petak 26. jul 2013.
RSS

Pisma čitalaca

Iz naroda

Iz radoznalosti otvorim na internetu list Glas javnosti, rubriku "Istorija" (lista). Iznenadim se tekstom uredništva uz prvi broj Glasa javnosti. Kao da je napisan danas u Kuriru ili elektronskom izdanju Glasa javnosti. Iste teme, ista gledišta, ista poruka, isti rečnik. Mada rečnik ponegde staromodan i, sa po nekom štamparskom greškom, kojih u mojim napisima ima mnogo više.

A teme više nego sadašnje. Borba lista na strani naroda, birokratija, narodni poslanici, novinari, inteligencija, zelenaštvo, bedno plaćeni rad sirotinje, potkupljivo sudstvo, poziv na upornu borbu. Moja uloga u prikazu ove reči uredništva prvog broja Glasa bila je da samo izostavim lokalne primere.

Iz Naroda

Negotin 8. Jula 1874. godine.

Skoro će dakle početi izlaziti u Kragujevcu nov list sa radnom snagom, koja je bila kod lista "Javnosti". Tome se radujem, jer se tako delom pokazuje, da nije samo jedna ličnost kod nas, koja se bori sa današnjim našom zvaničnom inteligencijom, već da se pokazuje priličan broj pobornika, koje ne može zastrašiti, razlogom nemoćna a silom jaka naša zvanična inteligencija, naša birokracija, da iznese uzroke našeg opadanja, i da kritički proprati rad naše birokracije, koja je učila narod da se pokorava njenim "rešenjima", "paragrafima", "naredbama" i "raspisima" i koja se pored toga o narodu očinski brinula i usrećivala ga sa ustrojstvom raznih "nadležatelstva".

Novinarstvo, gde je radio takođe jedan deo naše zvanične inteligencije, odobravalo je ceo rad onih ljudi, koji su se jedni za drugima ređali na vladi i bili u vlasti. Ona je hvalom pratila  svaki njihov rad.

Tako je radila naša zvanična "inteligencija". Tako je ona poučavala i prosvećavala narod srpski. A narod nije ništa razumeo i ništa ne razume celu tu zbrku. Same njegove pokušaje da se otrese toga stanja, upotrebljavala je inteligencija na svoju korist. Tako je narod bio prinuđen, da ćuti. Vidio je, kako materijalno napreduju oni, koji se pokoravaju, koji slušaju, koji dopuštaju, da svaki s njim svašta radi. Posledice takvog rada naše zvanične inteligencije svuda se kod nas pojavljuju.

Dođe seljak i traži pare pod interes. "6 groša na dukat mesečno" veli, gazda, što daje pare pod interes. - "Biće mnogo, neto 4, to je obično" odgovara seljak. "E - produžava gazda - nije mnogo. Sad se ne mogu dobiti lako pare pod interes, jer vidiš, da je sve skupo". Eto, kakvo je blagostanje.

Kod nas ima trgovaca, koji imaju po 20-30 dana oranja zemlje, i oni tu zemlju obrađuju sa nadničarima. Sad kažite, mi: da li ima kod nas sirotinje? Ili valjda to nije sirotinja, što živi samo za "dan i komad" kao što nadničari žive?

Otrovana je bila žena ovdašnjeg trgovca Tome. Policija i sud uapse muža otrovane žene, udare gvožđe na noge, jer vele da je on ženu otrovao. Sud nađe, da je Toma kriv i osudi ga. U to vreme otidu u Beograd neki prijatelji gazda Tome. Bavili su se tamo dva meseca i veli se, da su potrošili oko 200 dukata. Presudu ovdašnjeg suda usvojila je apelacija. Zbog toga žali se gazda Toma kasaciji i ona naredi, da se čovek pušti iz zatvora, jer "nema dela".

U najnovije doba povela se načelna borba, da se obesnaži takva inteligencija, pa da je vremenom i nestane. Produžite i dalje načelnu borbu sa birokracijom i njenim ustanovama. U ime to mi vas oduvuda pozdravljamo.
Reč uredništva <http: //www. glas-javnosti. rs/dodaci/istorijat/rec-urednistva>

Priredio

 

Izjave u interpretaciji običnog građanina

Ovih dana predsednik Boris Tadić je dao nekoliko veoma značajnih izjava koje su, uveren sam, pobudile veliku pažnju građana. I različita tumačenja. Nekoliko naših poznatih analitičara, novinara su različito ocenili te izjave. Kao običan građanin i simpatizer Demokratske stranke i predsednika Tadića, razmišljao sam kako bi običan građanin govorio o pitanjima o kojima je govorio predsednik. Takva, narodna verzija predsednikovih izjava, u narodnoj interpretaciji, mogla bi da bude ovakva:

