petak 26. jul 2013.
RSS

Pisma čitalaca

Srećna Nova godina

Pita mladić devojku, studentkinju engleskog jezika: „ Mala, gde planiraš da dočekaš Novu godinu i u kom društvu?" „ Kakva crna Nova godina", odgovara lepuškasta Čačanka. „Kod kuće sa mojima, mama će da spremi malo bolju večeru, izljubićemo se i zurićemo u novogodišnje TV programe", odgovara studentkinja sa krupnim lepim plavim ili zelenim očima koja nikako da nađe momka, očigledno rezignirana skoro neukusnim pitanjem. Gde se denuše bučne proslave Nove godine u nedemokratskoj, bednoj bivšoj velikoj otadžbini?

U stvari, danas se čovek prema Novoj godini odnosi kao prema lažnoj dojavi o podmetnutoj bombi. Strahuje da li je dojava istinita? Da li će i koliko da nas dalje unazadi novi talas svetske ekonomske krize, hoće li Šiptari podići svoju crnu zlokobnu zastavu i zastave Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije na trgu u Kosovskoj Mitrovici, monumentalni spomenik preprodavcu lažne demokratije iz Volt Strita i veliki pano sa usklikom na šiptarskom jeziku „Thank you dear US and EU".

Koha ditore će objaviti da se za Srbe uvodi vizni režim za ulazak u Demokratsku američko-albansku državu na bivšoj teritoriji Srbije. Hoće li se u državne fotelje uvaliti Šešeljevi potomci Toma i Vučić, a Evropska unija postaviti dodatni uslov da Srbija svoju drevnu pravoslavnu slavu zameni sa demokratskim praznikom „Danom zahvalnosti"...

Umesto da krajem sumornog decembra pročita na televiziji - jer nema para da kupi novine - da od prvog januara 2012 god.: „Pojeftinjuje Infostan, hleb, mleko, meso, benzin, tekstil, studiranje, letovanje u inostranstvu na Jadranskom moru, a povećavaju se plate i penzije."

Kome je danas stalo do bučnog, veselog dočeka Nove godine? Zašto trpati u tašne folk pevačica džakove evra i dinara, zašto gradovi troše milione dinara za crveno-žute i zelene sijalice na trgovima umesto da taj novac daju narodnim kuhinjama? Čovek se veseli kad ženi sina, udaje kćerku, kad u kući čuje plač bebe kad mu se poboljšava životni standard. Bučno proslavljanje dolaska nove godine je ruganje osiromašenom narodu, prodavanje magle pričanje bajki poput televizijske reklame o uvek novom revolucionarnom prašku za pranje veša. Jedna ruska poslovica glasi: „ Nije greh smejati se nečemu što je smešno". Nama danas ništa nije smešno, čak ni smešna obećanja političara da će nam od Nove godine život biti snošljiviji.

Kakvog smisla imaju pozivi hotelijera sa Kopaonika, Zlatibora i turističkih agencija koje organizuju doček Nove godine u Turskoj, Budimpešti, na Havajima, Las Vegasu i Monte Karlu? Kad bi im jeftinije bilo da o bogatom dočeku Nove godine direktno obaveste pismom tajkune i uspešne biznismene. Zašto da iritiraju polugladne građane sa dočekom koji nije namenjen tzv. običnom građaninu.

Voleo bih da ovih dana Vlada Srbije objavi narodu da se ove godine „iz razumljivih razloga preporučuje odlaganje svečanog dočeka Nove godine". Zašto da se veselimo dolazećim danima koji sigurno neće biti veseli? Ne preporučujem tugu i suze, već samo shvatanje ozbiljnosti sadašnjice.