petak 26. jul 2013.
RSS

Pisma čitalaca

Upoznajte ljude

 

Od kako je veka, stariji podučavaju decu kako da se ponašaju, šta je dobro a šta zlo, kako se samo radom i razmišljanjem mogu ostvariti želje. Ali, u jednom pitanju deca daju primer starijima kako živeti. Na raznim kampovima za decu, novinar pita dečaka ili devojčicu kako im je u kampu. Malo ko od starijih shvata u potpunosti šta znači kad deca odgovore: lepo nam je i najlepše je što se družimo.

Deca osećaju potrebu za druženjem, stariji u svojim odnosima često ne shvataju tu dečju poruku. Penzioneri u staračkim domovima ili na Kalemegdanu gde igraju šah, takođe ističu da im je zajedno lepo jer se druže. Ili su stari ljudi podetinjili ili tek kad čovek ostari, shvati značaj i lepotu druženja.

U savremenom svetu, posebno u velikim gradovima, u istoj izgradi, na istom spratu, često sa stanovima „vrata do vrata" ljudi se ne poznaju. Jedva procede „Dobar dan", ili prođu i bez pozdrava. Zašto se ljudi povlače u sebe u najuži krug svojih prijatelja? Sociolozi na tu temu imaju odgovor i objašnjenje. Ali, ta saznanja stručnjaka uglavnom ne dodiruju ljude u gradovima.

Poznati engleski pisac Somerset Mom je u svom romanu „Oštrica brijača" obradio taj problem. Njegov junak, Hari Darel, ne mari za materijalnim dobrima. On želi, pre svega, ili najpre, da sazna ima li Boga ili nema, zašto ljudi ratuju, zašto je u svetu toliko zla a premalo dobrog. Najveći deo života je pokušavao da nađe odgovore na ta pitanja. Nije ih našao. Ali našao je, za sebe, rešenje tog pitanja. Nuđeno mu je radno mesto visokog nameštenika u jednoj fabrici sa velikom platom i mogućnošću da napreduje.

Čak do suvlasnika preduzeća. Darel je to odbio. Svojim skromnim sredstvima kupio je automobil i postao taksista. Ali, ne u jednom mestu, već na dugim linijama, od severa do juga, od istoka do zapada prostranog američkog kontinenta. Zašto? Njegov odgovor je bio jednostavan: na dugim linijama, sticajem okolnosti, svi u taksiju su prinuđeni, dobrovoljno, da se bliže upoznaju.

Da razgovaraju o svom životu, problemima i ostvarenim ili neostvarenim snovima. Hari Darel je shvatio da upoznavanje judi, druženje, pomaže čoveku da shvati smisao života i dobije odgovore i na pitanja na koja čovek nikada nije mogao, niti će ikada moći da dobije odgovor: ima li Boga onakvog kako ga vernici zamišljaju, kako je moguće da nema kraja svemiru, kako se svemir stvorio, od čega i kako je nastalo ono od čega je svemir stvoren.

Darel je razumeo da se problem može razumeti ako shvatimo da čovekov um nije konstruisan da neka pitanja možemo da shvatimo. Isto kao što krava ne ume da čita, na primer, Šekspira.

Toliko o uvodu za priču koja mi se ovih dana desila. Sedim na splavu na Savi, pecam ribe kojih uglavnom nema, osim peševa. Pored mene prolaze, sede ili leže ljudi. Niko nikome ne kaže „Dobar dan". Ni ja njima. U jednom momentu jedna, relativno mlađa žena mi priđe da mi pomogne oko pričvršćivanja suncobrana. Iznenadio sam se. Stupili smo u razgovor. Reč po reč i saznam da je nepoznata osoba profesor filozofije, njen suprug, koji je, bio na drugom kraju splava gde je našao mirno mesto da nešto čita, takođe predaje filozofiju.

Predložio sam im da kad napustimo splav, dođu kod mene u blizini, u vikendicu - na sladoled za damu i albanski konjak za njenog supruga. Uz sladoled i čašicu vinjaka proveli smo par sati u veoma zanimljivom razgovoru. Bilo je interesantno ono što su oni meni rekli a oni su izjavili da im je bilo interesantno šta sam im ja, od njih znatno stariji čovek, pričao. Rastali smo se uz obećanje da ćemo se često viđati i na splavu i mojoj vikendici. Dakle, upoznao sam nove ljude, zasad ponešto od njihovog života, i to me je obradovalo. Mislim da smo svo troje shvatili vrednost i lepotu druženja. Ne iz zabave, već kao smisao života.