petak 26. jul 2013.
RSS

Pisma čitalaca

Pisma čitalaca kao šećerlema

U novinskim rubrikama „Pisma čitalaca" napisao sam nekoliko stotina pisama. Osim u nekoliko slučajeva, nikada nisam mogao da znam da li je neki napis uticao na onog koga sam pomenuo ili na one koji su to pročitali, a ne odnosi se na njih. Pamtim samo dva, tri slučaja, uglavnom bizarna kada su moji napisi imali odjeka.

U obrenovačkom izletištu Zabran, novi šef ugostiteljskog objekta „Alaska koliba", školovani ugostiteljski radnik, ispred kafane, na parkingu stavio tablu sa natpisom na francuskom jeziku „L parkaž". Prijateljski sam mu objasnio da francuska reč „L parkaž" znači tor za ovce ili garaža za poljoprivredne mašine. Ugostitelj se uvredio i obavestio me da i on zna strane jezike. Učio čovek u Ugostiteljskoj školi. Sutradan sam u u rubrici „Pisma čitalaca" napisao šaljivu pričicu o parkingu za ovce. Školovani ugostitelj je odmah na pomenutoj tabli napisao „Parking", i to čak latinicom.

Ali, preko 40 godina bezbroj puta preko štampe poručujem novinarima auditativnih glasila da finska prezimena i reči moraju, bez izuzetka, da se izgovaraju sa naglaskom na prvi slog. Ni do danas to nisu prihvatili.
U nekoliko pisama sam apelovao na komentatore fudbalskih utakmica da prate i opisuju šta se na terenu dešava, a ne da nam pričaju o ljubomornoj Bekamovoj supruzi. Bez uspeha. Zato, kad gledam prenos fudbalske utakmice gasim ton. Em plaćam RTS, em komentator hoće da me maltretira. E, to ne može, bar u mom slučaju.

Idem glavnom obrenovačkom ulicom i gledam u nazive radnji. Sve strana, gromoglasna imena: „Kazablanka", „Big dil", "Rio de Žaneiro", „Džet set". Onda napišem za novine pismo i objasnim da član belosvetskog „džet seta" može da kupi ceo Obrenovac zajedno sa termoelektranom „Nikola Tesla" iz džeparca. Iskritikujem skorojevićki, nekulturni manir naših sitnih trgovaca da svojim firmama i radnjama daju strana imena. Na taj moj napis, između par drugih, nadovezao se naš poznati lingvista dr. Ivan Klajn, koji je obavestio našu javnost da je on svojevremeno u Italiji doktorirao upravo na toj temi. Ako neko baš želi da se i danas smeje glupostima naših trgovaca, dovoljno je da prošeta beogradskim ulicama i vidi nazive firmi. Kažu da je smeh dobar za zdravlje.

 

Razgovori sa Tačijem o severu Kosmeta?

 

 Napis „Da li Srbija treba da pregovara sa Tačijem“, objavljen u Glasu 18. decembra, a na osnovu vesti iz jednog Prištinskog lista, rukovodstvo "Demokratske" stranke Hašima Tačija usvojilo je u oktobru strategiju razgovora sa Srbijom prema kojoj cilj pregovora treba da bude da se sever (Kosmeta) uključi u "ustavnopravni poredak Kosova". Šta ta vest govori?

Govori o licemerju i podvali Evropske unije i SAD koji insistiraju na ovim razgovorima, tobože radi iznalaženja kompromisnog rešenja o problemu Kosova. Jesu li predstavnici EU u Prištini protestovali zbog ovakvog prejudiciranja tema razgovora? Nisu li predstavnici EU već dogovorili sa Tačijem da centralna tema razgovora bude povratak severa Kosova u „ustavno pravni poredak“ Kosova?
Najverovatnije da jesu. A pošto Srbija na otimanje severa Kosmet neće pristati, biće optužena na „nekonstruktivni odnos“ prema rešenju Kosovskog problema.

Još je interesantnije to što Vlada Srbije još u oktobru nije odgovorila na vest o takvoj Tačijevoj provokaciji - koja nije mogla biti tajna - da neće biti nikakvih razgovora ako bi albanska strana ostala na stavu da bi cilj razgovora bio povratak severa Kosova "ustavno-pravnom"... Ili bar da je obelodanjena strategija naše strane o temama za razgovor u kojoj sigurno ne bi bio zahtev Prištine da povrati i sever Kosova pod vlast Hašima Tačija i njegove terorističke OVK, sada "demokratske partije".

Vest iz kabineta predsednika SAD jeste ta da će Amerika nastaviti saradnju a Tačijem na osnovu principa da niko nije kriv dok se to ne dokaže, dakle uprkos optužbi Dika Martija protiv Tačija. To potvrđuje američku viziju perspektive o tehničkim pregovorima Beograda i Prištine. Kao da sveznajući, američki FBI nikad nije ni čuo, kao ni predstavnici EU u Prištini, za Tačijeve zločine nad Srbima. A samo na osnovu makar friziranih depeša FBI iz Prištine Tači i drugi rukovodioci OVK bi po hitnom postupku bili osuđeni na doživotnu robiju, a direktni izvršioci zločina nad Srbima na višegodišnju robiju.

