petak 26. jul 2013.
RSS

Pisma čitalaca kao šećerlema

U novinskim rubrikama „Pisma čitalaca" napisao sam nekoliko stotina pisama. Osim u nekoliko slučajeva, nikada nisam mogao da znam da li je neki napis uticao na onog koga sam pomenuo ili na one koji su to pročitali, a ne odnosi se na njih. Pamtim samo dva, tri slučaja, uglavnom bizarna kada su moji napisi imali odjeka.

U obrenovačkom izletištu Zabran, novi šef ugostiteljskog objekta „Alaska koliba", školovani ugostiteljski radnik, ispred kafane, na parkingu stavio tablu sa natpisom na francuskom jeziku „L parkaž". Prijateljski sam mu objasnio da francuska reč „L parkaž" znači tor za ovce ili garaža za poljoprivredne mašine. Ugostitelj se uvredio i obavestio me da i on zna strane jezike. Učio čovek u Ugostiteljskoj školi. Sutradan sam u u rubrici „Pisma čitalaca" napisao šaljivu pričicu o parkingu za ovce. Školovani ugostitelj je odmah na pomenutoj tabli napisao „Parking", i to čak latinicom.

Ali, preko 40 godina bezbroj puta preko štampe poručujem novinarima auditativnih glasila da finska prezimena i reči moraju, bez izuzetka, da se izgovaraju sa naglaskom na prvi slog. Ni do danas to nisu prihvatili.
U nekoliko pisama sam apelovao na komentatore fudbalskih utakmica da prate i opisuju šta se na terenu dešava, a ne da nam pričaju o ljubomornoj Bekamovoj supruzi. Bez uspeha. Zato, kad gledam prenos fudbalske utakmice gasim ton. Em plaćam RTS, em komentator hoće da me maltretira. E, to ne može, bar u mom slučaju.

Idem glavnom obrenovačkom ulicom i gledam u nazive radnji. Sve strana, gromoglasna imena: „Kazablanka", „Big dil", "Rio de Žaneiro", „Džet set". Onda napišem za novine pismo i objasnim da član belosvetskog „džet seta" može da kupi ceo Obrenovac zajedno sa termoelektranom „Nikola Tesla" iz džeparca. Iskritikujem skorojevićki, nekulturni manir naših sitnih trgovaca da svojim firmama i radnjama daju strana imena. Na taj moj napis, između par drugih, nadovezao se naš poznati lingvista dr. Ivan Klajn, koji je obavestio našu javnost da je on svojevremeno u Italiji doktorirao upravo na toj temi. Ako neko baš želi da se i danas smeje glupostima naših trgovaca, dovoljno je da prošeta beogradskim ulicama i vidi nazive firmi. Kažu da je smeh dobar za zdravlje.