petak 26. jul 2013.
RSS

Pisma čitalaca

Naivni predlog za predizbornu kampanju

Ovih dana romski trubači če nam doći pod prozor da nam iznude novčanu pomoć. Sitniš. Ali kad se sitniš pomnoži sa sedam miliona, bogami, ispadne pozamašni zgoditak, kao na nacionalnoj lutriji. Predizborna kampanja kakvu nam političke partije nagoveštavaju zaista podseća na te romske potprozorne trubače.

Vladajuće partije će nabrojati koliko su mostova izgradili, ili su u gradnji, koliko je kilometara autoputa onaj pod starost zaljubljeni ministar izgradio, da podsete da „Sava" hleb nije mnogo poskupeo, da smo stupili u predvorje predvorja Evropske unije, da će sada da pokuljaju strane investicije; da smo ponosni što imao Noleta, i vaterpoliste svetskog glasa što je očigledna zasluga vladine pravilne politike u sportu. Ne mogu da se setim i drugih dostignuća, ali čućemo već.

Toma će izdeklamovati po ko zna koji put da će njegova postšešeljevska partija sve promeniti kad osvoji vlast, ali nikad nije rekao šta to „sve" podrazumeva, konkretno. O Dinkiću, Čedici Amerikancu, uvek neobaveštenom političaru, da ne pominjem vojvođanske separatiste, nema smisla išta i govoriti. Ali, mora li kampanja, debelo plaćena parama građana koji plaćaju poreze, da bude tako blesava? Ne mora. Evo, predlažem stoprocentno naivni predlog umesto nabrajanja uspeha.

Da svaka partija pismeno, tj u štampi, putem televizije i radija objavi taksativno:
Da li će i šta menjati u modelu društvenog sistema; da li će smanjiti broj poslanika i na koliko; da li će smanjiti broj ministara i na koliko; hoće li ukinuti agencije i slične nepotrebne institucije, osim nekoliko neophodnih; hoće li onemogućiti političarima da se bogate na račun politike; hoće li poništiti sve neuspele (pljačkaške) privatizacije u privredi; hoće li procesuirati odgovorne za pljačkašku privatizaciju; da li će pročistiti sudstvo i tužilaštvo i osloboditi te institucije od državnog konopca oko vrata;

Da li se obavezuju da neće zapošljavati u državnim jaslama svoje partijske aktiviste bez kvalifikacija; hoće li javni tužilac da otvori pećinu gde stanuju „uspešni biznismeni" tipa prekonoćnih bogataša i zaviri u njihove kovćege sa opljačkanim narodnim blagom;

Da li će sa briselskim komesarima preći na „vi" da bi uspostavili ravnopravne odnose jer postojeće intimiziranje nas ponišava; da se precizno navede kako bi realno rešili spor sa Šiptarima i Kosovski problem; da li će preispitati tzv. nacionalne penzije koje su dobili i veoma bogati pojedinci; da li će ukinuti bezobraznu praksu da stranim investitorima za svako otvoreno radno mesto dajemo subvenciju od 2.000 evra, plus jeftini zakup prostorija i izrabljivački bedne plate naše radne snage. (U jednoj beogradskoj američkoj firmi plata naših zaposlenih mučenika je DESET puta manja nego u Americi za isti posao); da li će umesto stranim investitorima davati podsticajna sredstva našim nezaposlenima da otpočnu neku proizvodnju ili uslugu; da izjave da se neće zalagati da Srbija pristupi NATO-u; da li će onemogućiti dominantni uticaj države na medije; da li će kulturu osloboditi umetnika tipa Jelene Karleuše, Cece Ražnjatović i sličnih koje ne silaze sa stranica i ekrana javnih glasila; da li če se Srbija osloboditi crnogorske mafije i crnogorskog rukovodećeg kadra i omogućiti im da dobiju rukovodeća mesta koje imaju Srbi u Crnoj Gori; da li će srediti stanje u prosveti, posebno na univerzitetiama...