Tačijeva „Demokratska stranka“ je demokratska onoliko koliko i sponzori koji su stvorili šiptarsku republiku. Za sve to vreme naša vlada ponavlja da je cilj razgovora da se nađe kompromisno održivo, istorijsko rešenje kosovskog problema. Naše ćutanje o Tačijevoj strategiji ne govori ništa dobro. Tu nema ni logike ni politike. Ko koga zamajava: Zapad (Amerika i Evropska unija) nas, ili mi sami sebe zamajavamo?
I laici znaju da se ovakvi razgovori ugovaraju na bazi usaglašavanja dnevnog reda, ili razgovora neće biti.

 

Šta me nervira kod političara

Ako novine pitaju javne ličnosti zašto vole ili ne vole Beograd, mogu i ja da zahtevam da i mene pitaju zašto me političari nerviraju. Odgovor bi bio: nerviraju me zato što su u školi izostajali sa časova na kojima se govorilo o logici i psihologiji, a redovno slušali predavanja o ličnom interesu. Da su bar čitali romane Agate Kristi u kojima onaj belgijski policajac u penziji sa čudnim brkovima, Herkul Poaro, stalno propoveda da je u životu čoveka najvažnija psihologija i logika.

Prvi primer. Aktuelna vlast je svesna da je narod nezadovoljan učinkom koalicione vlade Demokratske stranke. Ali, demokrate insistiraju na izazivanju straha: ako na narednim izborima ne glasate za nas, dobićete Tomu Nikolića. Ne shvataju da se u današnjim okolnostima na narednim izborima neće odlučivati o boljoj ili manje dobroj političkoj partiji ili orijentaciji, već će se insistirati da se po svaku cenu postojeća vlast zameni bilo kakvom drugom jer se više ne može čekati na ostvarenje obećanog boljitka. Pri tome su naprednjaci u prednosti što nisu izneverili glasače jer nisu ni imali prilike da sa položaja vlasti bilo šta obećaju. Znači, nedostatak psihologije i logike.

Dakle, predstavnici aktuelne vlasti ne nastupaju logikom otvorenog priznanja da su napravili ozbiljne greške, makar i samo nečinjenjem da se ostvaruju obećanja koja su glasačima dali. A to znači da, ne samo deklarativno obećavaju da će raskinuti prijateljske veze sa kriminalom, sa pljačkašima koji su se preko noći obogatili na nesreći naroda u ratovima, da će onemogućiti korupciju kao aždaju sa sedam glava; da će radikalno smanjiti ogroman državni aparat, broj ministarstava i poslanika...

I, naročito, da će onemogućiti direktorima javnih preduzeća da sebi obezbeđuju polumilionsku platu i da će plate u državnom sektoru, dok traje kriza, ograničiti na iznos koji ne bi vređao ogromnu većinu zaposlenih koji sa svojom platom, koju kod privatnika i ne dobijaju redovno, mogu da kupe samo hleb i mleko. Da će budžetska sredstva koristiti, pre svega za oživljavanje privrede i ubrzano otvaranje novih radnih mesta. Da neće poslušno prihvatati „vrednosti“ i nametanje moćnih država koje su svojim „vrednostima“ bombardovale Srbiju i razbile Jugoslaviju.

Dakle, umesto novih obećanja, da ostvare ranije data. Ako bi tako postupila, aktuelna vlast ne bi imala potrebe da plaši narod Tomom Nikolićem i Aleksandrom Vučićem. Zaista, u pitanju je veliki manjak u poznavanju logike psihologije.

Drugi primer. U polemičkim emisijama na televiziji, kao na primer kod Olje Bećković, većina političara se nelogično i nepsihološki ponaša: bučno, nervozno, i agresivno brane stavove svoje partije, nasilno sebi otimaju vremena u emisiji, prekidajući drugu stranu da bi iznova dugim propovedima branili svoju politiku.
Ne shvataju da se slušaoci odnose prema učesnicima rasprave u emisiji, ne toliko koliko se može potvrditi verodostojnost tvrdnji političara, već da li se ponašaju civilizovano, tolerantno, kulturno sa potrebnom dozom demokratičnosti i čak da dozvoljavaju da sagovornik u nekim pitanjima i u nekoj meri može biti i u pravu, pa i da je neke stvari i dobro uradio.

Predstavnik partije će pridobiti simpatije slušalaca/gledalaca ako mirno, civilizovanim jezikom obrazloži prednost politike njegove stranke i ne ponaša se agresivno i netolerantno. Drugim rečima, vlast treba da se rukovodi principima, logike i psihologije, a ne interesima.
Eto, šta me, zbog svega napred rečenog kod političara nervira.