petak 26. jul 2013.
RSS

Pisma čitalaca

Istina nas obavezuje

Obraćam se povodom pisma g. S. Đurića u vezi izjave aktuelnog ministra unutrašnjih poslova da treba ukloniti sliku Milana Nedića iz grade vlade. Žalosno je da i danas, kada je prošlo 62 godine od smrti proslavljenog generala i oca Srbije, još uvek naši istoričari zatvaraju oči i uši pred istinom, koju su odavno sagledali svetski istoričari i pisci.

Treba pročitati šta su o Nediću, povodom njegovog dolaska na položaj predsednika srpske vlade narodnog spasa rekli nemački ministar spoljnih poslova Fon Ribentrop, dr Kisel i dr.
Nemci, njegovi savremenici, kao što su Johan Višt, dr Vilhelm Hetl (Valter Hagen), dr Jozef Matl, dr Herman Nojbaher, Martin Brosat, Karl Hnilicka, odaju mu, iako neprijatelju, priznanje zbog žrtve koju je podneo radi spasavanja Srba. O njemu su pisali i švajcarski publicista Viktor E. Majer, engleski pisac Siton Votson, mađarski istoričar Peter Gostonj, američka spisateljka Rut Mičel, italijanski publicista Alfio Ruso, kao i drugi.
Ja bih samo želeo da pitam da li je u životu bar jedno od 86.000 dece, koje je za vreme rata Nedić primio u okrilje majke Srbije? Da li ima živih od onih 22.000 izbeglica, koje su dobrovoljci spasli preko Drine 1942. godine? Da li je živ bar jedan od 30.000 logoraša koje je Nedić spasao iz zemunskog logora? Ima li nekog od oko 1.270 predratnih skojevaca, koji su ostali u životu smeštanjem u Zavod u Smederevskoj Palanci? Da li su sačuvane izjave Jevreja, kao što su Jaša Almuli, dr Jaša Romano i dr Ladislav Kadelburg, koji su preživeli rat u Nedićevoj Srbiji? Da li u životu ima još nekog, spasenog ispod ruševina Smedereva, zahvaljujući Nedićevim i LJotićevim dobrovoljačkim radnim službama? Da li se vratio iz logora bar neko od 250.000 zarobljenika, ko je dobio paket od Nedićevog Crvenog krsta? I još mnogo, mnogo pitanja...
Nažalost, pamćenje nam je isuviše kratko, poluvekovna propaganda učinila je svoje, a zahvalnosti kod našeg naroda je uvek nedostajalo: pa onda bar poslušajmo strance šta nam o tome kažu!     
Branislav Žorž,
Beograd

Iznuđena štednja od spoljnjeg faktora

Vest da je vlada donela odluku o štednji i drastičnom smanjenju plata državnih funkcionera je veoma značajna i dobra vest koja se, međutim, kao zasluga ne može pripisati vladi. Inicijativa nije potekla od vlade. Naprotiv.

Samo pre nekoliko dana vlada je ponudila katastrofalno rasipnički rebalans budžeta u pokušaju da zadovolji nezajažljive apetite ministara i drugih državnih funkcionera. Narod se mesecima iščuđavao zašto vlada ne reaguje na drske bezobrazluke sa enormnim platama raznih funkcionera o čemu su javna glasila pisala svakog dana.
Ovaj slučaj potvrđuje široko rasprostranjeno uverenje u narodu da sadašnja vladajuća elita u celini nije odgovorna narodu, već sledi samo lične, egoistične interese funkcionera. I to u uslovima krajnjeg siromaštva većine građana.

Uz prevelike, često fantastične, plate funkcionera, prikrivaju se i brojne afere mnogih visokoplaćenih rukovodilaca, na šta vlada nije reagovala-a ni danas ne reaguje. Smena generalnog direktora „Železnica Srbije“, Milanka Šarančevića, je na nivou dečjeg obdaništa u odnosu na ogromni ledeni breg ispod površine ledenog mora.
Jer, nije pravi potez smanjiti plate direktorima javnih preduzeća, članovima upravnih odbora i drugima, već njihovo uklanjanje sa funkcija pošto su dokazali da im je gramzivost za novcem prioritetni interes. Tim pre što mnogi od njih i nemaju potrebne kvalifikacije za radno mesto koje su dobili po partijskoj liniji.
Štednja je iznuđena od strane spoljnog faktora. Naša parlamentarna opozicija nema pravo da sebi pripisuje zaslugu za donetu odluku vlade jer su i prethodne vlade vodile istu rasipničku politiku. Odlučujući pritisak obavio je Međunarodni monetarni fond i Svetska banka.
Šef kancelarije Svetske banke u Srbiji, g. Sajmon Grej, je ovih dana otvoreno poručio da Srbija treba da odustane od daljeg povećanja penzija, da građani Srbije moraju da stegnu kaiš zbog posledica globalne ekonomske krize i da plate moraju da budu pod kontrolom. Međutim, jasno je da je do stezanja kaiša moralo doći znatno pre najave svetske ekonomske krize, zbog rasipničkog ponašanja vlade - svih vlada od uvođenja demokratske vlasti.
Uporedo sa ostvarivanjem projekta najavljene štednje, isto toliko je važno, pokrenuti i problem „štednje u pojedinim funkcionerima“. Neko mora da otvori dosijee onih funkcionera čija se imena godinama povlače u kriminalnim aferama. Bez tog hirurškog zahvata oslobađanja od bolesnih delova našeg organizma, nećemo ostvariti željeni napredak.