petak 26. jul 2013.
RSS

Ovaj program se ne preporučuje mlađim od...

Kadgod ovu idiotsku poruku vidim na RTS-u, uvek se pitam ko je u toj filmskoj budalaštini lud. I uvek dolazim do zaključka da sam to verovatno ja, koji se „ne razumem u filmsku umetnost".

Pa ipak se pitam kakav je to doktor pedagoških nauka smislio glupost da je umetničko delo namenjeno samo starijima. Njegov odgovor bi sigurno bio da takvi filmovi i nemaju nikakve dodirne tačke sa umetnošću i da su nužno zlo. Ali, zašto bi nasilje, droga, kriminal i revolveri i „razgolićeni“ seks bili „nužni“, neophodni? Poruka američkih šund filmova je isto što i svakodnevno pitanje huligana „Koga ćemo večeras da premlatimo“.

Zar urednik filmskog programa RTS ne zna da takve šund filmove najviše gledaju baš oni kojima se ne preporučuju da ih gledaju. I zar naši urednici filmskih programa ne znaju kako razorno takvi filmovi deluju na mladu dušu? Amerikanci nas, uz naš pristanak, zasipaju svojim filmskim otpadom po sistemu Telenora koji nam nudi mobilni telefon za 1 dinar, ali uz to debelo naplaćuje njegovo korišćenje kao što i jeftini američki filmovi razorno deluju na dušu mladih. A to i jeste glavni cilj „demokratske NATO Amerike.

Naravno, urednici filmskih programa će reći da mi nemamo para da kupujemo vredne filmove. I to je razumljivo. Ali, u takvim okolnostima ne bi trebalo uopšte ni da kupujemo šund filmove. Siguran sam da u svetskoj kinematografiji i te kako ima dobrih, umetničkih filmova koji ne moraju da budu skupi. Čak je bolje reprizirati izvanredne umetničke filmove koje ima naša bogata filmoteka, nego da gledamo „Ne preporučujemo“ filmove.

U Titovoj Jugoslaviji smo imali prilike da vidimo i više od ponekad vredne umetničke strane filmove. Ali je domaća kinematografija često takođe bila šund ideološka propaganda koja je zaslepljujuće delovala na mlade. Uzmeću današnjih američkih gangsterskih filmova i naših ideoloških filmova iz ranijeg perioda u suštini nema nikakve razlike.

U jednom napisu u ovoj rubrici sam postavio pitanje, koje i ovom prilikom ponavljam, zašto nemamo filmova iz slovenskih zemalja. Da li orijentacijom na uglavnom američke filmove nastojimo da se oslobodimo slovenskog porekla da bismo uskoro bili zapadni narod rimokatoličke ili luteranske crkve.
Zašto naši pedagozi, prosvetni radnici i njihovi sindikati nikada nisu javno osudili uvoz štetnih šund filmova?