petak 26. jul 2013.
RSS

Pisma čitalaca

Idealno vreme za još jednu partiju

 

Sticajem veoma složenih i nesrećnih okolnosti građani Srbije su dovedeni do dileme, pitanja da li danas u Srbiji ima ijedne partije koja bi mogla da izvede Srbiju iz ponižavajućeg položaja unutar zemlje i u odnosu na svet.

Vladajući blok partija kao celina i partije u njoj pojedinačno ne garantuju da mogu da preporode Srbiju. Najjača partija, Demokratska stranka, koja je imala najviše šanse da preuzme tu ulogu, pokazala je i dokazala da to ne može da realizuje. Iz mnogo razloga. Što nije spremna, opet iz mnogo razloga, da izvrši radikalne promene u sistemu kako na unutrašnjem, tako i na spoljnom planu.

Siromaštvo je postalo neizdrživo, a na spoljnom planu pognute glave podnosimo ucene belosvetskih haračlija. U proteklih deset godina od preuzimanja vlasti, uprkos pojedinačnih uspešnih privrednih novina, u celini je stanje u zemlji pogoršano. Bolje živi samo mali broj „uspešnih biznismena" koji su se obogatili koristeći slabosti sistema i spremnosti pojedinaca iz politike da im u bogaćenju pomognu i radi svog interesa.

Druga velika partija, Srpska napredna stranka, nema ni ideologiju ni program izlaska Srbije iz krize. Takođe iz mnogo razloga. Promenom imena nisu se mnogo udaljili od Radikalne stranke koja i nije normalna partija, već skup zaslepljenih jurišnika ka vlasti, radi vlasti. SNS bukvalno koristi teško stanje u zemlji da bi se dokopala vlasti. Dolazak SNS na vlast sa svojim bezličnim, primitivnim kadrovima na svim položajima bi tek izazvao haos u svim sferama života.

Demokratska stranka Srbije, predvođena smušenim Koštunicom ne može da povede narod, ne samo zbog nemanja vizije prepoređene Srbije, već i zbog svoje kadrovske politike koja se oslanja na crnogorske „kadrove" koji su rak u organizmu Srbije.
Socijalistička partija Srbije, uprkos učešća u vlasti ne može da se oslobodi Miloševićevog nasleđa, ma koliko u tome stidljivo nastojala. Pamćenje naroda nije zakrečeno.

Dinkićeva privatna partijica, stecište srebroljubaca i lažnih eksperata je odavno „pročitana" i najverovatnije će nestati iz političkog života, uprkos mahinacija sa osnivanjem udruženih regiona, veoma opasnim planom daljeg razbijanja Srbije. Sam lider stranke je do kraja kompromitovana ličnost, i kao „stručnjak" i kao političar.

Partija Čedomira Jovanovića nije nacionalna partija već pod snažnim, više nego uticajem Amerike i antisrpski nastrojenih funkcionera u Evropskoj uniji. Takva partija, po prirodi stvari ne može da dobije podršku glasača u Srbiji. Nema građanina Srbije koji ne zna koliko zla nam je nanela neoimperijalistička Amerika. Ostale male partije nema potrebe ni pominjati kao ozbiljnu političku snagu.

U takvim okolnostima proizilazi da danas i nema partije za koju bi vredelo glasati, ukoliko DS u pet do dvanaest ne pristupi ozbiljnoj reorganizaciji sistema vlasti. Istorija je pokazala da su vlast osvajale one snage koje su imale pravi program i pravo rukovodstvo za upravljanje državom. Danas je u Srbiji idealno stanje za pojavu nove političke partije koja ne bi imala slabosti postojećih partija. Za to je, međutim, potreban lider visokog moralnog i političkog nivoa. Lenjin je imao snage i uma da jednu minornu grupu boljševika dovede na vlast koristeći nezadovoljstvo naroda i stvorio još goru od carske vlasti. Ali, je u istoriji bilo velikih vizionara, visoko moralnih i umnih.

 

Razgovor o logici

Sin pita oca: „Tata šta je to logika?"
Otac objašnjava: reč „logika" dolazi od grčkih reči "logos", "reč", "misao" i "istina" i od reči "logike" što znači veština upotrebe reči u zaključivanju i dokazivanju.

„Dobro. Ali, zašto onda Evropska unija postavlja Srbiji kao uslov za prijem u članstvo, da Srbija prizna Kosovo koje su Amerikanci i NATO oteli od Srbije? Znači li to da EU ne želi Srbiju u Evropskoj uniji?"
" Ne, oni samo kažu da neće da im se ponovi kao sa Grčkom koja ima nerešen spor sa Turskom oko podeljenog Kipra. A i zato što je srpska vlast ugnjetavala Albance."

