petak 26. jul 2013.
RSS

Izletište "Zabran" kod Obrenovca čeka investitora

Osim Obrenovčana, malo ko zna da na 2,5 kilometara od Obrenovca postoji šuma koja se prostire do Save i ušća Kolubare u Savu. Generacije mladih i stariji iz Obrenovca proveli su mladost u prelepoj šumi Zabrana i na kupalištu na Savi. Gradska opština Obrenovac ima generalni plan uređenja kompleksa Zabran kao turističko rekreacioni prostor. Predviđeni su razni objekti, uređena plaža, veštačko jezero, sportski tereni, ugostiteljski objekti, trim staza.

Za sada je, veoma stručno, izgrađena trim staza koju mnogi mladi ali i stariji koriste. Pored novog asfaltnog puta od Obrenovca do obale Save postavljeni su stolovi i klupe, nastrešnice i kante za otpatke. Čeda zvani Mrkonjić, zaposlen u Elektrani "Nikola Tesla" samoinicijativno je utvrdio obalu kupališta betonom. Sa takve obale prelazi se na splav u kome ima i bazen za decu. Istina, kad Sava nadođe, niko od nadležnih ne postavi dodatnu dasku da se premosti ulaz na splav, pa kupači bosi pregaze jaz nadošle Save.

Mala deca to ne moraju, jer ih majke ili očevi u naručju prenesu na splav. Dugo očekivani i obećavani vodovod od Obrenovca će već mesec dana "sutra biti pušten" sa projektovanih par tuševa i jednom česmom. To je sadašnja slika ovog lepog izletišta. Ali, tu ima problema.

"Stručnjaci" iz Komunalnog su pre par godina postavili stolove i klupe u šumi duž obale Save na kupalištu. Jednostavno zaboli stubove u zemlju. Ali, pošto Sava svake godine poplavi ceo prostor do dolme, nabujala voda, naravno, izvuče klupe i stolove iz zemlje koji otplivaju put Beograda. Naredne godine u budžetu nema para da se postavljaju novi stolovi i klupe. Tako je nestao i jedan tuš. I šta sad?

Pomenuti projekat izgradnje izletišta Zabran će čekati 10-20 godina da bude realizovan. Ali, to znači da dvadeset generacija mladih neće imati ugodnosti projektivanog izletišta. A mora li tako? Naravno da ne mora. Moglo bi se početi etapno ostvarivanje uređenja Zabrana. Tako bi se mogla postaviti betonska postolja za klupe, stolove i druge objekte na prostoru između dolme i obale Save i na njih bi se mogle montirati stone table i sedišta na klupama.

U jesen, sve bi to moglo da se demontira i sačuva u šupi sa druge strane dolme, do proleća, kad se Sava povuče u korito. Nikakav veliki trošak nije postaviti 10tak tuševa na betonska postolja i betonom ograditi prostor za pesak na kome bi se deca igrala. Sava će preko zime odneti pesak, ali doneti kamion sitnog peska na proleće zaista je zanemarljiv izdatak.

Na plaži je neophodan montažni kiosk za bezalkoholna pića i sladoled. Na betonskom postolju bi moglo da se izgradi i desetak malih roštilj "objekata". Čuvar plaže, koji bi istovremeno bio i spasilac, vodio bi računa da se na plaži ne urla, ne psuje pred decom i majkama, ne pušta preglasna muzika sa kasetofona po izboru vlasnika kasetofona. Čuvar bi sprečio huligane da ruše izgrađene objekte, da odnose slavine sa česme, da lome oznake pored puta i glasno psuju na javnom mestu. Vozačima glisera bi bilo zabranjeno da uz obalu, ispred pontona na kome su ljudi, i majke sa decom, izvode bravure, stvarajući veliku buku i velike talase.

Da li će ovaj napis stići do kabineta gradonačelnika Dragana Đilasa i predsednika obrenovačke opštine? I da li će se naći ta minimalna sredstva da svaka generacija mladih i starijih ipak doživi lepotu Obrenovačkog Zabrana?