petak 26. jul 2013.
RSS

Pisma čitalaca

Psovke degradiraju politiku

Politika nikada i nigde nije uživala časni društveni ugled. Narod je uvek govorio da je politika prostitutka za koji se obično upotrebljava manje civilizovan termin. Političkih pokreta (partija) ima svakojakih, izražavajući interese različitih slojeva društva.

Raspon je uvek bio između neke vrste demokratije i diktature. Ali, zajednički demokratski "mentalitet" politike zahteva međusobno poštovanje različitih ideologija i težnji. Vulgarizovanje politike je kada se kao argument političke borbe upotrebljavaju psovke, pežorativni izrazi pa i kletve.

Izrazita karakteristika savremenih političkih partija u Srbiji je podela na "pristojne" i nepristojne" partije, odnosno, njihovih lidera. Ekstremni deo srpske opozicije je tipičan primer u kome se u političkom životu upotrebljava žargon koji se naziva prostačkim, vulgarnim, primitivnim i nekulturnim. Kad čelnici radikala i naprednjaka nazivaju članstvo i rukovodstva vladajućih partija "lopovima" "bagrom", "stranim plaćenicima", "grobarima srpskog naroda" koji "treba da se stide" zbog svog postojanja i rada, (omiljena poruka Velje Ilića) onda se tu postavljaju mnoga pitanja.

Kad se "žuti" proglašavaju lopovima onda to znači da bi ne samo ministri, predsednik vlade i predsednik Republike - svejedno kojim redom - već i milionsko članstvo vladajućih partija i njihovih simpatizera trebalo pohapsiti jer lopove po pravilu svugde hapse. Takav tretman građana je ne samo zakonski na ivici sudskog procesa za "uvredu časti" i "nanete duhovne patnje", već i slika kulturnog nivoa i domaćeg vaspitanja onih koji usvajaju takav žargon političke borbe koju bi tačnije trebalo nazvati nasilno otimanje vlasti.

To što se opravdanje za psovke i vulgarne izraze nalazi u teškoj situaciji u kojoj se naše društvo danas nalazi, nema nikakve veze sa pravilima političke borbe. Sigurno je da među pripadnicima vladajućih partija na odgovornim radnim mestima ima onih koji su se obogatili ili pomogli dugima da se enormno obogate, zloupotrebljavajući svoj položaj. Ali, to su pojedinci, makar ih bilo i više, na koje se može upreti prstom ako za to postoje čvrsti dokazi. Bez pežorativnih, vulgarnih izraza.

U pitanju je i tradicija političkog života u svetu i kod nas. Kad su se komunisti u staroj Jugoslaviji borili za vlast, nisu nazivali građanske političare "lopovima" i slično, već su, polazeći od filozofije i strategije komunističkog pokreta govorili o "izrabljivanju naroda", o pravednoj raspodeli u nagrađivanju rada i podjednakom materijalnom položaju svih građana. Koliko je ta politika bila realna znamo. Primer engleske tradicije u političkom životu - ne u spoljnoj politici - propisuje neke norme koje se ne smeju kršiti.

Poznata je anegdotska, ali istinita priča - a i sam se u to uverio "na licu mesta" - da se na improvizovanim malim mitinzima u Hajd Parku u Londonu, vlada može kritikovati i slobodnijim rečnikom, ali ne i vulgarnim, ne zato što bi to bilo kažnjivo - a i nije - već što je to nepristojno. Ali se za svako pominjanje kraljice u uvredljivom tonu, završava u policijskoj marici. Može se slobodno zahtevati zamena kraljevine za republiku ali ne i psovanje kraljice. A nije reč personalne prirode, ruženja i nevaspitanog odnosa pema ljudima i šefu države, već o principu fer političke borbe nasuprot prostačkom i nasilnom otimanju vlasti.

Engleska kraljica je simbol cele zajednice. Ovo nije hvalospev spoljnoj politici Velike Britanije koja nikada u svojoj istoriji nije bila časna, već nasilnička i porobljivačka u odnosu na nejake narode.

Postoji i drugi, praktični razlog zašto su psovke i vulgarne optužbe nerprihvatljive. Zamislimo kako će lideri suprotstavljenih partija sarađivati, međusobno komunicirati, posle teških uvreda. Kako će Tomislav Nikolić, i njegov zajapureni, bučni zamenik naprednjaka Aleksandar Vučić da razgovaraju sa "lopovima". I hoće li "lopovi" uopšte hteti da razgovaraju sa takvim ljudima, osim ako su na to zakonom prisiljeni?

Da ne govorimo o slici koju šaljemo u svet o kulturnom nivou srpskih političara i jednog dela građana. Nisam čuo da je Vučić ikada nazvao čelnike Evropske unije "lopovima", "zlikovcima", mašta mi mislili o politici Evropske unije, na pr. u odnosu prema Kosovu, Bliskom istoku i severu Afrike.
Ne bi bilo iznenađenje da ponašanje naprednjaka proizvede drastičan pad rejtinga Srpske narodne stranke. Milioni "lopova" će sigurno uticati na komšije koji nisu "lopovi" uverenjem da takva partija ne može da vodi državu.