„Šta znači „ugnjetavali? Da li zato što je Srbija branila svoju teritoriju Kosovo?"
„Amerika i njeni sateliti u Evropi tvrde da svaki narod, pa i kosovski Albanci imaju pravo na samoopredeljenje, tj. na svoju državu."
"Zar je trebalo da Srbija mirno pristane da se Kosovo otcepi od Srbije? To nije logično."„Znači, rasture ti državu pa te bombarduju što ne priznaš otcepljeni deo države, koju su oni stvorili. To nema logike."
„Nema."

„Dakle, mogu da bombarduju samo male, nejake zemlje,?
„To je logično sa gledišta njihovih interesa i mogućnosti."

"Srbija je ratovala protiv Turske u dva balkanska rata, u prvom i Drugom svetskom ratu na strani zapadnih saveznika i Rusije. Zašto je Amerika napala upravo takvu Srbiju a podržava Hrvate, muslimane i kosovske Albance, koji su se u drugom svetskom ratu borili na strani fašističkih sila? To je nelogično."

"Zato što je Srbija samostalna država koja nije pristala i još ne pristaje da bude američki satelit, kao druge balkanske i mnoge male zapadno-evropske zemlje. A i zato što je Srbija bila poslednja zemlja u Evropi u kojoj su komunisti bili na vlasti."
"Ali, i Kina je i danas zemlja u kojoj su komunisti na vlasti, pa nju nisu napali? A i u Rusiji levičarske snage imaju veliki uticaj."

„Amerikanci bi rado napali i rasparčali Kinu, kao što su uspeli sa Sovjetskim Savezom. Rusiji bi rado oteli Sibir prebogat naftom i drugim sirovinama. Ali, Rusija ima atomsku bombu koja bi ugrozila i Ameriku i ceo svet. A ima danas i rukovodstvo koje brani interese Rusije."

"A Kinu komunističku zemlju?
" Kinu ne mogu da bombarduju jer je Kina velika i moćna država..."

"E, sad, glavni javni tužilac Haškog tribunala, Amerika i Evropska unija su ovih dana zapenušali od zadovoljstva što je uhapšen general Ratko Mladić, a ne pada im na pamet da zahtevaju i od bosanskih muslimana, Hrvata i Šiptara da izruče Tribunalu njihove generale koji su naređivali ubijanje i progon Srba. Kao da su u poslednjim ratovima na prostoru Jugoslavije ratovali samo Srbi a muslimani, Šiptari i proustaški Hrvati sedeli prekrštenih ruku, pili kafu i čekali da budu pobeđeni. Ne zahtevaju od Hrvata i šiptara da pošalju u Hag svoje generale i komandante koji su komandovali u proterivanju preko 250.000 Srba iz Hrvatske i znatno više sa Kosova. To nije logično."

„Naravno da nije. Ali oni su i naoružavali muslimane, Hrvate i Šiptare da napadaju Srbe pa je logično da će ih štiti"

„ Amerikanci znaju da Srbija ne može da se odrekne Kosova zbog našeg naroda tamo, srpskih manastira i što je Kosovo postojbina srpskog naroda. Ako je to ulov koji ne može da se ispuni, znači li to da Evropska unija i ne želi da joj se Srbija pridruži?"

„Ne bih tako rekao. Oni samo žele da do krajnjih granica oslabe Srbiju da mogu sa njom da manipulišu u Evropskoj uniji kao sa pobeđenom i slomljenom i poniženom zemljom."

„Pa, onda nije logično da naša zemlja hoće po svaku cenu da uđe u Evropsku uniju u kojoj velika većina članica Unije nije prijateljska prema Srbiji. Zašto i Srbija ne postavi svoje uslove? To nema logike ".
„Nema."

„E, onda, tata, ni ta logika nije logična."
"Ali, ne postoji samo jedna logika. Ima raznih logika. Na primer, bivalentna i polivalentna logika koje prihvataju dve ili više istinitosne vrednosti.
"E, onda, umrem ti na logiku", kaže sin i ode u kafić da popije pivo.

 

Poruka golubova

 

Sedim kraj prozora. Sunce sija, toplo je, ali je prozor ko zna zašto zatvoren. U slučaju ove priče, dobro je što je bio zatvoren. Na sims prozora sleti jedan golub. Nije bilo mrvica hleba. Znači sleteo je bilo gde, bez posebnog razloga. Možda da predahne.

Odmah za njim doleti još jedan golub. A-ha, pomislim ja sa pokvarenom maštom, znam zašto su tu doleteli, ne znaju za privatnost ličnog života, ne umeju da se sakriju od drugih. Možda su poželeli jedan drugog, pogotovo ako su videli reklamu na RTS-u „Vreme je za bebe". Smejuljim se.

