petak 26. jul 2013.
RSS

Šta me nervira kod političara

Ako novine pitaju javne ličnosti zašto vole ili ne vole Beograd, mogu i ja da zahtevam da i mene pitaju zašto me političari nerviraju. Odgovor bi bio: nerviraju me zato što su u školi izostajali sa časova na kojima se govorilo o logici i psihologiji, a redovno slušali predavanja o ličnom interesu. Da su bar čitali romane Agate Kristi u kojima onaj belgijski policajac u penziji sa čudnim brkovima, Herkul Poaro, stalno propoveda da je u životu čoveka najvažnija psihologija i logika.

Prvi primer. Aktuelna vlast je svesna da je narod nezadovoljan učinkom koalicione vlade Demokratske stranke. Ali, demokrate insistiraju na izazivanju straha: ako na narednim izborima ne glasate za nas, dobićete Tomu Nikolića. Ne shvataju da se u današnjim okolnostima na narednim izborima neće odlučivati o boljoj ili manje dobroj političkoj partiji ili orijentaciji, već će se insistirati da se po svaku cenu postojeća vlast zameni bilo kakvom drugom jer se više ne može čekati na ostvarenje obećanog boljitka. Pri tome su naprednjaci u prednosti što nisu izneverili glasače jer nisu ni imali prilike da sa položaja vlasti bilo šta obećaju. Znači, nedostatak psihologije i logike.

Dakle, predstavnici aktuelne vlasti ne nastupaju logikom otvorenog priznanja da su napravili ozbiljne greške, makar i samo nečinjenjem da se ostvaruju obećanja koja su glasačima dali. A to znači da, ne samo deklarativno obećavaju da će raskinuti prijateljske veze sa kriminalom, sa pljačkašima koji su se preko noći obogatili na nesreći naroda u ratovima, da će onemogućiti korupciju kao aždaju sa sedam glava; da će radikalno smanjiti ogroman državni aparat, broj ministarstava i poslanika...

I, naročito, da će onemogućiti direktorima javnih preduzeća da sebi obezbeđuju polumilionsku platu i da će plate u državnom sektoru, dok traje kriza, ograničiti na iznos koji ne bi vređao ogromnu većinu zaposlenih koji sa svojom platom, koju kod privatnika i ne dobijaju redovno, mogu da kupe samo hleb i mleko. Da će budžetska sredstva koristiti, pre svega za oživljavanje privrede i ubrzano otvaranje novih radnih mesta. Da neće poslušno prihvatati „vrednosti“ i nametanje moćnih država koje su svojim „vrednostima“ bombardovale Srbiju i razbile Jugoslaviju.

Dakle, umesto novih obećanja, da ostvare ranije data. Ako bi tako postupila, aktuelna vlast ne bi imala potrebe da plaši narod Tomom Nikolićem i Aleksandrom Vučićem. Zaista, u pitanju je veliki manjak u poznavanju logike psihologije.

Drugi primer. U polemičkim emisijama na televiziji, kao na primer kod Olje Bećković, većina političara se nelogično i nepsihološki ponaša: bučno, nervozno, i agresivno brane stavove svoje partije, nasilno sebi otimaju vremena u emisiji, prekidajući drugu stranu da bi iznova dugim propovedima branili svoju politiku.
Ne shvataju da se slušaoci odnose prema učesnicima rasprave u emisiji, ne toliko koliko se može potvrditi verodostojnost tvrdnji političara, već da li se ponašaju civilizovano, tolerantno, kulturno sa potrebnom dozom demokratičnosti i čak da dozvoljavaju da sagovornik u nekim pitanjima i u nekoj meri može biti i u pravu, pa i da je neke stvari i dobro uradio.

Predstavnik partije će pridobiti simpatije slušalaca/gledalaca ako mirno, civilizovanim jezikom obrazloži prednost politike njegove stranke i ne ponaša se agresivno i netolerantno. Drugim rečima, vlast treba da se rukovodi principima, logike i psihologije, a ne interesima.
Eto, šta me, zbog svega napred rečenog kod političara nervira.

 

Tagovi: