petak 26. jul 2013.
RSS

Molim vas, nemojte da nas informišete!

Informacija je, kao što se zna, mač sa dve oštrice: istinita i lažna, dobronamerna i zlonamerna, korisna i štetna, prijatna i neprijatna, bezopasna i opasna, sa smislom i bez smisla, ozbiljna i neozbiljna, odgovorna i neodgovorna, kulturna i nekulturna, miroljubiva i ratnohuškačka...

Neke informacije su faktografske i tu se ne može ništa, kao na primer: žena ubila sekirom nevenčanog muža, otac silovao kćerku, uhapšena grupa narkodilera, uhapšeni funkcioneri koji su primali mito i olakšali državni budžet za... dinara, poskupeli benzin, gas i komunalije, prijateljska Amerika naredila Evropskoj uniji da zaboravi na Srbiju dok ne prizna najpre američku spoljnu Republiku Kosovo, kasnije i nezavisni Sandžak i Vojvodinu, a ako bude trebalo, naći će se već još neki uslov...

Internet informacije su udesetostručile i plus i minus. O objavljenoj informaciji javljaju se komentari građana, raznih profesija, različitog stepena obrazovanja i kulture, politički ofarbani crnom, crvenom, žutom i zelenom bošnjačkom ili beli kao sveže okrečeni zid krečom. Ponekad partije „zakupe" (besplatno) ceo prostor za komentare u kojima se ona druga partija naziva izdajničkom a lideri te partije hohštaplerima, prodane duše i sl. komplimenti.

Tomini naprednjaci će posle takvog zakupljenog prostora pojačati optužbe protiv vlasti da je ugasila sijalice slobode štampe i uspostavila potpuni medijski mrak. Rukovodeći se ustavnim pravom da svaki građanin ima pravo da slobodno javno iznese svoje mišljenje, urednici komentara u elektronskim medijima ne intervenišu čak i ako „komentator" psuje majku tamo nekom. Mnogi takve komentare ne čitaju. Ali uvek se nađe čitalac koji će iz radoznalosti da vidi kakve poruke šalju komentatori. Može se desiti da se za neki komentar kaže „Možda je ovaj u pravu!" Tako informacija postiže svoj cilj - dezinformaciju ili bar konfuziju.

Komentari poznatih novinskih komentatora su poseban problem jer ih pišu iskusni, obrazovani i inteligentni stručnjaci. Problem je što se njihova mišljenja, jedna od drugih značajno razlikuju, pa je čitaocu, manje politički obrazovanom teško da razume čije mišljenje je pravo. Jedino što mu ostaje je da se rezignirano pita „ko je ovde lud", jer ne mogu oboje, svo troje ili svih šestoro da budu u pravu. U najgorem slučaju može da pomisli da je neko odnekud plaćen da tako javno razmišlja, ali to ne sme da kaže jer bi mogao da ode na sud zbog nanetog duševnog bola osumnjičenog. Jer, može neko da misli ovako ili onako a da ga Soroš ne plaća.

Krajnji rezultat svih varijanti masovnog informisanja i dezinformisanja je da građani postaju apatični, bespomoćni, da gube poverenje u političke partije i u vlast. U krajnjoj liniji to se može negativno da izrazi na izlaznost građana na birališta. Komentatori su već tu varijantu razradili i konstatovali da bi apstinencija bila pogubna jer bi pobedila ona partija za koju se pretpostavlja da je najgora.

Ovo je, po mom mišljenju jedna od prioritetnih tema za javnu raspravu, za naučna istraživanja, jer konfuzno informisanje bitno otežva demokratizaciju društva.