E, kad bismo imali takve informacije u predizbornim danima, rezultati izbora bi bili pravi rezultati. Ali, po svemu sudeći, ipak će nam ostati da čitamo bajke koje počinju sa „Bio jedan car koji je imao tri sina..."

Zašto su Biblija i "Don Kihot najčitanije knjige

Dobijanje statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji je nagoveštaj bolje budućnosti ili još veće propasti. Obe šanse imaju podjednake mogućnosti. Aktuelne parole „Sad sve zavisi od nas samih" ili „Sve zavisi od vas samih" - koju poručuju Brisel i mi sami sebi - je dvosmislena konstrukcija koju će svi akteri naše drame nastojati da tumače prema sopstvenim interesima.

A naša bolja budućnost, podrazumeva se, može biti ostvarena samo pod uslovom da je gradimo zajedno sa Evropskom unijom i drugim svetom na način koji će se zasnivati na našim nacionalnim interesima, u interesu naroda a ne političkih partija i svakako ne u tuđem interesu. To nije lak ni jednostavan put, ali je neminovan, ako težimo ka boljoj budućnosti. Narod kome će stranci pisati Ustav nema nade. A bez nade se ne može živeti. Zato su Biblija i Servantesov „Don Kihot" dve najčitanije knjige u svetskoj literaturi, od vajkada i danas.

Za Bibliju znamo kako je i zašto nastala. Ali, mnogi od nas ne shvataju da je Servantes stvorio plemića don Kihota od Lamanče i njegovog komšiju iz naroda Sanču Pansea ne da bi zabavljao čitalačku publiku smešnim avanturama plemenitog plemića, njegovim na prvi pogled bezizglednim borbama protiv vetrenjača. Don Kihot je simbol neminovne borbe za pravdu, simbol nezamenljive nade. Kao i Biblija.

Zna se da zakone ne piše narod već narodni poslanici u Narodnoj skupštini, pod uslovom da je Skupština zaista narodna a poslanici stvarni predstavnici naroda. I tu je najveći problem. Prodavci magle su postojali od samog nastanka sveta. Ali se narod uvek nadao boljem. Čekao pravdu kao ozebao sunce. Lingvisti upozoravaju da je nepravilno reći „Čekao kao ozeblo sunce" jer hladnoću ne oseća sunce, već čovek. A sunce uvek nadvlada hladnoću. Ako verujemo u sunce uprkos magle.

Ako čovek u četiri zida svog stana šapuće da pravda mora pobediti, to nema nikakvog značaja pa ni smisla. Sem ako se šapat izgovori na bini moćnim glasom kao „hor Jevreja" u Verdijevom „Nabuku". Jedan moj dobar drug od detinjstva, ostavio je poruku da mu se na njegovom ispraćaju preko zvučnika čuju zvuci „Hora Jevreja" iz Nabuka, Celog života se borio i nadao pobedi pravde. Bilo je potresno slušati udružene glasove velikog hora na Obrenovačkom groblju. Moj drug pravdu nije sačekao. Neko će je sačekati. Za trenutak sam prekinuo pisanje ove priče i na Tjubu i odslušao „Hor Jevreja". Drhtao sam od uzbuđenja slušajući moćne, veličanstvene čovekove vapaje za nadom. Solo partije Pavarotija, Karerasa ili Sare Brajtman makoliko da su takođe veličanstvene, nisu tako moćne kao horski zvuci Jevreja iz „Nabuka". Prozore na zgradi može polomiti eksplozija bombe bačene u blizini ali i čaša može da pukne od snažnog zvuka čovekovog glasa, visokog tenora.

Danas je u Srbiji narod uveren da su naši tajkuni kao i oni u Vol Stritu nedodirljivi, neuništivi. Nada se jedino da će sopstveni zakoni liberalnog i svakog drugog pljačkaškog kapitalizma - uzročnika svekolikog zla i nepravde - urušiti tu zlu tvorevinu. Naučnici tvrde da je to više nego izvesno. Problem je samo što će pasivno čekanje da ti samorušilački zakoni sami prorade podugo potrajati. A dovoljno je da svih osam miliona građana Srbije (izuzimajući tajkune i njihove pomagače) svakodnevno glasno izgovore rečenicu „ Tražimo pravdu", pa će „naše" zlo morati da ustukne pre dobrim.
Čitajmo Biliju i „Don Kihota", istovremeno. Zbog nade.

