petak 26. jul 2013.
RSS

Nešto nije trulo samo u državi Danskoj

Znam za novinarske kodekse, mada znam da i svako javno glasilo ima svoj samoupravni kodeks. Ali, zaista ne razumem zašto naša javna glasila besplatno propagiraju američku antisrpsku politiku, posredstvom Čedice Jovanovića. Imaju oni svoj Njujork tajms i (kobajagi) Slobodnu Evropu, pa nek napadaju Srbiju od zore do mraka. To sa Čedicom, za boga miloga, nije u redu. I još on sa svojom omnibus partijicom internacionalnog karaktera daje savete vladi i Borisu Tadiću tonom zahteva da Srbija prizna kriminalnu šiptarsku državu na teritoriji srpskih srednjevekovnih manastira.

Oslanjajući se na ucene podrške vladajućoj koalicionoj vladi u Skupštini i propagiranjem „American way of life" u otimanju resursa od malih naroda, on dobija debele pare da glumi političara. To je nepodnošljivo. Vređa zdrav razum građana Srbije i izaziva grčeve u stomaku.

Naša javna glasila imaju sva prava da ignorišu Čedicu i da ga ne spominju ni u plaćenim oglasima. Bez popularisanja od strane javnih glasila, Čedica bi brzo izgubio stranu apanažu jer Americi i Evropskoj uniji ne bi ništa više značio. Sredstva koja ulažu sada u Čedicu, biće prebačena na druge adrese kojih, nažalost za te ciljeve kod nas još ima. Demokratska koalicija bi uklanjanjem Čedice iz javnog političkog života dobila podršku patriotskih poslanika iz opozicije u Skupštini.

Bez obzira na drugačiju istorijsku činjenicu, narod je u svojim epskim pesmama proglasio za izdajnika u boju na Kosovu Vuka Brankovića, jer ne prihvata izdaju kao profesiju. Čedicina izdaja nacionalnih interesa Srbije je činjenica ispisana velikim slovima i javna glasila to ne mogu da ignorišu bez obzira na strane ucene i pretnje.

Poturanje za slušanje i čitanje o takvoj karikaturi od političara je vređanje TV gledalaca i čitalaca štampe. Komunalne vlasti ne bi mu dozvolile da ima svoj cirkuski šator na vašarima, a Pink televizija i druge televizije mu poturaju mikrofon i kameru. Za ime sveta, prestanite sa tom lakrdijom.