petak 26. jul 2013.
RSS

Pisma čitalaca

O filmskom programu naših TV stanica

 

Pročitala sam na sajtu Glasa javnosti napis g. Čedomira Cvetkovića o muzici na našim radio stanicama. Napis mi se svideo. Ja imam slično mišljenje o filmskom programu naših TV stanica. Razlika između Cvetkovićevog napisa i mog o filmovima je u znatnoj većoj opasnosti koji nam preti od šund filmova.

U filmskom repertoaru postoje razlike među TV stanicama. Na RTS-u ima najviše prihvatljivih filmova što podrazumeva da se mogu gledati i koji ne nanose štetu ali ne moraju da budu visoko umetnička dela, za koja nemamo novaca. Takvih, prihvatljivih filmova ima i na Foksu, na Avali, Studiju B...
Problem predstavljaju desetorazredni američki revolveraški kriminalistički filmovi u kojima se svi društveni i lični problemi rešavaju mašinkama, revolverima, metalnim šipkama, konopcem za vešanje, cijanidom i svakim drugim oblicima nasilja. I to su filmovi koji veoma štetno utiču, ne samo na mlade, već i na odrasle, na formiranje mafija. Takvih filmova ima ponajviše na našim TV stanicama. Takve filmove ne bi trebalo emitovati čak ako bi nam ih Amerikanci poklanjali.

Druga vrsta loših filmova su oni propagandi u kojima se propagiraju sudovi na Zapadu, posebno u Americi, što je daleko od stvarnosti i istine. Malo je filmova koji obrađuju teme nasilja i zločine koje širom planete Zemlje vrše agresivni vladajući krugovi na Zapadu, naročito u Americi i Engleskoj. Takođe, velika je šteta uvoziti propagandne filmove koji veličaju demokratiju u zapadnim zemljama i, opet, naročito u Americi. Kakva j to demokratija, osetila je i naša zemlja u vreme zločinačke agresije NATO-a na našu zemlju.

Pošto nemamo novaca da kupujemo kvalitetne, filmove visoke umetničke vrednosti, daleko je prihvatljivije da repriziramo dobre naše i strane filmove iz naše prebogate kinoteke. Time nećemo zaostajati u praćenju filmske umetnosti, jer američki šund filmovi (naravno ne samo američki) ne predstavljaju nove vrednosti u filmskoj industriji.

Kao i u pomenutom napisu o muzici ni u slučaju filmskog repertoara na TV stanicama, ne može se dozvoliti da urednici filmskih programa privatizuju gledalački auditorijum i da po svojim ličnim sklonostima nameću gledaocima filmove lišene svake umetničke vrednosti, pri tome još i sa veoma štetnim uticajem. Javna glasila bi učinila veliku uslugu društvu ako bi pokrenula javnu diskusiju o filmskom programu na našim tv stanicama.