petak 26. jul 2013.
RSS

Pisma čitalaca

PRIČA O VREDNOSTIMA

 

Tranzicija na srpski način je proizvela negativnu revoluciju u privredi, politici i društvenom životu. Tu činjenicu nema potrebe dokumentovati.
Mene interesuje nestanak tradicionalnih etičkih i moralnih normi koje su vekovima krasile srpski narod. Kvazi kapitalizam i kvazi demokratija prouzrokovali su rušenje etičkih i moralnih normi. Suziću temu na gubitak solidarnosti među ljudima. Fenomen otuđenja  podstaknut pravilima potrošačkog društva  kod nas je doveden do „savršenstva“. Egoizam, zatvorenost u svoja četiri zida su danas opšta pojava.

Ukazaću na konkretan primer iz naselja Zabran kod Obrenovca. Na prostoru između ušća Kolubare u Savu izniklo je vikend naselje u kome ima i nekoliko kuća koje su podigle izbeglice iz "bratskih" jugoslovenskih republika. Kroz naselje se provlači uzani put koji  Javno preduzeće za izgradnju Obrenovca ne može da održava jer za to nema zakonske osnove pošto je naselje divlje, nelegalizovano. Pa ipak, zahvaljujući razumevanju direktora tog javnog preduzeća, naselje svake godine dobija sitan kamen, rizlu, za održavanje puta. Ali, tu se pojavio problem.

Ogromna većina vlasnika vikendica u "Zabranu" odbijaju da razvuku kamen koji je dobijen besplatno. Smatraju da to treba da učini "država" ili komšija. Brzom vožnjom  po makadanskom putu, još brže se stvaraju rupe pa posle kiša jedva se može pešice proći putem. Nekoliko entuzijasta svake godine popunjavaju te rupe. Ogromna većina tu obavezu ignoriše. Vlasnici automobila projure pored tih nekoliko dobrovoljaca ne zaustavljajući se da bar kažu "Dobar dan, komšije, srećan rad, treba li pomoći". Ako se nekom od tih asocijalista kaže da njihova nezainteresovanost da učestvuju u popravci puta nije korektna, odgovor je više nego duhovit: "Ja ću da vam se pridružim kad svi stanovnici naselja izađu na akciju". Taj mudrac je, naravno, svestan da se nikad neće dogoditi da svi izađu na akciju jer uvek postoje asocijalni tipovi.

Jednom sam se požalio pokojnom gradonačelniku Beograda, Branku Pešiću, da mi kao predsedniku kućnog saveta, osim par prijatelja, niko iz zgrade ne pomaže na održavanju zgrade i dvorišta. Gradonačelnik mi je na jednoj konferenciji javno odgovorio: "Ako niko neće da Vam pomogne, nemojte ni Vi da radite". Logično, ali nepraktično, jer ćemo svi morati da gazimo blato po putu kroz naselje Zabran.

Žalimo za vreme zajedničkih , kolektivnih akcija za zajedničko dobro. Žalimo za toplim međuljudskim odnosima i za dobrim komšijama. Umesto podrške homoseksualcima i lezbejkama, pokrenimo borbu za vraćanje lepih običaja, moralnih i etičkih normi naših predaka.