Zašto različito tumačenje visoke korupcije

Tek posle izjave Jelka Kacina da u Srbiji predstoji hapšenje nekih političara i tajkuna, predstavnici vlasti su požurili da to potvrde i da najave da borba protiv visoke korupcije „ upravo predstoji". Naravno, sa nestrpljenjem se očekivalo šta će na tu temu da kaže javni tužilac Srbije. I ta izjava je dobijena. Gospođa Zagorka Dolovac, javni tužilac Srbije je izjavila da „predstoji" obračun sa povezanošću kriminalnih mreža sa državnim organima. I dodala: ne može časnog nosioca pravosudnih funkcija nijedna politika naterati da bude korumpiran.

Povodom ovakve izjave prvog predstavnika srpskog tužilaštva u brojnim komentarima u elektronskim izdanjima listova kritike su uglavnom bile: zašto ta borba tek sad, pred izbore, „predstoji", zašto se po tom pitanju do sada nije ništa uradilo. I uverenje da od te borbe posle izbora, ako pobedi dosadašnja koalicija, neće biti ništa. Iz „razumljivih razloga". Istina, opšte je uverenje da ni naprednjaci Tome Nikolića, posle eventualne pobede, takođe u taj osinjak neće zalaziti.

Međutim, pomenuta izjava tužiteljke Zagorke Dolovac je interesantna i zbog onog što se moglo pročitati između redova. A to je: da je Tužiteljka kao primer te odlučne borbe protiv korupcije navela da će u narednom periodu prioritet tužilaštva biti da konačno otkrije ko je ubio Slavka Ćuruviju i Dadu Vijasinović. Prosto neverovatno šta javni tužilac može da kaže povodom borbe protiv visoke korupcije. Tragičan slučaj, ubistvo Slavka Ćuruvije i Dade Vujasinović nije tema visoke korupcije, već, čistog političkog kriminala, slučajevi koje je policija, tužilaštvo i sud odavno morali da razreše. Pa, ako tužilac kaže da će se borba protiv visokog kriminala voditi tako što će se tražiti ubice Slavka Ćuruvije i Dade Vujasinović, jasno govori da tužilaštvu ne pada na pamet da podigne optužnicu protiv aktera visoke korupcije i tajkuna.

Naravno da Zagorka Dolovac zna zašto ne sme ni da pomisli na procesuiranje visokih državnih rukovodilaca umešanih u korupciju. O tome ne donosi odluku tužilaštvo, već vrh vlasti. I onda javnom tužiocu ne ostaje drugo nego da se igra pojmovima. Pa kaže da nijedna politika ne može da korumpira časne sudije i tužioce. A istina je da je celokupno sudstvo i tužilaštvo, bez i jednog izuzetka korumpirano. Samo ne u klasičnom smislu primanja novčanog mita, već „samocenzurom", nepokretanjem istrage o visokoj korupciji da bi se zadržala sudijska i tužilačka fotelja.

Nijedan sudija i niko iz tužilaštva nije javno postavio taj zahtev. U tom smislu je reč o posebno „nenovčanoj" korupciji. Javni tužilac Srbije ne shvata da osvakvom izjavom nanosi najveću štetu Demokratskoj stranci i njenoj koaliciji, jer jasno poručuje da od borbe protiv visoke korupcije nema ništa. Da li će Jelena Trivan to primetiti i opovrgnuti? Sumnjam jer ona nije „prorok", tj. ništa ne zna dok joj se ne kaže šta treba da zna.

To sa izjavom javnog tužioca je „razumljivo". Ali čudno je i kad predsednik države, u svojstvu predsednika Demokratske stranke, poruči članovima Izvršnog odbora svoje stranke da stranka mora da pobedi jer on to od članova DS traži, jednostavno čovek zahteva. Proizilazi ne zato što bi pobeda bila u interesu naroda, već zato što predsednik to lično zahteva. Čudna retorika. I još kad se pozove na Evropsku uniju koja „čuva identitet svih nacionalnih zajednica", tek onda se pitamo, da li Evropska unija zaista čuva identitet Srbije kao buduće svoje članice. A svi znamo koliko nas Evropska unija čuva.

Ni opozicija ne oskudeva u biserima izjava. Predsednik SNS Toma Nikolić je izjavio da „veruje" da će ga Izvršni odbor predložiti za kandidata za predsednika Srbije. Znači, čovek nije siguran u svoj Izvršni odbor pa mu ostaje da samo „veruje". Nije rekao: „zahtevam od Izvršnog odbora da me kandiduje" jer nema smisla da zahteva to od samog sebe, jer o tome on a ne Izvršni odbor donosi odluku. Osim formalnu.

Ukoliko se više približavamo izborima, izgleda da ćemo se još naslušati „čudnih" izjava. Kao da u partijskim štabovima nema ljudi koji znaju kako se treba obraćati narodu. Sve govori da političari potcenjuju zdrav razum naših ljudi. Što je nelogično kad se zna koliko narod (ne) ceni zdrav razum političara.

Kako obradovati prijatelja

Postoji hiljadu načina kako obradovati prijatelja i u vreme stalnog poskupljenja životnih namirnica, benzina, struje, grejanja, komunalija i bednih plata i još tanjih penzija. Srećom zadržao se praznik 8. mart da damama poklonimo ruže, Nova godina da se sa prijateljima izljubimo tačno u 24 časa, Božićni Deda Mraz deli deci poklone, za Uskrs se deca deca tucaju šarenim jajima... Ali, tih prilika je ipak malo da bismo dovoljno često obradovali prijatelja.

Ali, duhoviti ljudi se dosećaju. Ovih dana mi se desilo sledeće: Jedna moja učenica, Čačanka, mi se e-mejlom zahvalila za pomoć u učenju stranog jezika i potpisala se neobično: „Rotkva strugana". Nasmejao sam se slatko jer sam shvatio šta pozdrav znači. A znači „Volim Vas" jer R na finskom počinje glagol voleti a S početno slovo zamenice Tebe (Vas).

To mi se svidelo i u poslovnom pismu vlasnici izdavačke kuće „Odiseja", sa kojom sarađujem prevodeći strane knjige, pozdravim je istom porukom: „Rotkva Strugana" sa objašnjenjem šta to znači. „Odiseja" mi odgovori i potpiše se sa „Ošišana Veverica". Sa objašnjenjem da O znači Obožavam a V, Vas.

Onda ja se ja u pismu jednoj prijateljici iz Obrenovca, profesorki filozofije, potpišem se sa „Ošišana Veverica". Ona mi odgovori sa pozdravom „ „Suva krpa Suši Mačku." E, to nisam razumeo. Međutim kad mi je u nedelju skuvala Slatki Kupus Sa Mesom" razumeo sam, tim pre što je kupus bio ukusan, mada malo kiseo zbog dve kutije paradajiza.

I sad me uhvatila furija i u pismima koje šaljem prijateljima smišljam kako da ih u istom stilu pozdravljam jer sam video kako se primalac pisma sa takvim pozdravom obraduje originalnim izražavanjem prijateljstva. To mu dođe kao neka vrsta novog aforizma. Spremio sam u rezervi nekoliko takvih pozdrava znatiželjan da li će prijatelj znati da pravilno protumači pozdrav. Sa očekivanjem kako će mi uzvratiti:
„Strugani Žuti Stiropor" - Samo Živeti u Slozi
„Uvela Morska Trava Na Tacni" - Uvek Mislim Na Tebe"
„Nojevo Perje" - „ Najboljem Prijatelju"

Došao sam do zaključka da je lepše zanimati se ovakvim izmišljanjem pozdrava nego razmišljati da li će Matija Bećković da se upeca na Tominu varalicu.