petak 26. jul 2013.
RSS

Pisma čitalaca

Otvoreno pismo novinarima

 

Poštovana gospodo novinari srpskih medija,
Svidelo mi se otvoreno pismo g. Barna "Asocijaciji sitnih lopova", objavljeno u elektronskom izdanju Glasa javnosti ovih dana. To me je podstaklo da se i ja vama obratim, takođe otvorenim pismom, o pitanju druge vrste.

Smerno se klanjam pred bogatom, slavnom i neslavnom istorijom javnih glasila širom planete Zemlje. Samo dragi Bog zna šta bi se sa zemljanima desilo da ih novinari nisu blagovremeno informisali i objasnili im ko je svetac, a ko razbojnik, ko je otpočeo Drugi svetski rat na poljsko-nemačkoj granici, ko se u tom ratu borio na čijoj strani, ko je izmislio telefon, radio, pokretne slike na bioskopskom platnu...

Ali ja ovde ne želim da se bavim istorijom, već vam se obraćam s molbom da mi neke stvari iz oblasti javnog informisanja objasnite. Ne mogu da se snađem u informacijama koje mi svakog dana obilato šaljete. U stvari, otvoreno govoreći, ja razumem šta vi pišete, ali ne razumem šta hoćete da kažete, šta je istina a šta ono drugo. Proizilazi da je demokratija, koja je zamenila jednoumlje, stvorila drugi problem, u stvari haos koji bi se mogao nazvati raspamećivanjem. Evo zašto to kažem.

Svakog dana čitam u štampi napise o nekom slučaju u kojima se, pored informacije, slučaj objašnjava na više različitih načina. I kako ja da se snađem i shvatim šta je u tim objašnjenjima istina, a šta nije. Pogubni član novinarskog kodeksa "da se čuje i druga strana", što je logično i opravdano, zbog nedorečenosti postaje zagonetka koju po prirodi stvari čitalac ne može da utvrdi.
Na primer da li su braća harmonikaši ogromno bogatstvo stekli takođe ogromnim radom u licu znoja svog, ili lopovskim malverzacijama. Ili šta da mislim o logici da je danas nešto manje važno samo zato što je opšte poznato, iako je reč o stravičnim zločinima, klanju ljudi kamama i pečenju živog simpatizera partizana na ražnju, u odnosu na zločine koje je počinila suprotna strana, koji su manje poznati...

Zar zato što su prvi zločini poznati treba da se zaborave ili minimiziraju da bi se istakli zločini onih drugih. Tu pravde nema ni na kojoj strani. Ali se zbog manipulisanja ljudskim žrtvama ne može prekrajati istorija, čak ni u srpskom parlamentu.

Politički komentatori mi ne mogu da pomognu jer oni ne utvrđuju šta je istina, a šta laž, već zabavljaju čitaoce dopadljivim pretpostavkama.
Ja u takvoj disperziji različitih tumačenja ne mogu da se snađem. Naravno, demokratija je bolji način života od jednoumlja, ali kako demokratizovati demokratiju da ima logičnog smisla koja će obezbediti istinu? Od suda ne mogu da očekujem istinu već i zbog toga što ona dolazi najčešće posle više godina, ali i zato što sud ne presuđuje o slučajevima koji muče građane.

Posledica takvog raspamećivanja je da ću morati da prestanem da čitam novine, da gledam televiziju i slušam radio, osim kad su u pitanju benigne informacije i benigna muzika. Za mene se postavlja suštinsko pitanje koje je svojevremeno izgovorio ruski pisac Černjiševski: "Šta nam je sada raditi? "
Molim vas, umni ljudi novinarskog i uređivačkog pera, smislite neku šemu da ovaj gordijev čvor razrešite. Inače, neće mi preostati drugo do da ovako mlad odem u monašku ćeliju.