petak 26. jul 2013.
RSS

Pisma čitalaca

Bitka za vlast po svaku cenu

Jedno je jasno: političke partije u Srbiji nisu povele bitku za opravak Srbije i izlazak iz krize, već bitku za osvajanje ili ostajanje na vlasti po svaku cenu i samo radi vlasti. Motivi opozicije su razumljivi što ne znači i da su spasilački. Ali, ponašanje vladajuće koalicije, posebno Demokratske stranke je - samoubilačko. I to niko u toj stranci ne primećuje ili ne želi da shvati. I oni iz razumljivih razloga.

Javna glasila svakodnevno i sve glasnije ukazuju na greške koje su počinjene u svim oblastima našeg društva, posebno u privredi. Sve su upornija ukazivanja da nešto - i šta - nije u redu u sudstvu, u tolerisanju bogaćenja političara, u zataškavanju mutnih radnji u privatizaciji (uništavanju) srpske privrede, srpskih banaka... Ali vrh DS ne reaguje na ta prozivanja. Najveći „ustupak“ je bio ovih dana kada je jedan od uticajnijih predsednika opština iz redova DS zatražio da stranka prizna greške i izvini se biračima za počinjene greške i naveo kao primer da je stranka pogrešila što nije obavestila svoje glasače (valjda i sve građane Srbije) o približavanju svetske ekonomske krize.

I to bi bila jedina greška DS koja je pomenuta! Kakva glupost i neinteligentna predizborna poruka. Naravno glasnogovornik predsednika stranke g-đa Trivan po običaju neinspirativno podržava verbalni zahtev da stranka bude odgovornija prema glasačima ali ne nagoveštava ništa konkretno: koje su to greške koje se pripisuju Demokratskoj stranci a koje će SD ispraviti.

Naprotiv, čelnici DS najavljuju da će izaći pred svoje birače i građane Srbije sa pozitivnim rezultatima delovanja DS na vlasti. To je očigledno pogrešna strategija imajući u vidu krajnje nezadovoljstvo građana stanjem zemlji. Naravno da se u Srbiji štošta izgradilo, ne znamo tačno gde se nešto i poboljšalo. Ali, ostaje teška optužba za sunovrat srpske privrede i društvenog sistema i standard građana za šta nije kriva svetska ekonomska kriza, već srpski političari i partije.

Logično je da i DS treba da podseti šta je dobro urađeno u poslednjih 4 godina. Ali je isto tako logično da bi znatan, čak naglašeniji, deo predizborne delatnosti DS morao da bude priznanje sopstvenih grešaka i informisanje o planovima da se te greške isprave, onemoguće njihovo ponavljanje i jasan projekat dubokih reformi koje će izvesti Srbiju iz krize na put stabilnog napretka i istinske demokratije. Podrazumeva se da su za nove projekte i novu politiku potrebni i novi kadrovi neopterećeni greškama partije i pojedinaca u njoj. (Mada narod ne govori o greškama već o nečem drugom.)

Samo pod takvim uslovima DS bi mogla da očekuje podršku širih slojeva građana. Ostajanje na ideji o ubeđivanju građana da je stranka radila dobro uz poneke greške, je put ka gubitku na izborima. Posle neuspeha biće kasno što će se javiti čelnici DS da su pogrešili što nisu priznali greške i sve što se pod greškama podrazumeva i sačinili projekat oporavka Srbije na drugačijim osnovama od danas postojećih.

U pitanju, naravno, nije sposobnost shvatanja pravih problema u Srbiji, već nespremnost da se lična korist i privilegije vlasti žrtvuju za dobro naroda.

Izvinjavamo se, pogrešili smo

Od kako je novina i drugih javnih glasila bilo je i biće neproverenih i netačnih vesti koje su zatim demantovane sa ili bez uvodne rečenice „Izvinite, pogrešili smo". Ranije su te „slučaje greške" nastajale zbog težnje za povećanjem tiraža. U novije vreme je ta praksa postala daleko opasnija jer se koristi u političke svrhe, posebno u međunarodnim odnosima. Frapantan najsvežiji primer su „slučajne greške" američkih javnih glasila o navodnim velikim demonstracijama u Rusijim protiv ruskog predsednika vlade, Vladimira Putina, o čemu je u ovoj rubrici već bilo reči.

Neposredni povod za ovaj napis je, je međutim, vest da grad Beograd spada u, poveći, broj institucija koji duguju poreskoj upravi Srbije pozamašne pare. Grad Beograd je to, što se tiče Beograda, odmah demantovao. Ali, poreska uprava Srbije nije odmah priznala eventualnu grešku, što već izaziva nedoumicu šta je istina.

Ovaj slučaj je indikativan sa stanovišta moguće pojave prakse da je i kod nas prihvaćena taktika zapadnih glasila da se „slučajnim greškama" ostvaruje određeni politički cilj. Bez mogućnosti da znam istinu, više sam sklon da verujem gradonačelniku Beograda nego činovnicima u republičkoj poreskoj upravi. Političari često (ne uvek) vode računa o svojim izjavama. Birokratija nema smisla za odgovornost.

Pojava „slučajnih grešaka" kod nas danas je utoliko opasnija što postoji veliko opšte uverenje da se ne može mnogo verovati svemu što vlast tvrdi. Svaka negativna vest ostavlja traga čak i ako je demantovana, po osnovi logike građana „Ma, ko zna šta ovi mute, možda tu ipak ima nečeg". A to je upravo cilj „slučajne greška" političkog karaktera.

Uzmimo drugi primer. Demokratska stranka sa najvišeg nivoa nekoliko puta je izjavila da nema govora o posleizbornoj koaliciji Demokratske stranke i Srpske napredne stranke. Ali, i pored toga uporno se javljaju komentatori i druga javna lica koji tvrde suprotno. Podvodeći to pitanje u normalne predizborne prognoze koje ne moraju da budu verovatne ali mogu biti i tačne.

Ali, kakve su posledice igre sa igrom „može biti ali ne znači?" Može se pretpostaviti da „nekome" takva igra odgovara polazeći od predpostavke da jedan deo glasača koji su do sada glasali za demokrate, nezadovoljni politikom demokratske koalicije, reaguje da bi možda bilo i korisna takva koalicija kako bi opozicija mogla da u vlasti utiče na odstranjivanje loše politike sadašnje koalicije u pojedinim oblastima rukovođenja državom. I opredelili se za podršku naprednjacima. Sa stanovišta posledica, nevažno je da li je na tu taktiku „može biti" uticala napredna stranka preko svojih veza u državnom aparatu ili je to bio gest pojedinačih analitičara.

Stara praksa javnih glasila da plasiranjem neproverenih vesti povećavaju svoj tiraž se danas sve češće isprepliće sa politikom, što izaziva zabunu i, naravno, unosi dodatnu sumnju u vrednost onakvog demokratskog poretka u Srbiji koji se izgrađuje.