petak 26. jul 2013.
RSS

Začarani krug?

 

Godinama vlade Srbije ne mogu da nađu ključ za rešavanje ekonomskih i drugih društvenih problema. Ako se isključi argument svetske ekonomske krize, jer problemi Srbije su prisutni unazad par desetina godina, a za to vreme su mnoge zemlje ostvarivale veliki napredak, ostaje jedino konstatacija da je vlada okružena lošim, neinventivnim ekonomskim i drugim savetnicima, da i ne pominjem slučaj ministra Dinkića koji ne spada u krug naučnika.

U takvoj situaciji je krajnje nelogično to što vlada nije spremna da sasluša predloge mnogih ekonomista izvan svog neposrednog okruženja, koji mesecima i godinama pokušavaju da ukažu na mogući izlaz iz nepovoljnog stanja u zemlji. Da li su savetnici vlade nemoćni da utiču na partije koje su zastupljene u vladi? Da li predsednik vlade sluša na televiziji ekonomiste koji imaju šta da kažu? Ako sluša, nije, valjda, da su svi naši ekonomisti, osim savetnika u vladi, neznalice ili da ne žele dobro svojoj zemlji.

Pomoć od parlamenta ne postoji jer predlozi koji se tamo čuju o državnom problemima je čista partijska demagogija koju lansiraju samo nekoliko poslanika, predstavnika partija. A u parlamentu ima poslanika koji bi imali šta ozbiljno da predlože vladi. Samo, partijska rukovodstva im ne dozvoljavaju da slobodno iznesu svoja mišljenja.

Zanimljivo je to da na lokalnom nivou građani imaju više mogućnosti da utiču na politiku opštinskog rukovodstva. Na primer, u Obrenovcu se već više godina praktikuje da se nacrt budžeta Opštine stavlja na javnu diskusiju. Dobri predlozi se prihvataju. Ali, tu nema diktature partija. Sigurno je ista praksa postoji i u dugim gradovima i opštinama.

Ovo je tema koja zaslužuje najviši prioritet u javnim raspravama. Naravno, pod pretpostavkom da se najpre razjasne razlozi zbog čega su srpske vlade nemoćne da organizuju stvarnu reformu sistema i rad na jačanju prirede i ozdravljenja u svim društvenim oblastima. I da su javna glasila depolitizovana i slobodna u svojoj uređivačkoj politici. Problem je, naravno, da oni koji bi trebalo da takvu raspravu povedu, iz uskih partijskih interesa nisu za takve reforme spremni niti voljni.

Onda se postavlja pitanje, kakva je uloga i kakve su mogućnosti naroda, građana, bez posredstva poslanika i političara kakve danas imamo, da utiču na korenite reforme u Srbiji. Zabluda je da je samo prilagođavanje našeg zakonodavstva normama Evropske unije jedini dovoljan napor. Još je veća zabluda da se samo štrajkovima može uticati na vladu.

Depolitizacija u Srbiji je krajnje neophodna kao preduslov svakom radu na napretku zemlje. Svođenje političkih partija na konstruktivne doprinose društva na osnovu demokratije koja ne može u Srbiji da bude kopija zapadne demokratije.
Ko može da ostvari promene u srpskom društvu? Odgovor je u jednoj jedinoj reči: mladi.

Tagovi: