petak 26. jul 2013.
RSS

Pisma čitalaca

O TV prenosima iz Skupštine Srbije

Ovih dana se raspravlja oko direktnih prenosa rada Skupštine Srbije. Nijedna TV stanica nije zainteresovana za te prenose. Ne isplati im se, remeti im se normalni program. U toj diskusiji se uglavnom zamenjuju teze. Opozicija podseća na ustavno pravo građana da moraju biti obavešteni o radu Skupštine, što znači i šta je svaki poslanik rekao. Opozicija istovremeno zahteve da se prenosi ukinu, tumači i kao pokušaj vladajućih partija da se od naroda sakrije šta su poslanici opozicije rekli i to uoči parlamentarnih izbora.

Vladajuće partije su takođe saglasne da građani moraju biti obavešteni o radu skupštine i o stavovima svih partija koje imaju predstavnike u Skupštini. Ali, smatraju da ta informacija ne mora da bude data putem višesatnog direktnog prenosa, već korektnim, sažetim prikazom svih diskusija i odluka Skupštine. Poenta „nesporazuma" je da opozicione partije koriste Skupštinu za propagandu svoje politike bez obzira na dnevni red i najčešće neodmerenim rečnikom ili naglašeno pristrasnim tumačenjem vladine politike. Posebno su mučni incidenti, primitivne svađe poslanika pa i verbalno nasilničko ponašanje.

Opozicione partije ne shvataju da istupi njihovih predstavnika, način i rečnik kojim u raspravi koriste, više škodi nego doprinosi ugledu iste partije a posebno ugledu Skupštine. Skupština je upravo zbog takvog ponašanja poslanika izgubila svaki ugled među građanima i najčešće se izjednačava sa cirkusom. Posebno je mučno (i bezobrazno) što na mnogim sednicama skupštine u sali sedi samo nekoliko poslanika. Neizbežna reakcija gledalaca je pitanje: zašto uopšte plaćamo poslanike koji ne učestvuju u radu skupštine. U privredi i u javnim službama zaposli koji ne dođe na posao za taj dan ne prima taj deo plate.

Građani ne samo žele, već i moraju da budu precizno i objektivno da budu obavešteni o svemu šta je ko rekao u skupštinskoj raspravi. Ta informacija ne mora da traje 2o minuta za svaku diskusiju. Svaka diskusija se može sažeti u par minuta. Tada bi najveći broj građana želeo da prati „Skupštinske vesti" i posebne emisije posvećene radu Skupštine, kojih, nažalost, nemamo. To bi bilo pravo i korektno informisanje o radu poslanika i skupštine. Ovo dosadašnje je gore od cirkusa, jer se u cirkusu bar zabavljamo i smejemo.

Za ovu priču o tv prenosima rada naše skupštine ne treba gubiti iz vida da je naša demokratija ne samo u povoju nego često i izvrnuta demokratija, pa nije logično da se građanima serviraju rasprave u formi koje često nemaju nikakve veze ni sa dnevnim redom nego ni sa demokratijom i političkom tolerancijom. Slike tuče u parlamentima nekih zapadnih zemalja objavljuju se na televiziji u direktnom prenosu ne zbog demokratije, nego zbog „čitanosti" televizije kao tabloidnih listova. Nalik na političku tržišnu ekonomiju. Što više senzacionalizma, utoliko veća gledanost televizije.

Najzad, zašto bi partije bile jedine koje bi odlučivale o načinu izveštavanja o radu skupštine. Zar nije logičnije organizovati referendum o tom pitanju da se čuje šta o tom pitanju misli narod kome je izveštavanje i namenjeno, a ne mišljenje partija koje skupštinska zasedanja koriste kao besplatan miting najšireg auditorijuma u kome su govornici debelo plaćeni. Tome bi doprinelo i ispitivanje javnog mnjenja. Uveren sam da bi većina građana bila protiv direktnih prenosa iz Skupštine Srbije.