„Svi znamo da u Srbiji i dalje postoji nepravda, odnosno da postoje nepristojno bogati ljudi, privilegovani zbog krupnog kapitala. Priznajem da niti moja partija niti vladajuća koalicija nismo ništa učinili da se taj problem reši u interesu naroda. Vreme za taj posao je davno isteklo, narod i vladajuća koalicija nemaju više strpljenja da tu nepravdu trpe. Ja lično pokušavam da po tom pitanju uradim što narod očekuje, ali su moje mogućnosti ograničene jer nismo stvorili zakonske, pa ni ustavne uslove da se takva pitanja pravedno rešavaju. Jasno je da i tajkuni i vlast imaju različite interese.

Ali, mi ćemo vrlo brzo izgraditi zakonski odbrambeni sistem kojim će se zaštititi interesi građana. Jer, većina tajkuna nije do svog kapitala došla u uslovima regularne ekonomske utakmice, nego su koristili privilegovane uslove u vreme Miloševića, ali, priznajem, i posle 5 oktobra. Ja nisam svemoćan i zato su potrebne suštinske i zakonske promene.

Neke moje odluke nisu doprinosile rešenju nepovoljnog stanja u kome se nalazimo. Nedovoljno je ako, na primer, kažem da sam pogrešio što građanima nisam u početku krize rekao da će biti teško. Šta bi takva izjava pomogla. Pa, svi su znali da će biti teško, nisam ja morao da to narodu kažem. Ono što je trebalo, bilo je da preduzmemo konkretne mere da stvorimo uslove da se teškoće krize pravedno raspodele i da rešavamo probleme.

I oni mali pokušaji da se neke stvari poprave nisu bili efikasni, ali samo zbog odsustva kapitala, novca, već što nismo izvršili suštinske promene u sistemu i politici koje bi omogućile da krenemo napred i bez čekanja na strane investicije. Imamo dovoljno sopstvenih resursa u samoj zemlji koji se ne izražavaju samo u keš novcu. Imamo na hiljade seoskih domaćinstava koja su zapuštena, bez radne snage i blizu milion ljudi koji traže posao tamo gde ga nema. Zbog takvih grešaka može se desiti da ćemo na sledećim izborima platiti političku cenu.

Da bismo izbegli da tu preskupu cenu platimo, vreme do izbora moramo da iskoristimo ne samo priznavanjem da smo grešili, jer to svaki građanin zna, već da ostvarimo konkretne promene koje će uliti nadu građanima da iskreno želimo da se oslobodimo svega što nas danas koči kako u oblasti zakonodavstva, tako i u politici partija, posebno u kadrovskoj. Na primer, nemoguće je dalje tolerisati da rukovodioci imaju enormne plate - kao guverner banke preko pola miliona dinara - a da mnogi gladuju. Promenićemo zakone koji to danas omogućavaju.

Priznajem da smo pogrešili i ja i ministar odbrane na koji način smo okarakterisali opravdano nezadovoljstvo velike većine građana zbog održavanja konferencije NATO-a i Partnerstva za mir u našoj zemlji, tvrdeći da j reč o marginalnoj neodgovornoj grupi ljudi. Mogu samo a zamislim kako je izjava ministra odbrane o minornoj grupi protumačena u Srpskoj pravoslavnoj crkvi - koja sigurno nije marginalna grupa vernika - posle izjave patrijarha SPC, njegove svetosti Irineja, koji je rekao da je održavanje te konferencije u Srbiji neprihvatljivo. Ovim se izvinjavam patrijarhu i Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Na toj konferenciji, kad smo je već prihvatili, a nismo morali, nismo jasno i javno rekli da Srbija nikada neće pristupiti NATO-u.

Najzad, nije tajna da javna glasila, mediji i država zastupaju različite interese. Ali, nije dovoljno samo konstatovati da je odnos države i medija delikatan i višedimenzionalan. To je za mnoge građane nerazumljivo ili nejasno. Moramo otvoreno reći da izvršna vlast danas ima preveliki uticaj na medije. I da to moramo najhitnije da promenio, jer bez slobodnih medija nema ni demokratije ni perspektive Srbije."
Tek posle ovakve ili slične izjave predsednika Demokratske stranke i Republike Srbije, glasaću za Demokratsku stranku.