Priroda je sve lepo sredila i za ljude i životinje. Ali, pojavi se i treći golub. Šta će sad ovaj treći. Ne uklapa se u moju pokvarenu maštu, osim ako i golubovi nisu videli manir nastranih ljudi. Zapaljivo razmišljanje je, međutim, bilo brzo prekinuto jer su svo troje odleteli na sims susedne zgrade. I gle slike. Jedan po jedan na taj sims susedne zgrade sletelo je oko desetak golubova. E, onda sam počeo da razmišljam drugačije, što bi se reklo, šire i dublje.

Golubovi žele da se druže, da žive što više zajedno. Zašto? U afričkim savanama ili južnoameričkim džunglama životinje se najčešće kreću u grupama. Moja unuka Milena kaže zato što su tako bezbedniji od nasrtaja drugih moćnijih životinja, a možda i od lovaca. Ali u slučaju golubova to okupljanje nije posledica tog nagona, sigurnosti. Naravno, ni ptice selice ne lete u savršenom redu na Jug predvođene najiskusnijim ocem, majkom, bratom, sestrom ili komšijom sa susednog drveta. On ih samo vodi na daleki put u toplije krajeve.

To je drugačiji nagon, borba za opstanak. Ali, zašto lete grupno? Mogu jedna po jedna, kad im se hoće. E, ne može tako. Nagon bežanja u toplije krajeve je datumski preciziran. Tog i tog dana rano ujutru u pet sati po lokalnom vremenu se polazi ka jugu Evrope ili u Afriku. I svi zajedno polete. Nije taj zajednički let osećanje sigurnosti, nego nagon za održanje u životu.

E, sad ako je čovek sišao sa grane i odrekao se majmunskog načina života, ne znači da je prekinuta genetska veza. I ti naši preci su u početku, bezbednosti radi, živeli zajedno u grupama. Ali, kad su pretrčali hiljade godina i nastanili se u oblakoderima, nešto se ozbiljno promenilo. Više skoro niko ne želi da živi u bliskim odnosima sa ljudima iz svoje neposredne, pogotovu ne neposredne, blizine. Stručnjaci su već taj fenomen krstili čisto srpskom rečju alijenacija tj. na stranom jeziku razdruživanje.

Kao narodi do nedavno bratske i jedinstvene Jugoslavije. Poređenje je, istina, podosta falično jer su se jugoslovenski narodi razdružili, ne toliko sopstvenom voljom, koliko po osnovi strateških interesa demokrata sa druge strane Atlantika.

Ali, vratimo se ljudima u oblakoderima. Tu ih niko ne tera ni na druženje ni na nedruženje. Za razliku od golubova, imaju fantastično razvijen mozak - zanemarimo neodgonetivu tajnu: kome je uspelo da to čudo nad čudima stvori - neuporediv sa mozgom goluba, lava ili majmuna, krave ili mrava. Dokaz: krava ne ume da čita Šekspira.

To čovekovo preimućstvo u kontekstu ove priče se odražava sistemom interesnog vrednovanja kroz varijante pitanja: Da li komšija ima fakultetsko obrazovanje kao ja, da li je fizički radnik ili činovnik, ako je činovnik na kom nivou i, što je još važnije, u kojoj ustanovi radi, da li u nekoj banci ili u opštinskom katastru. Da nije, sačuvaj bože, neki pritajeni kriminalac, mutni uspešni biznismen. Ili, još gore, haški begunac.

O čemu da razgovaram sa jednim, drugim ili trećim. Kakve koristi imam od poznanstva sa jednim, drugim ili trećim. U takvim složenim oblakoderskim situacijama, stanovnik nebodera se opredeljuje za najsigurniju varijantu: neće se družiti ni sa kim u zgradi. Ne razmišlja o nesrećnim slučajevima kad će komšija prvi da priskoči u pomoć. To ga podseća na skupo životno osiguranje.

Ali, posledice alijenisanog komšiluka ima teške nepovoljne posledice za društvo u celini. Pojedinačno se nikud ne putuje sam, osim u sopstvenom pežou. Sam se ne ide na put ni avionom, vozom, autobusom ili lađom. Tamo se mora putovati u društvu jer niko osim uspešnih biznismena nema para da sam zakupi avion a taman još i celu lađu npr. „Kvin Meri". Mada to prisilno druženje na lađi ima često i srećne posledice. Neki koji su zajedno sa nekom ili nekim gledali zalazak sunca na reci Nil, po ulasku u luku Aleksandrija idu kod najbližeg matičara Arapina, osim ako nisu nagovorili kapetana broda da ih venča.

Sve u svemu, što bi mudri Dositej Obradović rekao je u smislu naravoučenija: ljudi, družite se, volite se, pomažite jedni drugima bar dok ne uđemo, ako uđemo, u Evropsku uniju. Posle, kako nam Bog da. I razmišljajte zašto golubovi kolektivno sleću na sims vašeg prozora. Za njihovo mudro objašnjenje ostavite im mrvice hleba.