petak 26. jul 2013.
RSS

Pisma čitalaca

Gde da počivaju posmrtni ostaci Nikole Tesle

Prva reakcija na polemiku koja se povela o sahrani ostataka velikog srpskog i svetskog naučnika Nikole Tesle jeste ta da su raspravu započeli predstavnici dve skromne institucije: „Društva Sveti Sava" i Upravnog odbora Memorijalnog društva „Nikola Tesla" u Njujorku. Uz svo poštovanje, i prema društvu „Sveti Sava" i društvu „Nikola Tesla" u Njujorku i njihovim predstavnicima, treba naglasiti da delo Nikole Tesle ne pripada tim društvima, odnosno onim institucijama koje ta društva predstavljaju.

Problem sahrane ostataka velikog naučnika postoji. Ali, najpre treba osmisliti ko o tom problemu treba da raspravlja. Sigurno da to ne može biti crkva, niti memorijalni muzej u Njujorku ili u Beogradu. Nikola Tesla je najveći naučnik srpskog naroda ali i celog sveta. Za ovu raspravu najpre to treba imati na umu. Otuda me ovako započeta rasprava predstavnika dve institucije o sahrani ostataka Nikole Tesle podsetila na one čuvene redove iz „Gorskog vijenca", „Efendija ti neodgoneta rašta smo se ovde okupili no si s kraja počeo tanjega".

Već i argumenti koje su g. Duško Petrović i g. Miloje Popović izneli u „Politici" pokazuju da je pitanje suženo i po inicijatorima rasprave i po sadržaju. Na primer: Argument da ostaci Nikole Tesle treba da budu sahranjeni ispred hrama Svetog Save zato što je otac Nikole Tesle bio sveštenik i da je i po majčinoj liniji bilo sveštenika, je izvan ove teme. Čak ni argument da o tome treba da odlučuju naslednici Nikole Tesle, nije realan. Nikola Tesla nije stvarao ni kao vernik ili ateista, već kao naučnik. Otuda je neopravdano vezivati Teslino delo za jednu veru, za jednu crkvu, ma koliko mi poštovali srpsku pravoslavnu crkvu. Nikola Tesla je naučnik kome se, kao što je rečeno, dive pripadnici svih vera i crkava u svetu i ateisti.

Tvrdnja da je mesto urni Nikole Tesle u muzeju „Nikola Tesla" je u najmanju ruku neprirodna i nelogična. Urna Nikole Tesla nije naučni eksponat da bi bio u muzeju. Pogotovo je neumesno govoriti o sahrani ostataka Nikole Tesle u vezi sa politikom i predstojećim izborima. Takvo mišljenje treba odbiti kao nedolično, primitivno i sramotno, makar što bi neko možda to i priželjkivao.

Normalno je da ostaci velikog naučnika treba da budu sahranjeni kao ostaci svakog čoveka - na groblju gde će svi poštovaoci njegovog dela dolaziti da izraze poštovanje i divljenje velikom naučniku i čoveku. U Beogradu na Novom groblju postoji Aleja velikana, gde je mesto i za velikane nauke. Posebnim arhitektonskim rešenjem, mauzolejom, može se istaći da je Nikola Tesla bio iznad svih velikana u Aleji velikana. Ali i da je Nikola Tesla bio istovremeno i čovek koji, kako svaki čovek, treba da ima svoj grob.

Smisao ovih redova je uverenje da raspravu gde bi trebalo da budu ostaci velikog naučnika Nikole Tesle treba da povedu kompetentni javni, pre svega naučni radnici i predstavničke institucije građana Srbije, a ne indirektni predstavnici crkve ili muzeja. U tom smislu i ovaj napis ne treba shvatiti kao prilog toj raspravi, već kao reakciju „običnog građanina" na činjenicu da rasprava nije počela na odgovarajući način. Svaki građanin Srbije ili bilo koje druge zemlje ima pravo da kaže šta o tom pitanju misli. Ali, raspravu treba da vode pre svega ljudi iz nauke i zvanični predstavnici Republike Srbije.

Divna planeta Zemlja

Zaista živimo na planeti prepunoj kontrasta u svim slikama života. Prebogati naspram gladnih, dobronamernih i plemenitih naspram alavih zlikovaca. Ali, nije to tema ovog napisa.

Moja draga doktorka - književnica mi često internetom šalje divne slike sa planete Zemlje: slike čarobnih pejzaža, prelepih starih i novih gradova sa neobično lepom arhitekturom zgrada, zamkova, kamenih i drugih mostova, livada sa lepim cvetovima... Dugačka je lista lepote naše planete. Gledamo te slike i u nama raste protest. Protiv bezumnih zlikovaca koji tu lepotu bezdušno uništavaju posredno i neposredno. Bombama ruše divne mostove i gradove, zagađuju prirodu, zemlju uranijumom... Sve radi novca. A novac je najveći zločinac među zločincima. Od njega potiču sva zla sveta. I šta uraditi da se to zlo uništi? Ili preobrati u misionara, dobrotvora?

Na Zemlji planeti i u njenoj utrobi još ima "hleba i vode" dovoljno za svo stanovništvo sveta. Da niko ne gladuje. Imamo li pravo da sanjamo da će bogati jednog dana reći ili biti prisiljeni da kažu: šta će mi 100 pari cipela i isto toliko odela, zašto ne bismo sa naše prebogate trpeze odvojili dovoljno za gladne u Africi, zašto ne bismo uništili sve fabrike za proizvodnju oružja i sva raspoloživa sredstva uložili za dobrobit svih ljudi na svetu. Da nijedno dete ne gladuje, da svi ljudi žive od svog rada u međusobnom prijateljstvu i ljubavi.

Taj san je sadržan u svim verskim knjigama svih religija. Ali, te svete knjige malo ko čita na pravi način. Mnogi ih i ne čitaju. A skoro niko u vlasti se njima ne rukovodi. Pravde i jednakosti ima u skoro svim ustavima država, ali te ustave niko ne čita, još manje poštuje i na pravi način tumači.

Milioni umnih ljudi danas raspravljaju o problemima čovečanstva nastojeći da nađu pravednija rešenja za postojeće probleme i nepravde. Ali, od tih napora umnih ljudi malo je koristi. To su samo nastojanja da se istrošena mašina zameni novom, razbijeni crep na kući zameni novim ćvršćim crepom, pohabano odelo zameni novim. Da se sve oštećeno zameni sa istim, samo novim.

Ali, zamislimo da se u svetu pojavi pokret koji će odbaciti postojeći poredak života na zemlji i povesti borbu za preuređenje našeg života na humanim principima. Da pozove sve narode sveta da bojkotuju silnike i pljačkaše, da ih ne priznaju kao ljude, da ih tretiraju kao zveri. Da taj imaginarni pokret napiše novu Svetu knjigu koja će zamenti sve svete knjige svih religija. Da sve crkve osnuju savez prijateljskih crkava i veroispovesti.

Mnogi kažu da je svaka revolucija zločin. Ali, to nije niti mora da bude istina. Revolucija može biti bez krvi i tiranije, ako je cilj humani život. U nesrećnim okolnostima u kojima živimo, ne ostaje nam drugo nego da razmišljamo, ne o boljem i pravednijem, ne o popravku postojećeg života, već o za sve ljude na zemlji pravednim jednakim uslovima humanog života.
Srećna nam zamišljena nova pravedna godina!