de Krešencoa. Moje znanje filozofije Antičke Grčke je skromno. Utoliko sam se iznenadio prikazima života grčkih filozofa i njihovih ideja, filozofskih misli.

Na svakoj stranici prinuđen sam da nešto podvučem. Podvlačim, na primer, Sokratove reči upućene Adeimanteu povodom razgovora o Platonovoj idealnoj državi: „ Niko od onih-poručuje Sokrat - koji nadgledaju državu, bio to filozof ili vojnik, ne sme da poseduje nikakvu ličnu imovinu. Samo će narod moći da zadrži svoje zemljišne posede... Suština je u tome da cilj koji smo postavili nije da usrećimo samo jednu klasu ili jednu osobu, već celokupnu državu. Imaj na umu, Adeimante, da veliko bogatstvo i krajnja beda unesrećuju ljude, pošto prvo prouzrokuje luksuz, lenjost i revolucionarne pokrete, a druga bedu, nekvalitetan rad i revolucionarne pokrete."

Sokratove reči, izgovorene nekoliko stoleća pre naše ere zvuče kao da je napisano za predizborni govor političara danas u Srbiji - koji neće biti pročitan. Eh, ne možemo se vraćati u Sokratovo vreme. Danas je vreme Evropske unije. A to je nešto drugo... Milovan Đilas mi kao političar i ratnik nije prihvatljiv. Ali mi se u svoje vreme svideo njegov tekst o „Novoj klasi". Da li će danas neko napisati drugi deo „Nove klase"? Možda i hoće.

Ova dva pasusa su, međutim, uvod (mada opširan) za temu koja se ne odnosi na politiku, već je u vezi sa tek završenim Međunarodnim sajmom knjiga u Beogradu. Po istini da je sve što radimo politika. Čak i kojom rukom držimo nož i viljušku. Drugi prijatelj, koji je takođe posetio Sajam, impresioniran je tolikim brojem knjiga i pita se kako čovek da izabere ono što želi i stigne da pročita. Zaista stotine, hiljade pisaca iz raznih zemalja nam nešto važno poručuju. Prikazi u novinskim rubrikama kulture su količinski zrno peska na plaži. Prikaz možda desetak knjiga od toliko hiljada. Istina, na internetu se mogu naći informacije o mnogim knjigama, ali daleko od ukupnog broja novih knjiga. I, ne služe se svi građani internetom. I to me podstaklo na sledeću ideju.

Da li je moguće da se izdavačke kuće udruže iniciraju novu publikaciju pod naslovom. Na primer, „Vodič kroz knjige" koja bi na 20-tak stranica izlazila jedanput nedeljno. Sa sažetim prikazima knjiga koje su bile na Sajmu knjiga ili ih već ima u knjižarama. Za nekoliko meseci bile bi prikazane sve najatraktivnije knjige, a do kraja godine i sve ostale. To bi olakšalo čitaocima da lako nađu knjigu koju žele da pročitaju, možda i kupe, a da ne čekaju da im prijatelj daje sugestiju.

Finansijski ne bi bilo posebno teško ostvariti ideju uz angažovanje izdavačkih kuća i uz pomoć Ministarstva kulture. To bi bila vredna publikacija, važnija od reklamnih magazina supermarketa sa cenom svinjskih odrezaka ili pilećim batacima, šamponima za kosu i uvek novim revolucionarnim praškom za pranje rublja. I ako bi se uspelo da se takva publikacija, u specijalnom izdanju sa informacijom na kom štandu se neka knjiga nalazi, to bi bila najtraženija publikacija. Uveren sam da bi takav časopis, revija, bio među najtiražnijim publikacijama.
Vredi razmisliti. Na ovaj ili neki drugi način.