petak 26. jul 2013.
RSS

Ludi, pametni i zbunjeni

Naši političari i ministri nas skoro svakodnevno iznenađuju, pa smo skoro na to navikli, tj. oguglali. Ali, ponekad su ta iznenađenja predozirana što negativno utiče na zdravu pamet. Pomenimo samo tri najnovija slučaja.

Slučaj prvi .Vlada je povukla iz skupštinske procedure predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju da bi obavila propuštenu konsultaciju sa sindikatima. Tako je izjavio premijer. Ali, istovremeno potpredsednik vlade, g. Krkobabić, zaduženi borac za bolji penzioni zakon, hitro je demantovao predsednika izjavom da će se predlog tog zakona  vratiti Skupštini bez ikakvih promena, "čak ni u interpunkciji"(!) Umesto da se upravo g. Krkobabić najviše zalaže za popravljanje predloga za penziono i invalidsko osiguranje, on se čak protivi svom predsedniku vlade koji je, bar tako je rekao, hteo da se taj predlog zakona kompromisom uskladi sa zahtevima sindikata. A onda, predsednik vlade ne upućuje relevantnim sindikatima poziv za konsultacije, zbog čega je taj predlog zakona inače povučen iz Skupštine. Razočarani sindikalci odgovaraju da će organizovati skupljanje potpisa za smenu vlade. I tu se postavlja pitanje  ko je tu lud a ko pametan, jer tu nema nikakve logike.

Drugi primer se odnosi na nestašicu mleka. Mleka nema dovoljno, pa nema. I meso poskupljuje jer i njega nema dovoljno. Ali, ministar poljoprivrede g. Dragin daje izjavu koja objašnjava ko je za to odgovoran. U svakom slučaju on nije, već vlast od pre deset godina. Doduše, malo je nejasna ta granica od deset godina.  Nije li možda i za nestašicu mleka i uništavanje stočnog fonda kriv opet Milošević? Ili je ministar mislio na prve DOS-ove ministre poljoprivrede u koje g. Dragin ne spada. Udruženje proizvođača mleka, međutim, ne traži odgovor u dalekoj prošlosti. Ono tvrdi suprotno: početak sunovrata u proizvodnji mleka datira iz 2009, kada su ukinute subvencije proizvođačima mleka. Tu već vremenski spada i sadašnji resorni ministar. Ali, ma ko da je pre deset godina skrivio za mleko i stoku, zar se za deset godina nije ta pogrešna politika sadašnje vlasti mogla da izmeni nabolje. I, kao što jedan građanin upitao javno, šta je g. ministar Dragin lično učinio da se ovo zaostajanje u poljoprivredi i stočarstvu izmeni? I u ovom slučaju  se postavlja isto pitanje o ludom i pametnom.

Primer treći. Pre par godina uspešni biznismen g. Mišković, za male pare, između ostalog je kupio jedan hotel pod prećutnim uslovima. Sad ga država naknadno častila sa još hektar skupocene zemlje. U javim glasilima lepo objašnjeno kako je to vešto izvedeno, kao primer kako su se naši uspešni biznismeni preko noći omilijarderili. I ovde je slučaj za raspamećivanje.

Ali se u ovom slučaju  postavlja i dodatno provokativno i bajkovito pitanje. Na primer, kako je ruski lider Vladimir Putin svojevremeno "predložio" svojim uspešnim milijarderima da vrate opljačkani novac, bar delimično, tako što će kao gubernatori u zabačenim rejonima Rusije o svom trošku razvijati privredu, izgraditi infrastrukturu, bolnice, škole i ostvariti projekte o kojima siromašni sanjaju. Ili, ako ne pristanu na taj "predlog", dobiće besplatan smeštaj i ruski boršč negde u sibirskim kazamatima. Ideja je u potpunosti uspela. Da li je ovo poređenje neumesno? Kod nas uspešni biznismeni ne učestvuju u saniranju privredne krize. Naprotiv, još im se dodaje, besplatno. Gde je razlika između nas i Rusa? Zašto se kod nas slično ne bi moglo desiti? Da li je razlika u tome što je kod nas zacarila takoreći demokratija, a kod Rusa nešto drugo? To niko ne zna - osim celog naroda.