petak 26. jul 2013.
RSS

Kakvu muziku slušamo na našim radio stanicama

Poruka ovog napisa je: muzički programi na našim radio stanicama u znatnoj meri zahtevaju preispitivanje. Suština problema je da se u etar emituje pored dobre muzike u toj meri šunad kao da su građani Srbije urođenici iz Australije-ako ih još tamo ima. Takav niski "prag" muzike urednici na privatnim radio stanicama objašnjavaju tvrdnjom da takvu muziku traže slušaoci. Ne kaže se, međutim, koji slušaoci. A reč je o emisijama "Želje slušalaca" na kojima radio stanice najviše zarađuju iako su najčešće te pesme tipa "Nisam majstor da napravim bure, al sam majstor da zavodim cure".
Izuzimajući RTS, većina muzičkih urednika na privatnim radio stanicama ne prihvata društveni zahtev da radio stanice i u oblasti muzike treba da imaju i obrazovnu ulogu. A stara je istina da je muzika jedina umetnost bez granica. Dobra muzika, kao i svako drugo umetničko delo, ne predstavlja samo zabavu, već doprinosi oplemenjivanju čovekovog duha. Istina, veoma je teško zadovoljiti želje i potrebe za određenom muzikom toliko različitih slušalaca koliko ima ljudi. U stvari, muzički programi na privatnim radio stanicama se mogu porediti sa prašumama u Južnoj Americi u kojima, čini se, nije moguće napraviti ikakav red. Ali, jedno se ipak može učiniti - ukloniti šund. Muzički stručnjaci lako prepoznaju šund.
Najgori ali i ciničan je savet nekih muzičkih urednika na radio stanicama da ako se nekome neka muzika ne sviđa, neka promeni kanal. To mnogi slušaoci i bez saveta čine kad "nabasaju" na majstora koji ne zna da napravi bure ili ako čuju lupanje kašikom u šerpu, tj. metal muziku koja i nije muzika. S tim u vezi, zanimljivo je da niko nije analizirao programe EGZIT-a na kome pored dobre muzike ima na pretek šunda. Nije broj posetilaca i bendova najvažnije merilo vrednosti jednog muzičkog festivala tipa EGZIT. Jer, nažalost, u Srbiji ima dovoljno narkomana koji će povećati broj obožavalaca EGZIT-a.
Nadležno ministarstvo (kulture) ne može da bude nezainteresovano za muzičke programe na privatnim radio stanicama. Etar u Srbiji (još) nije prodat privatnicima i ne zna se kad će. A etar ipak nije cementa ili metalurški kombinat. Privatizovanjem radio etra znači privatizovati slobodu građana koju određuju muzički urednici.
Zapad nam isporučuje, pored kvalitetne muzike i goli šund koji se golim ušima može prepoznati. Ali, i na Zapadu ima zemalja u kojima država podstiče kvalitetnu muziku, između ostalog, subvencioniranjem ulaznica za simfonijske koncerte i klasičnu muziku kao i dobru narodnu i modernu zabavnu muziku. Na primer u Skandinaviji. Zašto se ne ugledamo na te pozitivne primere?